Daljine i veličine nebeskih tela | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Daljine i veličine nebeskih tela". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Daljine i veličine nebeskih tela
seminarski rad iz astronomije
Sadržaj......................................................................
Paralaksa.............................................
Astronomske jedinice za daljinu........
Osnovne metode za određivanje veličine nebeskih tela.....................................
Literatura............................................
PARALAKSA
Udaljenost nebeskih tela danas se zasniva na pojmu paralakse. Nju je u onom smislu u kome je mi danas poznajemo prvi put uveo Nikola Kopernik.
Pod paralaksom podrazumevamo ugao pod kojim se iz neke date tačke A vidi data dužina BC. U slučaju da je tačka A daleka i nepristupačna paralaksa mi možemo odrediti uglove kod B i C i zatim dopuniti njihov zbir do 180 stepeni. A ta dopuna ce biti paralaksa A. Takođe ako izmerimo dužinu BC, možemo izračunavanjem elemenata trougla ABC dobiti i dužine AB i AC, tj. udaljenosti od nas. Ovu metodu koriste geometri za izračunavanje nepristupačnih tačaka na zemlji.
Godišnja paralaksa nekog nebeskog tela je ugao pod kojim se sa jednog nebeskog tela vidi srednji poluprečnik Zemljine putanje. Možemo je definisati i kao ugao pod kojim se sa Zemlje vidi velika poluosa paralaktičke elipse posmatranog tela.
Kada znamo godišnju paralaksu lako određujemo i udaljenost tog nebeskog tela. Paralaksu ćemo obeležiti sa π, traženo rastojanje sa r a srednji poluprečnik Zemljine putanje sa a. Iz odgovarajućeg trougla nalazimo da je
sin π= a/r
(π je izraženo u radijanima).
Uzmimo u obzir da je za male uglove sin π približno jednako π=a/r i da je 1rad=206265 sekundi dobijamo jednačinu
π(’’)/206265(‘’)=a/r
odnosno traženo rastojanje od zvezde je
r = 206265(‘’) / π(’’) * a
Zvezdane paralakse su uglovi manji od 1 sekunde, recimo da je 1 sekunda ugao pod kojim se vidi čovek na 350km, pa nam postaje jasno zašto je udaljenost zvezda teško izmeriti.
1838. Prvo određivanje paralakse neke zvezde, za šta je zaslužan nemčki astronom Fridrih Vilhem Besel.
ASTRONOMSKE JEDINICE ZA DALJINU
Astronomske jedinice za daljinu su:
1. Astronomska jedinica
2. Svetlosna godina
3. Parsek
Astronomska jedinica (AJ) je jednaka prosečnoj udaljenosti Zemlje od Sunca. Jedna astronomska jedinica iynosi približno 149,6 miliona kilometara. Koristimo je za međuplanetarna rastojanja u okviru našeg Sunčevog sistema ili istalih planetarnih sistema.
Svetlosna godina (sg) je udaljenost koju svetlost u vakuumu pređe za jednu godinu. Ovo je dakle jedinica za rastojanje a ne za vreme. Možemo je odrediti na sledeći način: pošto je brzina svetlosti 3x108 , a u jednoj godini imamo 60×60×24×365 = 31.536.000 sekundi iz formule dobijamo da je jedna svetlosna godina 9,46x1012 km.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET