Narko kriminal | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Narko kriminal". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Увод
И поред интензивно репресивног приступа у решавању проблема злоупотребе дрога, број зависника широм света као и број кривичних дела и прекршаја у вези са опојним дрогама, у свету се вишеструко повећао последњих година. Према подацима Уједињених Нација (UN Office on Drugs and Crime), током 2005. у свету је око 200 милиона људи најмање једном у протеклих 12 месеци конзумирало дроге, што чини 5% глобалне популације старости од 15 до 65 година. Њихови подаци показују да број зависника- наркомана обухвата 0,6% светског становништва животне доби између 15 и 64 године.
Веза између опојних дрога и организованог криминала је традиционална и нужно произилази из чињенице да недозвољени бизнис са овим супстанцама, пре свега хероином и кокаином, али у последње време и синтетичким наркотицима, криминалним организацијама доноси огромне профите. На седници Генералне скупштине УН, посвећеној борби против злоупотребе дрога (Њујорк, 1998.), изнет је податак да организовани наркокриминал остварује годишњи криминални приход у свету у износу од 500 милијарди долара. Свакако се тај број из године у годину повећава. Илегалне делатности у вези са наркотицима представљају једну од најуноснијих области деловања организованог криминала, о чему говоре и подаци да се од 264 криминалне групе, које су 1997. године идентификоване у Шпанији, њих 52% бавило трговином дрогама као главном активношћу, а чак 108 група је међународно оперисало. У Великој Британији се за 66% регистрованих криминалних организација, претпоставља да су биле умешане у илегалну трговину наркотицима, док је у Холандији ова делатност била доминанатна у скоро 68% истрага по питању организованог криминала.
Током протеклих деценија и Европа је, поред САД-а постала једно од највећих и најпостојанијих тржишта илегалне трговине дрогама у свету. Имајући у виду куповну моћ и број „уживалаца“ дроге, не само на западу већ и у централној и источној Европи, могло би се рећи да је реч о најпрофитабилнијем илегалном тржишту ове врсте у глобалним оквирима. У оквиру Европске Уније верује се да између милион и 1,5 милиона људи чине проблематични корисници дроге, укључујући 0,6 до 0,9 милиона интравенских наркомана, док Руска федерација са преко милион хероиномана представља највеће тржиште хероина у свету. У Русији стопа зависности износи 2,1% и међу највећима је у свету, а има и највећу стопу заражености ХИВ-ом, која је у вези са интревенским коришћењем дроге. Кријумчарење дроге сматра се доминантном активношћу организованих криминалних група, и примарним проблемом, бар према броју пријављених случајева, и у Албанији, Бугарској, Чешкој, Естонији, Финској, Немачкој, Холандији, Румунији , Словачкој, Македонији, Великој Британији, према броју заплена у 2008 -ој години.
Посебно је забрињавајуће да се и у нашој земљи повећава број корисника, али и ова криминална активност је у развоју. Према најновијим подацима које је изнело домаће Министарство унутрашњих послова, организовани наркокриминал представља најзаступљенији облик организованог криминала.
Илегална производња и промет дроге у свету
За кријумчарење хероина са Блиског и Средњег истока и из централне Азије, од највећег значаја су тзв. Балканска рута и Пут свиле. Велики део хероина који постоји на илегалном тржишту централне и западне Европе, стиже на своје одредиште једним од бројних огранака Балканске руте. Друга важна тачка за кријумчарење хероина је путни правац из централне Азије ка западној Европи, преко Русије, Белорусије, Украјине или Балтичких земаља, тзв. Пут свиле. Према подацима Интерпола, Балканском рутом се прошверцује приближно 80% наркотика (углавном хероина и кокаина), који се затим пласирају на илегалном европском тржишту. Главне земље заплене дуж овог пута су Турска, Бугарска, Мађарска, Италија, Словенија, док су највеће заплене реализоване на граничном прелазу Капитан Андреево, на бугарско-турској граници. Након изласка из Турске, Балканска рута се грана на два правца, северни и јужни, који се такође деле на више праваца. С обзиром на своје место и улогу у кријумчарским путевима наркотика из југозападне Азије ка Европи, важни дистрибутивни центри дуж Балканске руте су у Мађарској и Бугарској. За разлику од ранијих година, када су земље кроз које пролазе илегални путеви дрога биле поштеђене њиховог пласмана на својој територији, данас се велики део наркотика задржава и продаје у овим земљама, тако да се оне не могу више сматрати само транзитним подручјима. У новије време се издваја и један нови правац на Балканском путу опојних дрога-кокаин који се поморским путем допрема из произвођачких региона у јужној Америци у грчке и албанске луке, а преко Македоније и Србије и Црне Горе се даље преноси у Мађарску и друге европске земље.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET