Socijalna patologija kao oblik ugrožavanja bezbjednosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Socijalna patologija kao oblik ugrožavanja bezbjednosti". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Република српска – БиХ
Универзитет Синергија Бијељина
Факултет за Безбједност и Заштиту,
Бања Лука
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА:
OСНОВИ БЕЗБЈЕДНОСТИ
Тема: Социјална патологија као облик унутрашњег угрожавања безбједности
Ментор: Студент:
Бања Лука, мај 2009.године
САДРЖАЈ:
Увод .......................................................................................................................................... 2
Главни дио:
Криминалитет ............................................................................................................... 3
Наркоманија .................................................................................................................. 4
Проституција ................................................................................................................. 6
Алкохолизам и коцкање ............................................................................................... 7
Закључак ................................................................................................................................... 9
Литература .............................................................................................................................. 11
УВОД:
Унутрашња безбједност штити суверенитет државе и њених субјеката од свих антидруштвених појава, односно од свих појава којима се угрожава друштвено уређење. С обзиром на елементе који сачињавају друштвено уређење често се унутрашња безбједност поистовјећује са жаштитом економске, политичке, правне и социјалне сигурности грађана.
Унутрашња безбједности се иначе дефинише као такво стање друштвених (политичких, економских и др.) односа који нису угрожени нити им прети угрожавање, неким од облика угрожавања.
У систему наука социјална патологија је назив за научну дисциплину која се бави социолошким проучавањем девијантног понашања, односно реакцијом друштва на то понашање.
У обичном животу социјална патологија има више значења.
Према једном од њих термин социјална патологија означава скуп различитих појава које се сматрају непожељним и негативним са становишта одређених општеприхваћених вредности и норми у друштву (криминалитет, алкохолизам, проституција, наркоманија, различити облици дезорганизације група и др.).
У даљем тексту говорим о социјалној патологији као облику угрожавања унутрашње безбједности, тј. о њеном утицају на унутрашњу равнотежу и стабилност нашег друштва.
ГЛАВНИ ДИО:
КРИМИНАЛИТЕТ
Криминалитет се међу експертима из ове области одређује на више начина. Од тога да се под тим подразумјева свако девијантно понашање до тога да се тим појмом обухвата само оно противправно понашање које се санкционише као кривично дјело.
Криминалитет је, иначе, један од најактуелнијих проблема у свим савременим земљама, па тако и код нас, што потврђује и чињеница да је он у сталном порасту. Због његове друштвене опасности и штетности сва друштва настоје да га сузбију (било превентивно или репресивно) сталним проналажењем адекватнијих и ефикаснијих метода и средстава. У тим настојањима приметна је тежња да се са репресивних мера све више прелази у сферу превентивних, у смислу предупређења његовог настанка.
Оно што нарочито пада у очи код криминалитета јесу његова разноврсност и обим. За кривично дело се каже да је оно правни појам, или тачније, правна чињеница. Када се говори о броју извршених кривичних дела у једном друштву могућа су разна тумачења.
Прво, да ли постоји кривично дело или не одређује само суд, па се обим кривичних дела не може мерити бројем кривичних пријава. С друге стране, постоје дела која би се квалификовала као кривична, када би била позната органима правосуђа. Дакле, чак ни званично објављене статистике не могу бити апсолутно тачан показатељ обима извршених кривичних дела, па тиме ни њиховог утицаја на унутрашњу стабилност (безбједност) земље.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET