Autentično u arhitekturi Beograda u uslovima tranzicije - Beogradsko ušće | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Autentično u arhitekturi Beograda u uslovima tranzicije - Beogradsko ušće". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
AUTENTIČNO U ARHITEKTURI BEOGRADA U USLOVIMA TRANZICIJE – BEOGRADSKO UŠĆE
maj 2009.
SADRŽAJ:
I
1.1 POJAM PROSTORA, OKRUŽENJA I AUTENTIČNOSTI………………………………………......3
1.2 DUH AUTENTIČNOG I NACIONALNOG U ARHITEKTURI BEOGRADA ……………………….…4
1.3. IDENTITET BEOGRADA…………………………………………………………………………..…..7
1.4. ISTORIJSKI OSVRT NA MESTO NASTANKA BEOGRADA………………………………………9
1.5.GRAD NA MEĐI…………………………………………………………………………………….….10
II
2.1. IZBOR LOKACIJE I NJENE KARAKTERISTIKE…………………………………………………..12
2.1.1. VELIKO RATNO OSTRVO…………………………………………………………………………...…13
2.1.2. KALEMEGDAN SA PRISTANIŠTEM…………………………………………………………………..15
2.1.3. DESNA OBALA DUNAVA ……………………………………………………………………………...21
III
3.1. BEOGRAD KAO SISTEM POZORNICA …………………………………………………………...23
3.2. PROJEKTANTSKO VIĐENJE UŠĆA IZMEĐU PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI…………………24
LITERATURA………………………………………………………………………………………………..25
I
1.1 POJAM PROSTORA, OKRUŽENJA I AUTENTIČNOSTI
Od kada je čovek počeo da razvija svoju svest, počeo je i razvoj njegovog shvatanja prostora u kome postoji. Od prvobitnog oblika shvatanja samo onog prostora u kome je mogao da se kreće, lovi i živi, tokom vremena rastao je i razvijao se prostor u kome se nalazi. Pre svega u njegovoj svesti. Samim tim, prostor je postao zapravo odraz svesti o njegovom postojanju. Što znači da je prostor, bez obzira na koji način opisan, ipak samo ljudska tvorevina. Ne sam prostor koji je takav kakav jeste, još mnogo vremena pre nego je čovek počeo da ga shvata i razume, već njegov način opisivanja.
Preko onog skučenog prostora prvobitnog čoveka, vremenom je isti počeo da dobija oblike koji ga opisuju. Ti oblici su njegove dimenzije. Dimenzije su se razvijale kako se uvećavalo saznanje o samom prostoru. To saznanje se sve više širilo, da bi danas moglo ili bar pokušalo da opiše prostor daleko u svemiru. Daleko od njegovih početaka. Daleko do njegovog kraja.
Dakle, čovekovo shvatanje prostora menjalo se tokom vremena. U onolikoj meri koliko su se širile granice njegovih shvatanja. Pored samog prostora, ključnu ulogu ima i njegovo okruženje.
Okruženje predstavlja kompleks spoljašnjih faktora koji deluju na sistem i određuju njegov kurs i oblik postojanja. Na okruženje se može gledati kao i na veliki skup u kom je dati sistem podskup. Ono može imati jedan ili više parametara , fizičkog ili drugog oblika.
Uopšteno govoreći, okruženje ili životna sredina (iako se smatra da su dva termina okruženje i životna sredina sinonimi, neke nauke preferiraju ređe upotrebljivani termin životna sredina kako bi se izbegla konfuzija sa češće upotrebljivanim terminom okruženje u ekologiji, politici, i sociologiji) nekog objekta se sastoji od supstanci, okolnosti, objekata, ili uslova kojima je okružen ili u kojem deluje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET