Osnovni oblici ugrožavanja vazduha | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Osnovni oblici ugrožavanja vazduha". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


UNIVERZITET SINERGIJA
FAKULTET ZA BEZBJEDNOST I ZAŠTITU
BANJA LUKA
Tema: Osnovni oblici ugrožavanja vazduha
Uvod
Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Vazduh je smesa gasova koja čini atmosferu, a sastoji se približno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagadjeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagadjujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivača. Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobraćaj. Najčešće zagadjujuće materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikročestice čadji. Specifične zagadjujuće materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teški metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat različitih aktivnosti. Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksičan u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije potiču uglavnom od saobraćaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa. Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2) u Evropi iznosi 39 M-tona godišnje. Emisija SO2 jedinjenja drastično je veća u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najčešće i najviše u centralnoj, južnoj i jugoistočnoj Evropi.
1. Oblici i izvori zagrijavanja vazduha
Vazduh se nalazi svuda oko nas. Iako se vazduh ne može videti, probati ili osetiti (dok vetar ne duva) vazduh je "nešto". Vazduh je, kao i voda, uslov života. On ima dve osnovne funkcije: biološku (primarna) i proizvodnu (sekundarna).
Prosečan sastav čistog suvog vazduha je: azota 78,08%, kiseonika 20,95%, plemenitih gasova ***0,03%. U vazduhu je konstatovano prisustvo: vodene pare, amonijaka, ozona, vodonika i prašine, a ispitivanja poslednjih godina su konstatovala da se u vazduhu nalazi preko 30 različitih supstanci.
Najvažniji sastojak vazduha je kiseonik. On omogućava disanje svim višim organizmima, pa i čoveku. Najveći deo kiseonika je biološkog porekla, što znači da potiče od fotosinteze. Najveći proizvođači su šume, alge koje žive u vodi i fitoplanktoni.
Vazduh ima veliki ekološki značaj, jer sadrži za život tako potrebne gasove: kiseonik, ugljendioksid i azot. Ljudskom organizmu je dnevno potrebno sedam puta više vazduha nego vode (u težinskom odnosu), ***! Covek može udisati i koristiti kiseonik iz vazduha. Bez vazduha se može biti samo nekoliko minuta i to oni koji su specijalno obučeni - na primer gnjurci.
Zagađeni vazduh koji smo danas prisiljeni da udišemo posledica je ljudskih delatnosti. Značajnije zagađivanje vazduha otpočelo je upotrebom fosilnih goriva, najpre u 13. a potom u 17. veku. Najveća i najteža zagađenost ***počela je 1945. godine bacanjem prve atomske bombe na Hirošimu i kulminirala 1986. godine akcidentom nuklearke u Černobilju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET