|
Osnovi međunarodne poslovne etike
- Evromenadžment i etika -
Međunarodni menadžment je poseban oblik menadžmenta
koji koristi faktore okruženja i interne diferencujalne prednosti za nastup
na svetskom tržištu. Međunarodni menadžment predstavlja osnov uspeha multinacionalnih
korporacija.
Savremeno izučavanje menadžmenta pretpostavlja određene razlike u menadžerskim
veštinama u zavisnosti od multinacionalnih sredina, zbog čega se sve veća
pažnja posvećuje primeni savremenih međunarodnih principa delovanja. Pored
niza zajedničkih karakteristika, savremene civilizacije se razlikuju po
specifičnim kulturnim i drugim društvenim obeležjima. Važno je znati,
da se u zapadnoevropskim zemljama menadžment kao teorija i praksa razvijao
pod uticajem američkog učenja i konkretnih iskustava. Uprkos tome, specifični
uslovi razvoja evropskih zemalja, posebno kulturne tradicije, uticali
sun a razvoj menadžmenta evropskih zemalja. Velike porodične firme koje
posluju u Evropi, kao što je to Fiat u Italiji, Mercedes Benz u Nemačkoj,
Mišelin u Francuskoj, nemetnule su specifičan način upravljanja, mada
se i u njima sve više oseća američki stil rukovođenja i upravljanja poslovima.
Demokratske promene u srbiji, privatizacija velikih državnih preduzeća,
njihovo prestruktuiranje i jasan cilj aktuelne vlasti o integraciji u
evropske tokove privređivanja, nužno nameće potrebu izučavanja i primene
savremenih principa menadžmenta u multinacionalnom okruženju.
2. EVROMENADŽMENT I ETIKA
Evromenadžment je deo procesa učenja menadžerskih veština koji se u novije
vreme pojavljuje sa ciljem da se izbegne upotreba pojma integracija evropske
privrede, odnosno privrede članica Evropske Unije. Pa iako se termin integracija
još uvek koristi, imamo pojavu evromenadžmenta i evromenadžera, koje ćemo
u ovom seminarskom radu predstaviti izučavajući poslovnu etiku, ponašanje
menadžera i njihovo prilagođavanje kulturama i poslovnim običajima raznih
zemalja EU.
Prva faza procesa izučavanja evromenadžmenta je osvešćivanje i zauzimanje
stave prema političkim, kulturnim i socijalnim razlikama unutar evropskih
zemalja. Druga faza podrazumeva pažljivo ispitivanje i upoređivanje različitih
upravljačkih stilova, privrednih veza i odnosa između vlada i biznisa
ovih zemalja. Ako se ovim aktivnostima priđe sa dovoljno pažnje, te uoče
razlike i prednosti na tim područjima, mnogo ćemo lakše steći objektivnu
sliku o uverenjima, praksi, snazi i slabostima svake pojedinačne članice
EU. Ovo nas upučuje na činjenicu da če Evropa, kao nova ekonomska, politička,
kulturna svetska sila, pretrpeti korenite promene. Diskusije i sučeljavanja
u tom procesu, biće predmet učenja evromenadžmenta. Odlučujući korak prema
evromenadžmentu, ili kako se u novije vreme naziva transnacionalizaciji,
imaćesamo oni koji budu znali da poštuju principe i iskoriste sve mogućnosti
koje nudi EU.
“Navedeni razlozi će zahtevati mnogo više od primene univerzalnih
upravljačkih tehnika i principa, a to podrazumeva doro obučenog menadžera,
sposobnog i spremnog da pravi internacionalnu karijeru, bez obzira na
nacionalne granice. Da bi u tome bio uspešan, morao bi da poznaje i prihvata
nacionalne stilove, razvoje i interese, da se lako prilagođava i razume
culture evropskih zemalja, i nadasve da ima dobre komunikativne i pregovaračke
sposobnosti, da organizuje osoblje i sprovodi međunarodne preduzetničke
poduhvate” .
Ljudi sa ambicijama da postanu evromenadžeri moraju da imaju još i mnoge
druge posebne kvalitete, kao što su:
1.Moraju biti izvanredno upućeni u strukturu i odnose u vlastitoj
firmi, a jednako tako i u vlastitoj sredini, zemlji.
2.Da bi to postigli, moraju biti dorasli svojoj okolini, bez obzira
na hijerarhijsko rangiranje i ograničenje
3.Budući da poslovni uspeh u sve oštrijim tržišnim uslovima zavisi
od mnoštva komponenti, od budućih menadžera se zahteva da budu dorasli
vođenju tima u kome će se nalaziti stručnjaci najrazličitijih profila
– svih onih čiji je doprinos nužan za ukupan uspeh. Pri tome ne sme biti
zapreke zbog drugačije kulturne ili radne okoline iz koje dolazi takav
saradnik/menadžer jer, treba kulturu i iskustvo uskladiti u jedinstvenu
akciju.
4.Napokon, evropski menadžer budućnosti treba da ima svoju viziju
o budućem razvoju ili da bude sposoban da posreduje u prihvatanju takve
vizije nekog drugog autoriteta.
Naglasak menadžmenta zapadnoevropskih zemalja je na ekonomskim i socijalnim
pravima radnika, što podrazumeva i njihovo uključivanje u sce nivoe menadžmenta.
Razlikuju se pristupi menadžmentu od jedne do druge zemlje. Tako na primer
u Nemačkoj i Austriji se favorizuju samostalnost i poslušnost rukovodilaca
i poslušnost njima podređenih zaposlenih. Italijanski menadžment ističe
veliki značaj rukovodilaca, njihovu stručnost i menadžerske sposobnosti,
a u Francuskoj se naglašava menadžerska funkcija planiranja.
Poslovna etika nemačkih menadžera
U nemačkim firmama, svaka organizaciona jeddinica je odgovorna za obavljanje
svojih poslova, i postizanje sopstvenih rezultata. Ciljevi se obično utvrđuju
na višim nivoima, na zaposlenima je da ih ostvaruju. Oni se gotovo nikada
ne žale, rade predano, daju sve od sebe, ne traže pomoć, a retkosa drugima
dele informacije koje poseduju. Nemački system upravljanja je namerno
tako osmišljen da zbunjuje. Ne retko se u nemačkim kompanijama koriste
najmanje dva, a nekad i tri kanala vlasti konrtole:
1.Neizostavna je tehnička linija vlasti koja sledi strogo definisani
lanac komande,
2.Paralelno sa ovim , čedto se koristi neformalni kanal koji void
ka vrhu. U odlučivanju koji od ova dva kanala ima prednost, mogu se javiti
problem, jer, kao što smo rekli, system je osmišljen tako da zbunjuje.
Dvosmislenost je uvedena kao mehanizam kontrole, a u stvari, često jepravi
system upravljanja i vlasti godinama prikriven i otkriva se samo u slučajevima
kruze.
3.Neka firme primenjuju metrički sitem organizacije koji se može
porediti sa mrežom, s tim da organizaciona vlast teče normalnim kanalima,
direktno, do vrha, a suštinski kanali vlasti idu nadole, a zatim bočne,
do svih odeljenja na datom nivou.
Ovako ustrojene kanale vlasti u Nemačkoj treba dosledno poštovati. Ključni
ljudi moraju biti obavešteni o svim važnim događajima, i svakavažna odluka
koja uključuje nove projekte, ili značajnije iznose novca , mora biti
potvrđena na vrhu. U srednjoj ili većoj kompaniji moraju postojati barem
dva ili tri rukovodioca, koji moraju odobriti ovakve odluke, što prirodno
stvara uska grla. U okviru jedne organizacione jedinice, odeljenja na
radnom nivou, teži se jednoglasnom donošenju odluka, te odlučivanje ponekad
oduzima više vremena. To ne umanjuje efikasnost, zato što je vreme realizacije
mnogo kraće.
U upravnom odboru (Vorstandu), su uglavnom ljudi zaduženi za finansije,
proizvodnju, marketing i prodaju, i oni imaju direktan uticaj na sve delove
organizacije. Tipično za nemačke menadžere je da problem svojih organizacionih
celina sami rešavaju. Bez mnogo buke, bez podmetanja svojih problema drugima,
oni sami rešavaju sve, od ideje do konačnog rešenja. Uprave firmi očekuju
mnogo od svojih zaposlenih i stavljaju ih na probu postavljanjem visokih
zahteva, ali im ne vise nad glavom . jedini način da nemačka radna snaga
bude savršena, jested a ciljevi budu jasni, utvrđeni principi delovanja,
postupci jasno definisani id a se ne menjaju.
“Brojnim vladinim propisima koji su doneseni u cilju zaštite zaposlenih,
regulisano je sve, od pause za kafu, do prekovremenog rada. Radon vreme
je tačno definisano i njegovo kontrolisanje je vrlo rigorozno, a to govori
u prilog činjenici da se veoma poštuje slobodno vreme zaposlenih”
.
Posvećenost poslu je još jedan veliki zahtev nemačkih poslodavaca, a na
visokoj ceni je naporan rad. Ovde se izdvajaju najviši rukovodioci, koji
rade i do 50 sati nedeljno, dok je donekle podsticaj na rad na srednjem
i nižem nivou, delimično i zbog toga što su u Nemačkoj sada zaposleni
zaštićeni do te mere da je gotovo nemoguće otpustiti radnika. Nemački
poslodavci su prisiljeni da svoje zaposlene posebno motivišu radi zadobijanja
njihove radne podrške, ali im pri tome i dalje ne vise nad glavom, jer
bi to bilo kontraproduktivno i izazvalo bi otpor.
Direktna i iskrena komunikacija, u nemačkom sistemu rada pokazala je najbolje
efekte. Otvoren razgovor u četiri oka je najbolji, ali bez omalovažavanja,
suzdržano ali jasno, zaposlenima treba staviti do znanja šta se očekuje
od njih. Ako nemački radnik ne radi dobro, njegov nadređeni mu to mora
staviti do znanja, inače će se smatrati lošim, nemarnim rukovodiocem.
Direktori posebnu pažnju posvećuju pismenim komentarima, koji su neophodni
u situacijama u kojima usmena poruka ne donosi željene efekte. Na taj
način se dobija zvanična ocena šefa, a koristi se kasnije ukoliko se za
njom ukaže potreba. Ne iznenađuje stoga što su Nemci perfekcionisti, ali,
oni su zahtevni jednako prema sebi kao što su i prema drugima. Retko se
događa da pohvale nečiji rad, jer samo se po sebi podrazumeva da ljudi
dobro rade jer su za to i plaćeni. Ali zato su maksimalno korektni u odnosu
sa zaposlenima.
Uopšte zaposleni u Nemačkoj od svojih pretpostavljenih i ne očekuju ništa
više nego da:
-procedure budu jasno definisanei doslovce primenjuju,
-izlaganja budu sastavljena od logično sastavljenih ideja,
-iscrpne informacije o svemu bitnom za obavljanje određenog posla,
-da se ne zadire u njihovu privatnost i ličnu sferu,
-da se primenjuju korektna nemačka pravila o ponašanju
-da svakodnevni poslovni život bude u granicama uljudnosti, potpuno formalan,
poštujući pri tome društveni status sagovornika
-da se vlašću, novcem i uticajem ne razmeće
-da se ljudski odnosi rukovode iskrenošću, poštenjem i diskrecijom.
Zanimljivo je da se Nemci međusobno pozdravljaju sa guten tag, odnosno,
dobar dan, u kancelariji i van nje i rukovanjem. Nemac prosečno, svakog
dana, utroši i do 20 minuta na rukovanje pošetkom, i ponovo krajem radnog
vremena.
Radnički pokret u Nemačkoj, od radionice do upravnog odbora(u kojima zaposleni
imaju svoje predstavnike), veoma je snažan. Na primer, sve ono što nije
unapred isplanirano u okviru dinamike izvršenja određenih poslova, mora
da se odobri od BETRIEBSRATA ( radničkog saveta). Radnički savet je nadležan
i za kadrove, tako da se bez odluke radničkog saveta ne mogu vršiti pomeranja,
niti reorganizacije, čak iako su potrene u okviru jedne organizacioneceline.
Vođenje domaćinstva i druženje sa prijateljima, od zaposlene žene iziskuju
poseban napor. Budući da nemačke prodavnice ne rade uveče ni vikendom,
osim subotom pre podne, otežana je nabavka hrane i svih drugih kućnih
potrebšzina.
Društveni život naročito stranaca veoma je ograničen, osim ako već nemaju
nemačke prijatečje. Zato izolovanost, pa i usamljenost, strancima teško
padaju i često budu veoma bolni. Karakteristično je da Nemci koji prave
karijeru, često nemaju vremena za prijatelje, niti vode nekakav društveni
život. Ono što na prvom koraku može da predstavlja problem jeste jezik,
pa čak iako se on prethodno dobro savlada. Naime Nemci koji imaju običaj
da u poslovnim komunikacijamakoriste posebnu formu jezika koji stranci
ne mogu da shvate. Isto tako i lokalno stanovništvo koristi govor na dijalektima
svojih područja, pa strancima treba mnogo vremena i truda da se sve to
savladaju. U poslovnoj komunikaciji, Nemci se drže na distanci. Njihov
pristup je spor, logičan i analitičan. Upravo zato, i izlaganja sagovornika
treba prilagoditi, te ih primeriti potrebama, bez preterivanja, dinamike,
ili proizvoljnosti. Nemci deluju trezveno, snažno, posebno u kontaktu
na višim nivoima odgovornosti, koji su mnogo formalniji i uzdržaniji od
mladih nemačkih direktora.
Nemci su energični, uporni i rešeni da postignu najbolju moguću nagodbu.
Nikada neće odma na prvu loptu prihvatiti sve što im je ponuđeno, nego
će istarjno insistirati da postignu što je moguće bolju cenu, ili ustupak
u svoju korist. Međutim, kada se sa njima postigne dogovor, oni ga se
isto tako, bez rezervi pridržavaju. Jedan iskusni francuski pregovara
kaže: “Ako ćete raditi sa Nemcima, potrebni su vam dobri nervi”.
Etika francuskih menadžera
Francuske firme vođenje svojih poslova usklađuju sa mnogim propisima
koji direktno utiču na poslovanje. To su: vladini propisi, kontrola cena,
nacionalni privredno-planski ciljevi i propisi o radnoj snazi. Pored toga,
postoje i veoma uticajni neformalni kontakti između vladinih funkcionera
i privrednika, a koji su od suštinskog značaja za vođenje poslova. Na
poslovanje francuskih firmi dakle, najznačajniji uticaj ima dobro poznavanje
pravila i propisa, ali nisu bez značaja ni prave poslovne veze koje treba
da ima svaki menadžer koji pravi karijeru u tim firmama. Lični kontakti
su ključni i mogu da predstavljaju sistem radog upozorenja o eventualnim
promenama. Francusku administraciju prati prilično loša reputacija da
su arogantni, čak nevaspitani i tvrdokorni u načinu razmišljanja. Oni
izbezumljuju i Francuze, isto kao i strance, ali je utisak da Francuzi
to lakše prihvataju, pomirljivi su , dok stranci uporno nastoje da ih
prevaziđu. Postoji izreka jednog Francuskog posmatrača koja kaže: “Francuska
birokratija je projektovana da porazi” i to zapravo oslikava utisak
njihove arogancije. Njihov prvi odgovor na ma kakvo pitanje ili pokušaj
pregovaranja je gotovo po pravilu NE.
Zbog nacionalne sklonosti da se sve centralizuje, francuskoj birokratiji
je potrebno beskrajno mnogo vremena da nešto obave. Analogno centralizaciji
birokratije, u Francuskoj su i ponašanja u poslovnom svetu. To znači da
postoji jedna osoba na vrhu koja donosi ključne odluke, čto može da posluži
uspehu, ili da bude na uštrb njega, sve u zavisnosti od sposobnosti dotične
osobe. Ne retko može se desiti da je na mesto generalnog direktora došao
neko ženidbom, ili preko neke uticajne osobe, bez prethodnog znanja ili
iskustva. Takav direktor je najčešće samo figura. Još češće se događa
da u porodičnoj firmi budete u situaciji da razgovarate sa direktorom
u prisustvu starijih rođaka, oca, dede, strica, iako se oni, ipak samo
formalno, povukli sa ključnih pozicija.
U poslovanju sa drugim firmama, francuski funkcioneri se odmah obraćaju
samom vrhu, dok smo kod Nemaca uočili kontakte ljudi sebe ravnima na nivou
rukovođenja određenih firmi. Ukoliko se u poslovanju sa nekom francuskom
firmom pojavi problem, ne rešava se na istom nivou rukovođenja, već jedini
put izlaska iz problema vodi ka višem rangu u poslovnoj hijerahiji, što
se ne može ni zamisliti u poslovnom svetu Nemačke.
Francuzi su u stanju da brzo napreduju i prilikom odlučivanja, budući
da raspolažu veoma centralizovanom vlašću. Francuski rukovodioci samostalno
donose odluke i ne moraju da prođu dug proces odobravanja koji oduzima
mnogo vremena. Takođe, oni ne moraju da krče sebi put na različitim nivoima
hijerarhije da bi doneli neku odluku.
Poslovna etika SAD i Japana
Specifin stil menadžmenta poznat pod nazivom Hibridni menadžment koristi
se u SAD, a zasniva se na korišćenju struktualnog koncepta razvoja organizacije.
Pre svega, on je usmeren na povećanje produktivnosti i povećanje zadovoljstva
zaposlenih. Karakteristično za menadžment SAD-a je kratkoročno planiranje,
individualno odlučivanje i velika odanost menadžerskoj profesiji. SAD
ima značajnu ulogu u razvoju teorije i prakse menadžmenta, i koristi kao
uzor menadžerima mnogih evropskih zemalja. Naročito manje razvijene zemlje
tragaju za mogućnostima primene američkog ili japanskog modela menadžmenta.
Ovo su multinacionalne zemlje, tako da se često u poslovanje uključuje
transfer osoblja u druge zemlje, pre nego što ih vrate kući. Nije pravilo,
ali se pri transferu zaposlenih u druge zemlje vodi računa o prethodnom
radnom iskustvu menadžera kao i društvenoj sredini iz koje dolaze.
Iako sa mnogim zajedničkim karakteristikama, praksa SAD i Japana se značajno
razlikuje u u strojstvu menadžmenta. Ovo je naročito izraženo u odanosti
svojoj kompaniji, pa se događa da japanski menadžeri nastoje da ceo svoj
radni vek provedu u jednoj kompaniji. Ukoliko se dogodi transfer u drugu
zemlju u kojoj kompanija ima svoju poslovnicu, oni i tu ostaju dok ih
mati;na kompanija ne premesti u drugu zemlju ili vrati kući. Iskustva
Japanskih menadžera su ograničena upravo zbog obavljanja poslova uvek
u istoj kompaniji. Oni poznaju samo poslovanje svoje firme, dok američski
menadžeri svoje bogato radno iskustvo prenose u drugu firmu, što im je
i najčešći uslov zbog kojeg ih angažuju. Na taj način, jača se internacionalna
pozicija firme. Druga bitna razlika je u lojalnosti firmi. Japanski
menadžeri, koji veruju da je štetno prihvatiti drugu, makar i bolju
poziciju u drugoj firmi, osećaju čvrstu povezanost sa kompanijom i ostaju
joj verni do kraja svog radnog staža. Američkim
menadžerima je lojalnost prema samom sebi na prvom mestu, odani su
svojoj kompaniji dokle god i njoj rade, ali kada im se ukaže bolja prilika,
oni je bez dvoumljenja prihvataju. Na kraju razlikuju se i stilovi kojima
se obezbeđuje sigurnost na poslu. Japanskim menadžerima sigurnost posla
garantuje sama firma za koju rade, dok se američki menadžeri oslanjaju
na sopstveno znanje i iskustvo i sopstvenu radnu sposobnost. Ukoliko se
dogodi da dođe do restriktivnog ponašanja, pa i smanjene potrebe za radnom
snagom, Japanci ovo vreme koriste za obuku svojih zaposlenih i pripreme
za bolje uslove poslovanja i razvoja firme. Nasuprot njima, američke kompanije
smanjuju obuku u periodu restriktivnog ekonomskog razvoja.
3. POSLOVNO PONAŠANJE
„Postoji jedan univerzalni gest koji ima univerzalno značenje, a
to je OSMEH!”
V.Sokolosiy
Poslovno ponašanje najčešće nije nabrojano u opisu poslova jednog menadžera,
pa ipak, igra važnu ulogu u razvijanju poslovne karijere. Ono što je sasvim
sigurno je da stručnost nije jedini kvalitet i uslov koji zahteva od poslovnih
ljudi da bi mogli da računaju na visoke pozicije u nekoj kompaniji. U
vremenu u kojem živimo može se čak reći da sposobnost i veština da se
adekvatno ponašate u komunikaciji sa ljudima oko sebe ima veću specifičnu
težinu od same stručnosti. Ako znate šta da radite, kako da radite da
lakoćom i stilom, ispunjavate sve preduslove za uspešnu karijeru.
„Svi stručnjaci se slažu da dobro poslovno ponašanje ima velikog uticaja
na sam posao, i to zbog jedne jedine činjenice: Ljudi vole da sarađuju
sa onim ljudima koji im se dopadaju a to su oni ljudi koji umeju da se
ponašaju: ljudi koji su prijatni i ljubazni, koji znaju kako da uspostave
kontakt, koji uvažavaju integritet i individualnost drugih ljudi i koji
se u komunikaciji pridržavaju određenih opšteprihvaćenih, pisanih i nepisanih
pravila“.
Poslovno ponašanje je važno i zbog toga što ljudi procenjuju i vrednuju
vas i vašu kompaniju prema vašoj percepciji, koja se, opet stiče na osnovu
onog što vide i osete u kontaktu sa vama i vašom kompanijom. Ukoliko se
drugi percipiraju kao neodvojivo kultivisanu ili nedovoljno rafiniranu
osobu, to će se loše odraziti na vaš posao. Ako međutim ljudi o vama steknu
sliku obrazovanog, pristojnog i ljubaznog profesionalca, oni će rado hteti
da posluju sa vama. “Poslovno ponašanje je ne samo lepa forma, već
se veoma isplati. Ono podiđe kvalitet života na radnom mestu, doprinosi
podizanju motivacije zaposlenih, poboljšava imidž kompanije, i zbog svega
toga igra važnu ulogu u stvaranju profita. S druge strane, neprikladno
ponašanje, bilo da je zasnovano na nebrizi, sebičnosti ili neznanju, može
čoveka koštati ne samo uspešne karijere, već i posla“, rekla je Ltitia
Baldrige, najveći američki ekspert u oblasti poslovnog ponašanja. Definicija
poslovnog ponašanja bi, dakle, mogla biti skup opšteprihvaćenih pravila,
postupaka i procedura koji se smatraju neophodnim ili prihvatljivim u
međusobnom ophođenju poslovnih ljudi, bez obzira na njihovu poziciju,
titulu, ili profesiju. Ono počiva na tradiciji, društvenim očekivanjima
i pravilima ponašanjakoji izviru iz temeljnih društvenih vrednosti kao
što su razumevanje, tolerancija, ljubaznost, efikasnost i zdrav razum.
Poslovno ponašanje počiva na večnom „zlatnom pravilu“. „Ponašaj se prema
drugima onako kako želiš da se drugi ponašaju prema tebi“.
Kako posluju u Evropi?
Statistički podaci govore, da se veze između Srbije i Evropske unije
svakodnevno jačaju. Čine se napori da se stvore preduslovi za sticanje
statusa kandidata, a u skorijoj budućnosti i članstva ove velike porodice
evropskih zemalja. Korisno je stoga znati nešto više o kulturnim različitostima
i načinima poslovanja na evropskom kontinentu. Lakše ćemo razumeti strane
investitore kada dođu kod nas, i lakše snaći u komunikaciji na njihovom
terenu. Na području Zapadne Evrope, skoro sa sigurnošću se može zaključiti
da su zemlje poslovno – formalno izjednačene i da postoje gotovo iste
norme poslovnog ponašanja. Evropa ima svojih različitosti, svoj sever;
gde dominiraju visoko organizovani Nemci, kao i jug gde susrećemo temperamentne
Italijane, Špance i Grke.
- Jedna od važnijih razlika između severne i južne Evrope je odnos
vremena i prostora. Ako je sastanak u Nemačkoj ili Skandinavskim zemljama
zakazan za 12:45h, to je vreme kada će sastanak i početi. Program sastanka
je određen unapred, i poštuje se. Pravi kontast su Španija i Portugalija,
gde kašnjenje od 30 minuta ne predstavlja ništa čudno.
- Kada je reč o ličnom prostoru, na severu ljudi razgovaraju barem na
metar odvojeni jedni od drugih, dok je na jugu taj prostor smanjen na
pola metra. Zanimljivo je posmatrati italijanskog i švedskog biznismena
u poslovnom razgovoru. Prvi se sagovorniku približava, dok se drugi odmiče.
Ni jedan ni drugi nisu učinili protokolarnu grešku, samo su običaji drugačiji.
- U Evropi je rikovanje kao pozdrav uobičajeno. Međunarodni poslovni protokol
određuje, da za rukovanje ustaju svi, uključujući i žene. Treba spomenuti
i to, da se u kontinentalnoj Evropi, rukujemo pre i posle satanka, dok
se u Velikoj Britaniji ponekad rukuju samo pred početak sastanka. Ne treba
iznenaditi ako do rukovanja uopšte i ne dođe.
Najmanje što možemo da uradimo ako želimo naklonost našeg stranog partnera
je, da gau razgovoru iznenadimo poznavanjem nekih značajnih činjenica
koje se odnose na kulturu, istoriju, sport zemlje iz koje dolazi. Za dobijanje
takvih informacija odlično služi internet i diplomatska predstavništva
akreditovana u našoj zemlji. Deo njihovih poslova je da poseduju takve
informacije.
Šta je uvek korisno znati o drugoj zemlji?
1.Uvek je dobro znati zvanično puno ime države sa kojom poslujemo,
npr. Mexico je zvanično The United Mexican States
2.Glavni grad države
3.Dobro je znati ime predsednika države
4.Pre svega korisno je znati veru i verske občaje u određenoj zemlji
5.Državne i verske praznike koji se slave i običaje u vezi sa tim
6.Dobro je znati kulturne razliek u ishrani
7.Korisno je znati statističke podatke o najvažnijoj industrijskoj grani
8.Dobro je znati istoriju i geografiju.
9.Iznenadite poslovnog partnera poznavanjem slavnih ličnosti iz njegove
države
10.Dobro je znati koji je sport omiljen u određenoj zemlji.
U ovom seminarskom radu obuhvaćena je poslovna etika pojedinih zemalja,
a u nastavku se nudi nekoliko korisnih saveta za poslovnu saradnju sa
još nekim od evropskih zemalja sa kojima Srbija razvija strateško partnerstvo.
Ovo nisu pravila već preporuke koje mogu da posluže.
Kako posluju u Italiji?
Italijani su po pravilu otvoreni, verbalni, integralni, familijarni,
religiozni i iskreno zainteresovani za osobu sa kojom dolaze u poslovnu
vezu. Postoje razlike između severa i juga. Na severu su vrlo poslovni
i produktivni, dok za jug važi više tradicionalno, opuštenije, sporije
poslovanje. Oboma je zajednički spor i zapleten birokratski sistem.
Kako posluju u Nemačkoj?
Najtačnija zemlja u Evropi, država gde je sve na svom mestu. Poslovni
ljudi se upoznavaju i obraćaju sa univerzitetskom titulom. Vrata kancelarija
su zatvorena. Nemački poslovni svet je izuzetno formalan i dobro je poštovati
poslovni protokol.
Kako posluju u Velikoj Britaniji?
Britance većina smatra konzervativnim, što je malo preterano, jer ljudima
koji sa njima posluju je poznato da umeju da budu šarmantni, sa izraženom
smislim za humor. Sve više je žena u poslovnom svetu koje preuzimaju menadžerske
pozicije. Poslovno nastupaju veoma autoritativno. Važno je znati da su
stanovnici Velike Britanije Britanci, a ne Englezi, kako ih mi obično
nazivamo. Škotlanđani, Irci i Velšani bi nam to verovatno zamerili.
Kako posluju u Francuskoj?
Celokupno francusko društvo ima poseban kulturni značaj: moda, kuhinja,
lepota jezika, brojna umetnička i naučna dostignuća. Na to su Francuzi,
s pravom, ponosni. U poslovnom svetu Francuzi su veoma tradicionalni i
ceremonijalni. Poslovna odeća je konzervativna, ponašanje uvek visoko
protokolarno. Poslovna hijerarhija se strogo poštuje.
Kako posluju u Belgiji?
U Belgiji žive dve etničke grupe: Flamanci koji razmišljaju, govore i
ponašaju se kao Holanđani, a druga su Valonci čiji je jezik, temperament
i ponašanje slično francuskom. Da bi stvar bila još kompleksnija, veliki
je broj Belgijanaca nemačkog porekla. Žene u poslovnoj i državnoj hijerahiji
zauzimaju visoke položaje, pa im se srazmerno tome iskazuje i poštovanje.
Kako posluju u Skandinavskim zemljama?
Norveška je bogata naftom i ima oko 5 miliona stanovnika. Danska ima
malo više stanovnika i ima jedan od najviših životnih standarda na svetu.
U Švedskoj živi oko 9 miliona stanovnika i poznata je kao jedna od najrazvijenijih
industrijskih država. Globalno gledano, pomenute države, zajedno sa susedom
Finskom, čine zanimljivu i ekonomski moćnu grupu.
ZAKLJUČAK
Međunarodna, a samim tim i međukulturna saradnja komunikacija, nužno
se sobom donose nove dimenzije i potrebu za poznavanjem drugih i drugačijih
kulturnih prostora. Naše razumevanje ili nerazumevanje drugih kulturnih
sredina, nastaje upravo u prostoru u kome živimo. Za uspešno komuniciranje
ne međunarodnoj ravni je pre svega potrebna otvorenost i razumevanje za
različitost. Razumljivo je, da je poslovni subjekt, koji nije spreman
učestvovati u svetu koji se razlikuje od njegovog, osuđen je na neuspeh.
Što smo više otvoreniji i prihvatimo različitost drugih sredina, veće
su naše mogućnosti.
Rezime:
Proces integracija koji je započet u Srbiji nesumljivo je dovešće
do toga da se definišu poslovni standardi i etikčki kodeksi koji će se
morati poštovati. Društvo u Srbiji sada konstruiše poslovnu elitu koja
će u narednim godinama predstavljati narod. Narodi Evrope su otišli korak
dalje pa se kod njih već duže vreme poštuju poslovna pravila i etički
kodeksi.
LITERATURA
1. Dr Živojin Đurić Dr Dragan Subotić: Poslovna Etika
2. Dr Branko Kotić: Poslovna kultura menadžera
3. Subotić,D. i Lazić,J. „Poslovna etika i modeli modernizacije u Srbiji“,
Beograd, 2003.
Dokumentacija:
Seminar – Poslovni protokol, Beograd 2006.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|