Nacionalna bezbednost Srbije u kontekstu partnerstva za mir i članstva u NATO | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nacionalna bezbednost Srbije u kontekstu partnerstva za mir i članstva u NATO". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SADRŽAJ
Uvod 2
1. BEZBEDNOSNO OKRUŽENjE REPUBLIKE SRBIJE 4
1.1. Globalno okruženje ..4
1.2. Regionalno okruženje 5
1.3. Bezbednost Republike Srbije 7
2. IZAZOVI, RIZICI I PRETNjE BEZBEDNOSTI 8
3. NACIONALNI INTERESI 12
4. POLITIKA NACIONALNE BEZBEDNOSTI 14
4.1. Ciljevi politike nacionalne bezbednosti 14
4.2. Osnovna načela politike nacionalne bezbednosti 14
4.3. Elementi politike nacionalne bezbednosti 15
4.4. Spoljna politika 15
4.5. Politika odbrane ...17
5. PARTNERSTVO ZA MIR I NATO 18
ZAKLJUČAK 20
LITERATURA 21
Uvod
Nakon poslednjih političkih događanja na Balkanu i raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore, suočeni smo sa potrebom stvaranja nove politike nacionalne bezbednosti Republike Srbije, kao potrebnog preduslova i okvira, koji bi doveo do stabilnosti u regionu i uključivanja Srbije u svetske tokove. Pitanje kreiranja nacionalne bezbednosne politike je posebno značajno jer je ono ujedno i deo procesa “tranzicije” Republike Srbije.
Politika nacionalne bezbednosti predstavlja kontinuirani i sistematski (doktrinarno-normativni) pristup svake države problemu bezbednosti i očekivanja dostizanja takve bezbednosti. Osim toga, ona uključuje odluke o bezbednosnom sektoru koje utiču na spoljnu i unutrašnju bezbednost države i društva. Ova politika se zasniva na određenom pristupu bezbednosti, postavlja parametre za strategiju odbrane i vojnu doktrinu, a razvija se u okviru međunarodnih i regionalnih standarda propi sanih brojnim dokumentima (Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope ili Evropske unije) u koje je uključena i država.
Bezbednosna politika nije utemeljena samo na shvatanju potreba i prioriteta nacionalne bezbednosti, nego na nju utiču i razni spoljni činioci, pritisci i obaveze. U svim slučajevima treba da odgovara pravnim standardima, vrednostima i načelima ugrađenim u Ustav i zakonodavstvo.
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija nacionalne bezbednosti) predstavlja najvažniji strateški dokument kojim se utvrđuju osnovi politike bezbednosti u zaštiti nacionalnih interesa Republike Srbije.
Osnovno polazište Strategije nacionalne bezbednosti čine poštovanje ljudskih prava, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina prava, proevropska spoljna politika i unapređenje odnosa i saradnje sa najuticajnijim subjektima međunarodne zajednice, susednim državama i ostalim državama u regionu.
Ostvarivanjem ciljeva politike nacionalne bezbednosti Republika Srbija izražava spremnost da u okviru evropskih, kao i drugih međunarodnih i regionalnih struktura doprinosi izgradnji i unapređenju regionalne i globalne bezbednosti.
Strategija nacionalne bezbednosti analizira okruženje Republike Srbije, identifikuje izazove, rizike i pretnje bezbednosti, utvrđuje nacionalne interese, određuje ciljeve, osnovna načela i elemente politike nacionalne bezbednosti i definiše strukturu, načela funkcionisanja i odgovornosti u okviru sistema bezbednosti.
BEZBEDNOSNO OKRUŽENjE REPUBLIKE SRBIJE
Globalno okruženje
Poslednju deceniju prošlog i početak ovog veka obeležila su nova bezbednosna kretanja u svetu. Bezbednost je iz isključivo vojne sfere proširena i na druge oblasti, prvenstveno ekonomsku, energetsku, socijalnu i ekološku. Savremenim poimanjem bezbednosti povećava se mogućnost rešavanja konfliktnih stanja mirnim putem i perspektiva razvoja politike saradnje i sporazumevanja na globalnom i regionalnom nivou. Integracioni procesi u oblasti bezbednosti, kao i sve veća ekonomska i kulturna saradnja i međuzavisnost značajno smanjuju rizike sukobljavanja između država, kao i mogućnost izbijanja nekontrolisanih kriza i prenošenja sukoba sa jednog prostora na drugi.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET