Službe za prevenciju kriminaliteta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Službe za prevenciju kriminaliteta". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УВОД
Тема овог семинарског рада је Службе за превенцију криминалитета. Служба за
сузбијање криминалитета је онај дио службе јавне безбиједности чија је основна функција спречавање и сузбијање криминалитета. Ове службе које су обрађене овдје се односе на Републику Српску и Босну и Херцеговину. Службе за превенцију криминалитета су детаљно обрађене у другом поглављу овог семинарског рада. Органи унутрашњих послова, односно полиција Републике Српске представља главни орган у сузбијању криминалитета, која треба и мора да сарађује и са осталим службама за сузбијање криминалитета у Републици Српској односно Босни и Херцеговини. О специфичности полиције говори и сама чињеница да не постоје двије земље које имају идентичну организацију полиције, штавише, и у оквиру једне земље различити су приступи организовању полицијске службе од регије до регије. Па због тога и полиција Републике Српске је организована на таквом нивоу да спречава криминалитет у складу са бројем становника и величином територије. А познате су чињенице да је у протекле три године знатно смањен број прекршаја и кривичних дјела, а исто тако и проценат откривених кривилних дјела. Још детаљније о сузбијању криминалитета, а у области органа унутрашњих послова обрађено је у трећам поглављу овог семинарског рада. Друге службе за сузбијање криминалитета у Републици Српској односно Босни и Херцеговини се налазе у склопу Министарства безбиједности Босне и Херцеговине а то су: Гранична полиција Босне и Херцеговине, Агенција за истраге и заштиту Босне и Херцеговине (СИПА), Биро за односе са Интерполом; и Приватне агенције за обезбјеђење лица и имовине и приватне детективске агенције. Све ове остале службе, за сузбијање криминалитета, морају и требају уско да сарађују са органима унутрашњих послова. И ове остале службе су детаљније обрађене у овом семинарском раду у трећем поглављу. Израда идеалног модела службе јавне безбиједности и са њом модела сигурности у заједници заснована на научним методама пружила би повољне услове за успјешније уграђивање и уклапање криминалистичке превентивне дјелатности у једнинствени хумани превентивни систем. У овом тренутку наша теорија ни пракса не посједују поуздане тачке ослонца за континуирани развој превентивне службе за спречавање криминалитета. Полицијска превентивна дјелатност не би требала да се заснива на скенирању, анализирању, идентификацији и дефинисању проблема само на подручју полицијске станице. О свему овоме детаљно је обрађено у даљем тескту овог семинарског рада.
2. СЛУЖБА ЗА СУЗБИЈАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА
Служба за сузбијање криминалитета је онај дио службе јавне безбиједности чија је основна функција спречавање и сузбијање криминалитета. Када је у питању служба за сузбијање криминалитета још увијек схватања да је њена дјелатност искључиво репресивна. О превенцији се још увијек мало говори, а све из разлога што се ова дјелатност службе тешко може приказати као издвојена дјелатност, посебно статистички. Превентивна дјелатност изискује много више него репресивна знања, времена и средстава што ни у ком случају не смије служити као оправдање за њену мању заступљеност у пракси органа унутрашњих послова. Ово је уједно основ за разматрање организационог положаја и односа службе за сузбијање криминалитета према другим службамау органима унутрашњих послова, као и ван органа унутрашњих послова са којима је сарадња неопходна у циљу превентивног поступања. Пракса органа унутрашњих послова је по свом питању искључива: превентивне и репресивне мјере није могуће одвојити. Сама дјелатност службе за сузбијање криминалитета ни у ком случају не почиње у моменту сазнања о извршеном кривичном дјелу. За приличан број кривичних дјела сазнаје се у фази криминалистичко-оперативне контроле. Познато је да криминалистичко-оперативну контролу врше како припадници униформисаног дијела полиције тако и оперативни радници службе за сузбијање криминалитета. Са друге стране, оваква широка дјелатност, не би била могућа без сарадње службе за сузбијање криминалитета и униформисаног састава полиције и интеракције са бројним другим субјектима ван органа унутрашњих послова.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET