Organizovani kriminalitet | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Organizovani kriminalitet". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛИТЕТ
Организовани криминалитет настоји да различитим методам стигне до највиших органа власти и других значајних субјеката, како би обезбедио што веће уступке, адекватну заштиту и друштвени статус за шефове криминалних организација. Својим деловањем организовани криминалитет управо и омогућава стварање савремених успешних криминалца, који на основу стечене славе и моћи постижу одређени друштвени углед који опет делује повратно на утицај на органе власти, полиције, правосуђа и друге субјекте. На тај начин незаконито се стиче огромна имовина и врши њена легализација омогућавајући да се незаконито богаћење толерише.
ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА
Организовани криминал се, због његове комплексности и огромне друштвене опасности не може прецизно дефинисати. Организовани криминал, се дефинише као резултат деловања више од два лица, чији је циљ вршење тешких кривичних дела ради стицања добити или моћи. За постојање кривичног дела ок.морају бити испуњена још најмање три од следећих услова:
Да је сваки члан криминалне организације имао унапред одређени задатак или улогу
Да је делатност криминалне организације планирана на дуже време или неограничено
Да се делатнист криминалне организације заснива на примени одређених правила интерне контроле и дисциплине чланова
Да се делатност организације планира и врши у међународним размерам
Да се у вршењу делатности примењује насиље или застрашивање или да постоји спремност за њихову примену
Да се у вршењу делатности користе политичке, привредне или пословне структуре
Да се користи прање новца или незаконито стечена добит
Да постоји утицај организације или њеног дела на законодавну власт, медије, извршну или судску власт или на друге друштвене или економске чиниоце.
ПОЈАМ ТЕРОРИЗМА
Савремени тероризам, као вишедимензионални политички феномен, а ако присутан од самог почетка класног друштва у свим друштвено-политичким системима, попримио је велике размере. Скоро цела друга половина двадесетог века, и у периоду хладног рата и у ери глобализације, обележена је тероризмом као једном од најзначајнијих феномена политике и његовом свеприсутношћу у најширој јавности.
У савременим условима се јавља и манифествује тзв.државни тероризам. Под овим појмом подразумевамо систематску употребу насиља ради сламања и спутавања одређених група или појединаца у одређеној држави или примену аката насиља од стране једне државе према другој држави.
Собзиром да се питањем тероризма бави више наука и дисциплина, тј.да је питање сагледаванња појма тероризма мулти-дисциплинарно, потребно је нагласити да је злочин тероризма у саставу кпрпуса злочина обухваћен Међународним кривичним правом. Међународно кривично право представља систем правних прописа који у себи садрже норме кривичног права које имају међународни карактер и норме међународно јавног права, усмерених ка кажњавању или примени других санкција према лицима одговорним за кривична дела, која су као таква означена као међународна. У групу кривичних дела означени као међународна кривична дела, пре свега, спадају злочини који су у надлежности Међународног кривичног суда и то: ратни злочини, злочин против човечности, геноцид и агресија. Поред ових ту су и следећи злочини: узимање талаца, тероризам, злочини против међународно заштићених лица, злочин који чине плаћеници, злочин производње и стављање у промет наркотика, дрога и других психотропких супсанци, злочин против животне средине.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET