Nauka o bezbednosti kao opšta sociološka pojava | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nauka o bezbednosti kao opšta sociološka pojava". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај:
МОГУЋНОСТ УСПОСТАВЉАЊА НАУКЕ О БЕЗБЕДНОСТИ КАО ОПШШТЕ СОЦИОЛОШКЕ ПОЈАВЕ
Актуелност истраживања …………………………………….1
Могућност истраживања………………………...………….2-3
Теоријско - практична утемељеност истраживања………….4
Сложеност и тешкоће истраживања……….…………………5
Могућност конституисања науке о безбедности…………….6
Предмет истраживања безбедности…………………………..7
Појам безбедности……………………………………………...8
Иницијално операционално одређење социологије безбедности као посебне науке……………………………………………………………..9
Закључак………………………………………………………..10
Литература………………………………………………………11
МОГУЋНОСТ УСПОСТАВЉАЊА НАУКЕ О БЕЗБЕДНОСТИ КАО ОПШТЕ СОЦИОЛОШКЕ ПОЈАВЕ
Актуелност истраживања
Безбедност као однос друштва и друштвених процеса, изазивао је посебну пажњу државних политичко – безбедносних институција држава, њихових глобалних и регионалних савеза. Небезбедност чији су облици (тероризам, сепаратистичка делатност, оружана борба, организовани криминал, национални и верски екстремизам) мења понашање човека, друштва у целини. У решавању тих процеса укључени су многи научници.
Понашање људи, чији је врхунац изражен у војном сукобу утиче негативно на савремени развој људке цивилизације. Тако је улога човека постала неизоставан пратилац и посебан предмет интересовања безбедносног система држава. Полази се од констатације да је човек и његово деловање у безбедносним ситуaцијама, најважнији безбедносни фактор.
Наша безбедносна наука такође се бави овом веома важном делатношћу. Међутим однос према овом проблему још увек је уопштен и површан, јер је човек као личност део функционалног системa, под спољним утицајем друштва. Из праксе је потврђено да безбедносна проблематика представља веома интересантно и значајно подручје човековог интересовања. Таква сазнања ће омогућити да се схвати због чега грађанин има или нема потребу за безбедносном одбраном друштва.
Сада када услови нису нимало лаки а поготово друштвени, међународни, економски услови, постоје могућности да се грађани Србије, што боље психолошки, а и морално припреме за безбедносну заштиту свог друштва. Међутим, не треба очекивати да ће из нашег друштва и његовог безбедносно – заштитног система – војске, полиције, државних и приватних институција, брзо нестати противречности које нарочито сада имају негативне последице на безбедност грађана.
Постоје разне појаве које су условиле на распад једне земље, а врхунац тога насилно одузимање Космета који је део српске територије , политичко уцењивање, проблеми државе, економско заостајање, верска нетрпељивост, национализам, отуђеност дела интелигенције од народа, лажни пацифизам, себичњаштво, комерцијализам... То је стварност која нас прати. Међутим поред свих безбедносних изазова, претњи, ризика, у нашем друштву ипак су створени услови за одговарајуће, задовољавајуће мере безбедности човека, грађана, друштва, државе.
Могућност истраживања
Да бисмо одредили појам који се односи на социолошке основе безбедности треба поћи од чињенице да ова друштвена појава припада друштвеним наукама. Безбедност човека, друштва у целини великим делом припада општој социологији, која настоји да изучи многе безбедносне појаве и човеково деловање у њима. Ова проблематика је у непосредној вези са посебном социологијом – социологијом безбедности, чији је задатак да проучи и пружи објашњење појединих безбедносних појава, то се односи на форме и типове безбедносних појава, социјално понашање, систем, безбедносна превентива, друштвени живот и друго.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET