Uloga detektiva u zaštiti ličnosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uloga detektiva u zaštiti ličnosti". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Seminarski rad iz Osnova detektivske delatnosti Uloga detektiva u zaštiti ličnosti
Novi Sad, 2011.
Sadržaj
I Uvod
II Zaštita određenih ličnosti III Mere zaštite određene ličnosti IV Bezbednosna procena ugroženosti određene ličnosti V Zaključak
VI Literatura
I Uvod
II Zaštita određenih ličnosti
Pod određenom ličnošću možemo smatrati sve ličnosti koje se štite po bilo kom osnovu, od strane ne državnih organa, shodno tome takav oblik zaštite ima određenu cenu. Zaštita pojedinih lica u poslednje vreme je sve aktuelnija i kod nas, najčešće se obavlja putem privatnih telohranitelja, detektiva u okviru novoosnovanih agencija. Detektivsku delatnost mogu obavljati isključivo lica koja imaju ovlašćenje za obavljanje detektivske delatnosti, koju izdaje nadležan organ unutrašnjih poslova, po podnetom zahtevu. Uz pismeni zahtev podnosi se i dokaz o ispunjenosti zakonom predviđenih uslova. Detektivski poslovi mogu da se vrše samo po osnovu ugovora između privatnog detektiva i naručioca- stranke detektivske usluge, koja zahteva od detektiva da vrši odgovarajuću uslugu, uz adekvatnu naknadu. Ugovor se sklapa u pismenoj formi, imajući u vidu da svi naknadni usmeni dogovori obavezuju obe ugovorene strane. Zaključen je, kada su se ugovorene strane dogovorile o bitnim sastojcima ugovora. Detektivski poslovi spadaju u komercijalne poslove, jer stranka zahteva usluge i ima obavezu da plati određenu naknadu na ime izvršenih usluga. Zaštita ličnosti preduzima se u sklopu jedinstvenog sistema zaštite shodno pozitivnim propisima i obuhvata usklađenu delatnost svih organa i službi bezbednosti kao i drugih subjekata koji učestvuju u zaštiti i preduzimaju odgovarajuće radnje i mere u cilju potpunije zaštite, u okviru svojih nadležnosti. Pod tim se podrazumeva skup planskih operativno- taktičkih mera, postupaka i snaga koje preduzima ova služba, smanjenje, eliminisanje ugrožavanja i drugih opasnosti koje prete određenoj ličnosti. Javna bezbednost vrši odgovarajuću delatnost na planu zaštite određenih ličnosti, u skladu sa zakonskim i podzakonskim propisima.
III Mere zaštite određene ličnosti
Prikupljanje podataka delatnošću detektiva mora da bude u skladu sa zakonskim, podzakonskim aktima i kodeksom detektivske etike. Detektiv može to da obavlja neposredno od lica na koja se ona odnose i lica koja su voljna da mu daju takve podatke. Do njih privatni detektiv može doći prikupljanjem podataka od oštećenog- žrtve, građana, javnim pogovaranjem, putem sredstava javnog informisanja, od strane državnih organa, osmatranjem, praćenjem, uvidom u dokumentacije i spise državnih, drugih organa i organizacija. U toku prikupljanja podataka i informacija zabranjeno je detektivu da ometa obavljanje poslova iz nadležnosti državnih organa, drugih organa i institucija. Prikupljanje podataka od lica, prema odredbama navedenih zakona razlikuje se od načina kako policija prikuplja u uslovima kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Detektiv ne sme nijednom radnjom ograničavati slobodu kretanja građana, primenjivati pretnju, silu, ucenu- nije ovlašćen da poziva građane da bi uzeo izjavu. Neka značajna pitanja, su veoma diskutabilna, jer nisu ni u zakonima (pr. CG, Republike Srpske) regulisana, tj. nije regulisano da li detektiv ima pravo da ponudi, da nagradu u cilju dobijanja odgovarajućih podataka, informacija, dokaza; da li sme objavljivati fotografije i podatke u sredstvima javnog informisanja radi traganja za nestalim licima ili predmetima ili u cilju prikupljanja informacija, podataka, dokaza. Jedno je sigurno, privatni detektiv u prikupljanju podataka, informacija, dokaza ne sme ometati obavljanje onih poslova koji spadaju u nadležnost državnih organa. Kada se u sklopu detektivske delatnosti obezbeđuju tragovi, predmeti za potrebe stranke, onda se to radi samo u situacijama koje su van nadležnosti državnih organa, koje su više privatnog karaktera, uz dozvolu stranke ili nekog ovlašćenog lica. Pored prikupljanja podataka i informacija od lica, detektiv ima pravo da prikuplja podatke od pojedinih državnih organa, drugih pravnih lica, pod uslovima predviđenim zakonima. Mogu dobiti podatke u vezi: stalno i povremeno prijavljenim licima, polisama osiguranja, poreskim prijavama, vlasnicima motornih vozila i plovila, penzijskom i invalidskom osiguranju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET