Ramanska Spektroskopija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ramanska Spektroskopija". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Ser Venkata Raman
Kako u to vreme naucna karijera nije predstavljala dobru opciju, Raman se zaposlio u Indijskom Odeljenju Finansija 1907. Iako mu je posao u kancelariji oduzimao mnogo vremena, koristio je svaki slobodan trenutak baveci se istrazivanjima u laboratoriji u Indijskom Drustvu Nauke u Kalkuti, i postao njen pocasni sekretar 1919. godine.
Vazne su njegove teorijske i eksperimanetalne studije o difrakciji svetlosti akusticnim talasima ultrasonicnih i hipersonicnih frekvencija koje je objavljivao od 1934. do 1942. godine. Radio je i na proucavanju efekta X-zraka na infracrvene vibracije u kristalu koji je izlozen obicnoj svetlosti. 1948. godine, dok je proucavao spektroskopijsko ponasanje kristala, prisao je na nov nacin fundamentalnim problemima kristalne dinamike. Njegova laboratorija se bavila strukturom dijamanta, kao i strukturom i optickim ponasanjem mnogih minerala.
Za zivota je dobio mnogo pocasnih zvanja doktora, i clanstva u raznim naucnim drustvima. 1924. godine je potao clan Kraljevskoj Drustva, a 1929. je proglasen Ser-om.
Uvod
Tokom poslednje decenije, napredak u instrumentaciji u kreiranju, u klasifikovaju i detekciji Ramanove rasprsene svetlosti je prevazisao mnoga ogranicenja koja je imao raniji infracrveni metod. Sjedinjavanje Ramanovog spektrometra sa optickim mikroskopom je jos vise unapredilo metod, dozvolivsi nam da selektivno analiziramo heterogene uzorke dobijene iz pojedinih materijala. Uz ova, i mnoga druga poboljsanja Ramanova spektroskopija je postala prihvaćena metoda analize u svim sferama naucnog istrazivaja, i njene primene na istraživanje u umetnosti i arheologiji.
Ramanska spektroskopija je doživela naglu ekspanziju nakon njene primene u istorijskim i arheoloskim istrazivajima, na koje je ona uspevala da pruži sjajne odgovore. Ramanska spektroskopija istražuje vibracije molekularne i kristalne resetke, i osetljiva je na kompoziciju, veze, hemijsko okruzenje i kristalnu strukturu uzorka koji se proucava. Ove karakteristike cine ovaj metod jedinstvenim za identifikaciju materijala u bilo kom agregatnom stanju. Iako je njegova svrha veoma slicna infracrvenom metodu koji se uveliko koristio 40-ih godina, fenomeni koji ove dve metode koriste su veoma razliciti.
Analiza zahteva multidisciplinarni pristup, koji ce zavisiti od pitanja koje se postavlja i materijala koji se proucava. To mogu biti keramika, staklo, slikarstvo, radovi na papiru, geoloski materijali, ostaci korozije i bioloski materijali. Primena Ramanske spektroskopije u umetnosti i arheologiji postaje sve vaznija, i moze se smatrati da ce u narednoj deceniji njena ekspanzija biti jos veca i brza.
Slika 1: Mikro- Ramanski mikroskop
Proces Ramanske Spektroskopije
Uzorak se stavlja pod svetlost koja je sacinjena od monohromatskog fotonskog zraka, i zatim uzorak taj zrak reflektuje, absorbuje ili prenosi dalje. Mali deo te svetlosti dolazi u interakciju sa uzorkom preko oscilatornog elektronskog polja fotona svetlosti koji se na uzorku nadju. Molekuli uzorka koji se nadju pod uticajem fotona svetlosti nadju se u pobudjenom stanju, postaju nestabilni, i raspadaju se u pocetnu fazu jednog od tri razlicita procesa. Molekuli uzorka reaguju na ovu promenu, oslobadjaju ili redje primaju visak energije i time se vracaju u vise ili nize stanje vobracije. Tada dolazi do veoma vaznih promena polarizacije, koje su kljucne u istrazivanju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET