Kompjutersko uparivanje podataka kao istražna tehnika | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kompjutersko uparivanje podataka kao istražna tehnika". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

KRIMINALISTIČKO POLICIJSKA AKADEMIJA
KOMPJUTERSKO UPARIVANJE PODATAKA KAO ISTRAŽNA TEHNIKA
SEMINARSKI RAD –
BEOGRAD, 2010.
Kompjutersko uparivanje je ozbiljan problem za lična prava
Sve češće vladine agencije koriste nove tehnike istraživanja: uparivanje nepovezanih kompjuterskih fajlova pojedinaca da bi se identifikovali osumnjičeni za kršenje zakona. Ova tehnika – kompjutersko uparivanje – pruža revolucionarni metod vođenja istrage o obmani, zloupotrebi i trošenju vladinih sredstava. Ona dozvoljava/dopušta vladi da snimi podatke čitavih kategorija ljudi, kao što su državni funkcioneri/službenici, da bi se odredilo ko među njima pripada drugoj, odvojenoj, po pretpostavci nekompaktibilnoj kategoriji ljudi, poput primaoca socijalne pomoći.
Kompjutersko uparivanje produbljuje probleme koji se tiču privatnosti ličnosti, due process of law i pretpostavke nevinosti. Ono takođe postavlja ozbiljna pitanja vezana za isplativost i interno vođenje vladinih programa (intrenal management of goverement programs).
KOMPJUTERSKO UPARIVANJE VERSUS LIČNA PRAVA
Da bi se razumeo uticaj kompjuterskog uparivanja na lična prava prvo je potrebno shvatiti razliku imeđu istrage koja se vodi kompjuterskim uparivanjem i tradicionalne istrage sprovođenjem zakona (law enforcement).
Tradicionalna istraga se pokreće nekim dokazom da je osoba umešana u zločin. Ovo važi za slučajeve utaje poreza, prevara vezanih za socijalnu pomoć, pljačke banke ili prebrze vožnje. Često ograničena sredstva primene zakona vođenje dragnet istrage čine neizvodljivim. Još važnije, naš pravni/ustavni sistem zabranjuje vladi istraživanje ljudi koji nisu osumničeni za zločin.
Kompjutersko uparivanje nema ovakvih ograničenja. Ono nije upućeno na jednu osobu, već na čitavu kategoriju ljudi. Kompjutersko uparivanje se pokreće ne zato što je neka osoba osumnjičena za loše ponašanje, već zato što je njegova ili njena kategorija u vladinom interesu. Ono što komp.uparivanje čini fundamentalno različitim od tradicionalne istrage je to što je sama njegova svrha da generiše dokaze o zločinu, koji su potrebni pre nego što istraga može da počne. Taj dokaz se stvara poklapanjem 2 seta ličnih podataka, koji su pribavljeni u različite/nepovezane svrhe.
Na 4 načina se Kompjutersko uparivanje razlikuje od konvencionalne istrage sprovođenjem zakona (law enforcement) kada je u pitanju uticaj na lična prava:
1.Četvrti amandman
Taj princip je prekršen kompjuterskim uparivanjem. Tehnika uparivanja nepovezanih kompjuterskih podataka je osmišljena kao tehnika opšte pretrage. Ona nije zasnovana ni na kakvom primarnom/preegzistencijalnom dokazu o direktnoj sumnji o počinjenom zločinu bilo koje osobe. Iako sistematske pretrage ličnih podataka nisu toliko uznemiravajuće (u smislu remećenja) kao pretrage od vrata do vrata, rezultat je isti: ogromno dragnet u privatne poslove mnogih ljudi.
2.Pretpostavka nevinosti
Ljudi u našem društvu nisu primorani da nose breme konstantnog dokazivanja vladi da su nevini za zločin. Iako je za građane pokoravanje zakonu obaveza i kršenje istog se čini na sopstvenu odgovornost, pretpostavka nevinosti je namenjena da štiti ljude od obaveze da dokazuju da nisu krivi kada ih vlada istražuje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET