Građanski neredi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Građanski neredi". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Fakultet bezbednosti
Univerziteta u Beogradu
Građanski neredi
Seminarski rad
Dr. Zoran Dragišić Božić Natalija
1. UVOD
Građanski neredi su oblik narušavanja javnog reda i mira. Oni nastaju kao posledica političke borbe, ekonomskih uslova, verskih i etničkih netrpeljivosti. Neke države građanske nerede koriste protiv drugih država, kao mehanizme specijalnog rata. Učesnici u građanskim neredima smatraju da je njihovo osnovno, demokratsko, pravo da izražavaju svoje mišljenje i u tome nalaze opravdanje za svoje postupke. Tanka je linija između demonstracija ( u ovom slučaju je irelevantno da li su demonstracije ilegalne ili legalne) i građanskih nereda. Efikasno suzbijanje građanskih nereda postiže se dobro organizovanim sistemom bezbednosti. Intervencija policije, koja se najčešće koristi u suzbijanju nereda, mora da bude usmerena i na zaštitu zakonitosti i na zaštitu ljudskih prava. To se postiže tako što se poštuju određena načela proistekla iz policijske doktrine, strategije i taktike suzbujanja građanskih nereda. Ona su nastala dugogodišnjim iskustvom policiskog delovanja, kao i naučno istraživačkim radom iz oblasti menadžmenta, kriminalistike, psihologije, taktike, kriminologije i drugih nauka. Efikasna intervencija dovodi do uspostavljanja javnog reda i mira, ne ugrožavajući pritom osnovna ljudska prava. Neefikasna i previše nasilna intervencija policije dovodi samo do produbljavanja krize, šalje negativnu sliku svetu i stvara netrpeljivost građana prema nosiocima vlasti koja se manifestuje još masovnijim neredima. Da bi se ovo izbeglo policija mora poštovati unapred propisane procedure i na najefikasniji način prilagoditi intervenciju novonastaloj situaciji.
1.1. Psihologija mase
Masa predstavlja specifičnu socijalnu skupinu koja je od velikog značaja za društvene promene i zbivanja. Izučavanje psihologije mase veoma je značajno i to za: potrebe politike, masovnih medija, odbrane zemlje i sl. Pošto je glavni akter građanskih nemira masa, izučavanje psihologije mase je veoma značajno i za ovu temu.
Masa predstavlja veći broj ljudi koji po pitanju nečeg zajedničkog sačinjavaju određenu celinu. Masa se razlikuje od proste skupine ljudi ili rulje po medjusobnim odnosima njenih članova. Određenje mase vidimo i u definiciji Harimena koji navodi: „Masa je skupina individua pod uticajem zajedničkog emocionalnog uzbuđenja, primitivnih impulsa i jedinstvenosti svrhe.“2 Karakteristično za ljude u masi je što pod određenim psihološkim uslovima vrše neke iznenadne, afektne radnje. U masi svaki pojedinac gubi svoje „ja“, u korist jedne „masovne duše“. Individue u masi komuniciraju preko vođe mase, koji na taj način njome može lako da manipuliše. Fizička blizina i emocionalna sličnost karakteristike su mase. Što se tiče teme „Građanski neredi“ potrebno je obratiti pažnju na organizovane, nemirne i nasilne mase. One deluju van pravnog sistema izazivajući nerede i narušavajući javni red i mir. Njeni članovi gube osećaj za pravdu, zakonitost i moral. Sledeći vođu, rušilačkom aktima žele da ostvare interese koje im je vođa nametnuo.
Uslovi stvaranja mase prema Zvonareviću su:
Broj prisutnih osoba – veliki broj ljudi na ograničenom prostoru lakše će poprimiti karakteristike mase.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET