Kriminalistika - AFIS | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kriminalistika - AFIS". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
Identifikacija se javlja još u dalekoj istoriji. U prvobitnoj zajednici nepoželjni članovi plemena koji su se ogrešili o plemenska pravila bili su prognani i vrlo je verovatno bilo da neće preživeti bez vatre, hrane i lovačke opreme, takođe ovi članovi bili su označavani žigosanjem, sakaćenjem i ožiljcima kako bi se znalo da se radi o prognaniku. Tako označene prognanike , nakon prepoznavanja ne bi prihvatilo ni jedno pleme. U srednjoj Evropi slično su se označavali lopovi i ubice.
Novi vek je doneo razvoj novih metoda koje su doprinele identifikaciji i razlikovanju određenih osoba. Kriminalistika koristi znanja, metode i sredstva pri otkrivanju i sprečavanju krivičnih dela i njihovih izvršioca.
U novoj eri nove tehnologije doprinose kriminalističkim istraživanjima, jedno od njih je doživelo velike promene, to je svakako područje kriminalističe identifikacije, bilo da je reč o identifikaciji ljudi ili predmeta ili o trasološoj identifikaciji.
Savremena tehnologija omogućila je nastanak i razvoj novih metoda identifikacije koje se baziraju na telesnim i ponašanjem individualnim arakteristikama osoba koje ranije nije bilo moguće registrovati. U informatičkom okruženju neke klasične identifikacijske metode koje su po opštim karakteristikama biometrijske dobijaju potpuno novo značenje.
1
2. IDENTIFIKACIJA
Identifikacija lica je utvrđivanje istovetnosti, odnosno utvrđivanje individualnih karakteristika po kojima se jedno lice razlikuje od svakog drugog, kriminalistika te karakteristike naziva obeležjima- identifikaciona obeležja.
Identifikaciona obeležja mogu se podeliti u tri grupe:
Pravna obeležja- ime, prezime, prebivalište- ova obeležja se mogu menjati.
Faktička obeležja- stiču se rođenjem(dan, mesec, godina rođenja) pred lica ova obeležja mogu imati i predmeti.
Fizička obeležja- vrlo su značajna za identifikaciju, ogu biti promenljiva i nepromenljiva.
Identitet predstavlja skup nepromenljivih obeležja koji čine određenu osobu ili predmet, a zbog kojih se razlikuje od svih drugih. Taj skup obeležja , odnosno individuanih karateristika predstavlja individualnost.1
Svaki čovek ili predmet je jedinstven, neponovljiv odnosno razlikuje se od svakog drugog i ima svoja individualna obeležja.
1Kolar Gregorić-Kriminalistička identifikacija osoba
2
3.BIOMETRIJA
Biometrija se koristila još u davnim vremenima i razvijala se ljudskim znanjem i razvojem tehnologije. Bometrija potiče od grčkih reči bios- život i metron- mera što znači da se radi o merenju određenih arakteristika živog bića, odnosno čoveka.
Bimetrijske metode javljaju se još u dalekoj prošlosti. U Kini još u srednjem veku, tisci stopala uzimali su se novorođenoj deci da bi se sačuvao njihov identitet i ako bi zamena dece bila nemoguća. Metod bertionaže razvio se krajem 19 veka i nazvan je po svom tvorcu Alfonsu Bertionu. Ovaj metod se zasniva na merenju čovečijeg tela, jer je Bertion bio uveren da se kostur čoveka razvija do dvadesete godine, s obzirom na to da ne postoje dve osobe čiji bi svi delovi imali istu veličinu, upoređenjem delova tela izvodio je zaključak o identifikaciji nekog lica.2
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET