Mikrotragovi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mikrotragovi". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ СИНЕРГИЈА
ФАКУЛТЕТ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И ЗАШТИТУ
БАЊА ЛУКА
Тема: МИКРОТРАГОВИ
(семинарски рад из предмета Крминалистика)
Ментор Студент
Доц. Др Гаћеша Драган Календар Дарко
Бања Лука, децембар 2010.
САДРЖАЈ
Увод................................................................................................................3
Трагови кривичних дјела..............................................................................4
2.1 Појам и значај..............................................................................4
2.2 Класификација материјалних трагова....................................5
Микротрагови................................................................................................5
3.1 Појам............................................................................................5
3.2 Настанак и врсте микротрагова.............................................7
3.3 Проналажење микротрагова....................................................8
3.4 Фиксирање микротрагова.........................................................9
3.5 Кориштење микротрагова и њихов значај............................11
4. Литература....................................................................................................13
1. УВОД
Трасологија је онај дио криминалистичке технике који се бави учењем о траговима, односно о проналажењу, фиксирању, тумачењу и значају материјалних трагова који су у вези са кривичним дјелом. Траг, као материјални доказ, представља одређену промјену која је настала делатношћу човјека, животиње или неког предмета и која је у вези са кривичним дјелом, а може да буде видљива или невидљива, и као таква доприноси разрјешавању кривичног дјела и откривању учиниоца. Битно је по том основу процјенити значај трага као индицијалне чињенице, као и објективном доприносу у утврђивању истине па је стога на мјесту извршења кривичног дјела, поред проналажења и фиксирања трагова, потребно обавезно утврдити опис између пронађених трагова и осталих елемената кривичног дјела и његовог учиниоца, и то на процесно предвиђен начин фиксирати. Трагови указју на поистојане кривичног дјела, средство и начин извршења, омогућавају утврђивање мјеста, времена и мотива извршења кривичног дјела, а служе и као основ за давање одговора на остала златна питања криминалистике. Разноврсни су трагови који могу имати одређени криминалистички значај, као што су трагови крви, прстију, длана, пљувачке, табана, стопала, возила, оруђа, животиња, одјеће, стакла, метала, сперме, длака, земље, боје, лака, отрва, наркотика, папира, мастила и др. Сви ови трагови, с обзиром на порјекло, могу се класификовати на: трагове људског порјекла, трагове животињског порекла, трагове биљног порјекла, трагове предмета и трагове дејства силе, као и на видљиве или макротрагове и невидљиве или микротрагове.
Микротрагови се сматрају трагови који су невидљиви или су једва видљиви људским оком. Дакле, као граница служи она најмања величина трага коју људско око може уочити без помоћи оптичких средстава. Поред трагова малих димензија, у микро трагове спадају и мале концентрације супстанци нпр. Трагова мириса, микропримјеса и сл.
2. ТРАГОВИ КРИВИЧНИХ ДЈЕЛА
2.1 Појам и значај
Када се говори о траговима, не сме се изгубити из вида да је појам тага широк и да његово значење излази далеко из оквира криминалистике. У најопштијем смислу о трагу се говори као и последице неког догађаја. Сваки објекат се налази у непрекидном кретању, те дејствује на све објекте око себе и изазива одређене промене код њих. Те промјене представљају трагове тих догађаја. Према томе најширем смислу траг једног догађаја је свака промена која је настала у вези са њим. Ако је тај догађај кривично дјело, онда промена у вези са њим представља траг кривичног дјела. Промјене које се сматрају траговима могу класификовати у коначан број група као што слиједи:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET