Pojam i vrste savremenih ratnih sukoba | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam i vrste savremenih ratnih sukoba". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Висока школа струковних студија за криминалистику и безбедност Ниш
Семинарски рад
Системи безбедности
Појам и врсте савремених ратних сукоба
11/10
-2011.-
САДРЖАЈ
Увод 3
1. Појам и карактеристике савремених ратних сукоба 4
2. Врсте савремених ратних сукоба 6
2.1. Економско мотивисани ратни сукоби 6
2.2. Политичко мотивисани ратни сукоби 7
2.3. Идеолошко мотивисани ратни сукоби 8
2.4. Специјални рат као део савремених ратних сукоба 10
Закључак 12
Литература 13
Увод
О савременим ратовима и ратним сукобима може се говорити од средине ХХ века. Од тог периода су се десила највећа разарања и губици као последица тзв. ,,стратешког ратовања“ чије је резултат најразорнијег борбеног средства у људској историји – нуклеарног оружја. Ради се о разарању целокупне националне инфраструктуре противника – индустрије, комуникација, урбаних средина, итд.
,, Што се тиче радиоактивног оружја сматра се да је у току хладног рата произведено толико да би могао да се покори цео свет, aли мала је шанса да постоји опасност након завршетка хладноратовске политике. Веома већу претњу представљају бојни отрови које је једно од настаријих врста оружја које се користило кроз историју људског ратовања укључујући и ратове почетком ХХI века.“
П оследњих деценија, начин ратовања се потпуно изменио и узео сасвим нови облик. Конвенционалних ратова више нема али зато се појавио нови начин ратовања познат као рат против тероризма. Али то није све, свима је познат класични начин ратовања, оклопни транспортери, тенкови, пешадија, па затим електронско ратовање, па све до, на неки начин, најопаснијег и најбитнијег информационог рата. Али ни на овоме се није зауставило. Трком у наоружавању, водећ е светске силе се труде да иновацијама у технологији престигну једна другу, тако да се стигло до невероватних последица. Једна, а можда и пресудна је појава нових хипер-соничних ракета које развијају невероватном брзином од 6000 километара на сат па на виш е. Дакле, начин ратовања ће се дефинитивно изменити, и отприлике ће се заснивати на брзим и изненадним ударима са великих даљина.
Будуће операције, како смо рекли, се пре свега ослањају на технологију, која би била по потреби подржана тешком техником. Велики преокрет је настао након познатог догађаја 9/11, након кога ратови имају махом противтерористичко обележје. Мислим да се данас све армије могу поделити на условно речено два врсте- хладноратовског типа са дивизијама, великим бројем тенкова и артиљеријског система и оне - противтерористичког типа, армије малог бројно састава (условљеног професионализацијом), са минималним количинама тешког оружја, и које безбедност своје територије пре свега постижу учешћем у регионалним организацијама безбедности. Ове армије (међу којима је и Војска Србије) су пре свега прилагођене мировним мисијама или интернационалним операцијама и овакав тип армије тешко да може самостално гарантовати безбедност земље. Армије хладноратовског типа могу опстати само ако иза њих стоје велике и ресурсима богате земље попут Кине или Русије, у противном временом постају неефикасне, гломазне, односно покретни музеји ратне технике (многе афричке армије рецимо).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET