ODGOVORNOST I ETIKA POSLOVANJA

Čovek se oduvek pita šta je dobro a što zlo te nastoji učiniti ono što je bolje, ono dobro.
Čovek može postupati čisto ljudski tj. čitniti što ga je volja, bilo to dobro bilo zlo, ali može postupati i humano, tj. nastojeći učiniti ono dobro, bolje iz razloga što je motiviran učiniti dobro. Naravno da će čovek s više motiva da bude dobar uticati na to da više pazi i da bude ostljiviji na svoje postupke. Ovakav način razmišljanja o pitanju dobra (i zla) zove se ETIKA.
Etika je razumska disciplina tj. misaoni napor kojim čovek nastoji sebi odgovoriti kako valja delovati, razmišljati tj. živeti a da to bude, ispravnije prema sebi i drugima. Etika je prerasla i u znanstevnu disciplinu tj. predmet zbog opsežnosti problematike i razrađenosti mehanizama za ispravno etično zaključivanje, pa se kao takva može pronaći u među školskim predmetima.
Moral je skup određenih etičkih postavki koje određena zajednica živi kako bi se ostvarilo neko zajedničko dobro, živela neka verovanja, postigli neki ciljevi. Moralna pravila mogu biti: pisani zakoni, pisani ili nepisani običaji, volja autoritea, "istine vere", ideološko shvatanje sistema - režima itd… Postavlja se pitanje zašto bi čovek dopustio da na njegovo etično razmišljanje utiču moralne postavke društva u kojem živi?
Razlozi mogu biti:
pojedinac time stiče svoje "korisno" mesto u društvu kojeg prihvaća prihvaćanjem "pravila igre u društvu", osjećaj pripadnosti nekoj grupi, osećaj sigurnosti u grupi u kojoj pojedinac živi skladno s ostalima
- zbog prihvaćanja zajedničkih etičkih postavki, religioznih uverenja, ideoloških shvaćanja, čovek zapravo voli živeti s istomišljenicima jer mu je tako lakše živeti vlastite etičke postavke i prihvaćati etičko ponašanje drugih oko njega
I moral kao skup pravila može biti predmetom znanosti koja nastoji sistematizirati i etički opravdati moralne postavke koje zajednica živi.

Nastanak i razvoj poslovne etike

Razvoj poslovne etike razvijao se u skladu sa razvojem društva, pa je u tom smislu tekao u skladu sa aktuelnim društvenim pojavama. Zato su se u pojedinim periodima menjali pristupi vezani za oblast poslovne etike.
Poslovna etika posebno dobija na značaju 90-ih godina. To je period ekonomske recesije u mnogim oblastima poslovanja, period jake konkurencije na svetskom tržištu, velikog smanjenja broja zaposlenih, spajanja kompanija, izuzetne mobilnosti radne snage (koja postaje internacionalna, čine je pripadnici više rasa, oba pola, raznovrsnija je i obrazovanija) i sl.
U ovom periodu, poslovna etika se susreće sa brojnim socijalnim problemima koji su nastali kao posledica globalizacije i ubrzanog razvoja novih tehnologija, koje su bitno ugrozile čovekovo prirodno okruženje i uslove njegovog života. Taj trend se nastavlja i početkom III milenijuma, tako da se kao aktuelni problemi poslovne etike u savremenom društvu označavaju globalizacija, informatizacija i ekološka kriza.
Danas je svima jasno da su u poslovnoj praksi ne etičko ponašanje ne može ni dozvoliti ni nagraditi. Nastaje novi koncept poslovnog ponašanja, koji polazi od ugrožavanja prava i interesa drugih, koji polazi od ostvarivanja opštih društvenih interesa, koji između ostalog obuhvataju kvalitetno radno okruženje u kome poslovni uspeh, konkurentnost i ostvarivanje profita ne zavise ni od čega drugog osim prava i dužnosti koje se primjenjuju u odlučivanju. U praktičnom poslovnom ponašanju sve više se vodi računa o odgovornosti u svim vrstama i oblicima aktivnosti u biznisu, a poslovna etika postaje naučna disciplina bez koje poslovanje jednostavno ne može uspešno i profitabilno da opstane.
Poslovna etika je jedno od najosjetljivijih i najznačajnijih pitanja u poslovanju uopšte. Regulisana je zakonskim i drugim propisima, ali mnogi lični interesi, ekonomski, statusi i drugi, često narušavaju određena pravila, zbog čega se trenutno profitira, ali se u stvari gubi trajan ugled i reputacija. Reklamiranje skandalima, koji se rešavaju po sudovima i završavaju u crnim hronikama u medijima, nikako nije vrsta poslovanja koja uliva trajno poverenje, pa se ne preporučuje kao izbor za budućnost.
Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza (commitment) da se posao obavi na odgovarajući način i podrazumeva se odgovornost (responsibility) za njegovo (ne)odobravanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku. Odgovornost može biti lična, kada se krše etičke norme i pojedinac stiče ličnu korist na račun opštih interesa kompanije, a može biti i korporativna društvena odgovornost.
Pod poslovnom etikome se podrazumeva i organizaciona, korporativna kultura koja se odnosi na pravila etičkog ponašanja, osnovne vrednosne sisteme, etičke principe i specifična etička pravila koja kompanija nastoji da primeni.
Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponašanja, kao i norme etičkog ponašanja pretočene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponašanja, tzv. poslovni bonton.
Polazeći od osnovnih načela etike i njihove primene na poslovno ponašanje, poslovna etika se kao posebna naučna disciplina može odrediti kao skup moralnih normi o ponašanju prema sociokulutrnoj i poslovnoj sredini, prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema odlučivanju, dužnostima, obavezama, pravu i odgovornostima, u svim aspektima i sferama poslovanja.

Poslovni moral i svest

Poslovni moral je skup nepisanih, opštih, za pojedinca karakterističnih moralnih normi i vrednosti koje određuju njegovo ponašanje u svim poslovnim odnosima i svim vremenima.
Osnovne karakteristike poslovnog morala odnose se na poštovanje ličnosti, uzajamno poštovanje i poverenje, poštovanje različitosti, savladavanje razlika i uvažavanje interesa drugih, zaštitu dostojanstva, odgovornost i dužnost prema drugima, uzajamnu pomoć, držanje obećanja i date reči. Odnose se i na poštovanje dobrih i poslovnih običaja i namera, poslovni kompromis, humanost, samostalnost, tačnost, kreativnost, istinitost, toleranciju, saradnju, racionalnost, doslednost isl.
Poslovni moral obavezuje sve učesnike u poslovnim aktivnostima. a posebno menadžere. Naime, menadžeri bi trebali da budu moralne ličnosti sa izgrađenim i usvojenim unutrašnjim osećanjem koje se posebno odnose na moralnu odgovornost. Pored obrazovanja i smisla za upravljanjem, menadžer bi trebao da ima i izražen smisao za međuljudske odnose, sposobnost da spozna i razume društveno i prirodno okruženje, da poznaje psihologiju ponašanja, mentalitet, etičke standarde i moralne sisteme, sisteme vrednosti, duh vremena.
Moralna svest predstavlja veoma važnu opštu pokretačku snagu čoveka i dolazi do izražaja u veoma velikom broju aktivnosti i delatnosti ljudi. Ona je u isto vreme i najizrazitiji rezultat procesa socijalizacije.
Društvene moralne norme značajno utiču na ponašanje ljudi. Pod njihovim uticajem oni izgrađuju vlastiti moralni sistem i razvijaju kao određene moralne principe koji postaju regulator njihovih ocena, reagovanja i akcija.
Čovek je tokom svog života podložan različitim uticajima. Pokušava se uticati na njegov način mišljenja, osećanja i delovanja. Takođe, svaki pojedinac tokom socijalne interakcije pokušava delovati na druge kako bi njihovo mišljenje, osećanje i ponašanje prilagodio svom.
Zajednički život te međusobna zavisnost ljudi dovodi do niza socijalnih procesa koji određuju sadržaj, oblik i način delovanja pojedinaca i grupe u društvenim procesima. Konformnost s grupama, normama, saradnja među pripadnicima grupe i odgovornost za zajedničke ciljeve osnovni su rezultat socijalne interakcije. Ti oblici interakcije su esencijalni za društvenu egzistenciju, svako društvo teži da ih institucionalizuje kao kulturne vrednosti i da kroz proces socijalizacije formira pojedinca koji je u osnovi konformist, kooperativan i socijalno odgovoran. Svaki pojedinac živi u društvu u okviru zajedničke kulture, konformira se s osnovnim ulogama kulture i društva.
Postojanje društva podrazumeva minimalni stupanj društvene integracije i određen stupanj konformizma prema društvenim normama. Pojedinac se često nalazi u konfliktnoj situaciji zadržavanja vlastitog osećaja identiteta dok istovremeno se od njega očekuje da popusti željama drugih, povlađujući normama i standardima. Neslaganje s društvenom zajednicom izlaže pojedinca sankcijama (u rasponu od izopćenja do zatvora), dok neuspeh postizanja i održavanja osećaja identiteta može dovesti do niskog samopoštovanja i samopouzdanja ili u krajnjim slučajevima do apatije i depresije.
Poslovni moral predstavlja skup ili niz utvrđenih kriterijuma i načina ponašanja
u okviru poslovnog komuniciranja. Standardi u ponašanju i poslovanju uspostavljaju se radi stvaranja poverenja koje je garancija sigurnosti i bezbednosti u poslovanju.
Poverenje se lako gubi, tako da zbog izvesne neproverene činjenice, nehotične laži, može da se naruši ugled ličnosti, preduzeća ili institucije. Ime i pouzdanost firme ili institucije upravo se stiču solidnim poslovanjem, poštovanjem dogovora i rokova, održavanjem reči, uspostavljanjem odnosa koji podrazumevaju toleranciju i fleksibilnost.
Bez obzira na to da li se deluje pojedinačno ili grupno, u okviru internog ili eksternog toka informacija, da li je u pitanju zaposlen radnik ili rukovodilac, poslovna načela i poslovni moral, slobodno se može reći, moraju da upravljaju i regulišu poslovanje i opšte u jednoj zajednici.

Odgovornost i etika poslovanje

Odgovornost pod kojom se podrazumeva verovatnoća da će neko odgovarati za neku svoju radnju, veoma je složen pojam, jer ta složenost obuhvata odnos čoveka prema društvu, ali i čovekov odnos prema samom sebi.
Društvena odgovornost podrazumeva obavezu menadžmenta da preduzme one akcije koje će doprineti blagostanju i interesima društva ali i organizacija. Korporativna društvena odgovornost obuhvata odgovoran odnos kompanija prema društvu, pri čemu se taj odnos zasniva na ukupnosti društvenih, etičkih, ekoloških i ekonomskih vrednosti značajnih za proces odlučivanja. Prema tome, korporativna društvena odgovornost se odnosi na ponašanje organizacija prema društvu, a ponašanje organizacija prema društvu se zasniva na vrednostima koje društvo ističe kao dominantne i značajne za njegov dalji razvoj. 
Ne treba i pominjati da se donošnje kompanije u svom poslovanju sve više susreću sa pritiscima i zahtevima socijalne sredine da se odgovorno ponašaju, posebno u oblasti zaštite životne sredine, u delu koji se odnosi na ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, zahteva se i odgovornost po pitanju zaštite prava potrošača, u oblasti javnosti rada i kontrole rada kompanija od strane javnog mnenja i sl.
Svi etički problemi koji mogu dovesti do kršenja moralnih normi ponašanja u ukupnom procesu poslovanja mogu se podeliti na nekoliko nivoa :
- Prvi nivo se može nazvati društvenim, odnosno socijalnim. Etička pitanja koja se u okviru ove oblasti rešavaju odnose se na probleme osnovnih institucija u društvu. Misli se na probleme utaje poreza, čime se bavi država, ali i na pitanja položaja određenih imovinskih grupa u društvu,
- Drugi nivo je odnos između zaposlenih u kompaniji i stejkholdersa, koji se može nazavati poslovnim nivoom. Ovaj oblik poslovanja podrazumeva odnos kompanije prema kupcima, kao društvenoj grupi, prema tržištu u celini.
- Treći nivo etičkih problema u poslovanju podrazumeva odnos između kompanije i zaposlenih u njoj (interna politika kompanije).

Lična odgovornost

Ekonomska literatura poznaje 2 vrste odgovornosti, odnosno neodgovornosti :

• menadžer - savršen agent (a perfect agent);
• menadžer - nesavršen agent (an imperfect agent).

Menadžer - savršen agent odgovorno izvršava svoju osnovnu obavezu izraženu u uvećavanju vlasnikovog bogatstva. Za razliku od savršenog agenta, menadžer - nesavršeni agent neodgovorno izvršava svoju osnovnu obavezu zato što ne uvećava vlasnikovo bogatstvo već ga čini svojim bogatstvom.
Činjenica je da vlasnik kompanije teži da dođe do savršenog agenta. Međutim, postavlja se pitanje da li menadžer zaista može biti savršen rukovodilac kompanije pošto se njegovi interesi razlikuju od interesa vlasnika.
Imajući u vidu prethodno rečeno, možemo da zaključimo da agentov moralni pristup poslovnoj politici podrazumeva obavezu da uveća vlasnikovo bogatstvo a da pritom u potpunosti uvažava osnovne etičke principe, s tim da prihvatanje ovakvog pristupa u praksi u velikoj meri zavisi od ustanovljenog sistema vrednosti u društvu.

Vrste i tipovi odgovornosti

Postoje 4 tipa odgovornosti kompanije:
─ Poslovna odgovornost se odnosi na ciljeve zbog kojih je kompanija formirana i na iterese onih koji su njeni vlasnici ili su pak u istoj zaposleni.
─ Moralna odgovornost proizilazi iz morala i moralnih normi. Moralne obaveze vezane za odgovornost važe i onda kada zakonom nisu verifikovane i nezavisno od toga da li ih društvo podržava ili ne. Moralne obaveze, a su skladu sa njima moralne odgovornosti imaju prvenstvo u odnosu na poslovnu odgovornost, ali i druge tipove odgovornosti.
─ Pravna odgovornost podrazumeva zadovoljavanje određenih društvenih zahteva, koji svoju osnovu dobijaju u pravnoj regulativi. Drugim rečima kompanija je obavezna i pravno odgovorna da poštuje vladajuće zakone.
— Socijalna odgovornost se odnosi na ono što društvo traži od korporacija a što je pak u skladu sa opštim moralnim ponašanjem. To su uglavnom zahtevi u interesu opšte društvenog dobra.

Razlikuju se prethodna od poslovične odgovornosti (koja može biti uzročna i agentska).
Prethodna odgovornost je utvrđena zahtevom ili ugovorom i predstavlja legalan standard ili normu za odgovorno ponašanje. Kada odluke i akcije nisu u skladu sa legalno utvrđenim normama, sledi posledična odgovornost, kao odgovornost za nastale posledice zbog neobavljenog ili neadekvatno obavljenog posla . Uzročna odgovornost predstavlja direktnu odgovornost za nešto što je urađeno ili propušteno da se uradi. Agentska odgovornost predstavlja indirektnu odgovornost, odgovornost za izdate naredbe ili za propušteno izdavanje naredbi.
Uzročna i agentska odgovornost mogu biti pripisane i utvrđene (dokazana odgovornost).

Etičke dileme i nedoumice

Poslovna etika podrazumeva prava, obaveze, dužnosti prema pojedincima, njihovim međusobnim odnosima, prema svim učesnicima u poslovnim odnosima, prema drugim organizacijama sa kojima se posluje, ali i prema društvu u celini.
Etičke dileme i nedoumice sa kojima se menadžeri u svojoj karijeri susreću čine srž svakog menadžerskog posla. Odstupanja od etičkih normi sve su izraženija, a moralne dileme sve češće.
Karakteristična područja u kojima dolazi do najčešćih odstupanja od etičkih normi su : korupcija, industrijske krađe i špijunaža, konflikti interesa, zloupotreba medija, tajni dogovori, prevare ali i druge pojave vezane za savremeni razvoj društva kao što su diskriminacija i kulturne različitosti.
Korupcija je veliki problem savremenog sveta. U političkoj i pravnoj teoriji se pod korupcijom uglavnom podrazumeva zloupotreba poverenog javnog ovlašćenja, radi sticanja lične koristi uz sukobe interesa i nepotizam kao prateće pojave. Prema brojnim pojavama ove pojave u Svetu, ističu se delatnosti koje su najpodložnije korupciji, a to su : javne nabavke, prikupljanje javnih prihoda, imenovanja u sferi vlasti, donacije za političke kampanje i sl. Političari, političke stranke i javni službenici označeni su kao najodgovorniji za ovo evidentno zlo savremenog društva.
Korupcija se može suzbijati na različite načine. Jedan od načina je i podizanje nivoa etičke svesti, definisanje novih moralnih standarda ponašanja i praktična provera čestitosti javnih službi. Naravno, to je lako izbeći ali je teško sprovesti i bez obzira na to što je nemoralna i nelegitimna pojava.
Konflikti interesa su veoma česta pojava u poslovnoj praksi. Javljaju se zbog suprostavljanja ličnih i organizacionih interesa. Da bi se izbegli sukobi interesa zaposleni bi morali da budu u stanju da razdvoje svoje privatne interese od poslovnih ugovora koje sklapaju, a organizacije moraju da izbegavaju sukobe interesa prilikom davanja roba i usluga.

Konflikt interesa, opet je posebno karakterističan za javne službe. Osnovni zadatak Vlade javnih institucija je služenje javnom interesu. U tom smislu građani imaju pravo da očekuju da svaki funkcioner vrši svoje funkcije pošteno na pravičan i nepristrasan način. Zato službenici koji obavljaju javne funkcije a koji preterano ističu svoje privatne interese, mogu predstavljati pretnju ovom osnovnom pravu, mogu uništiti ugled državnog organa javne službe, što utiče na slabljenje poverenja javnosti.

Zaključak

Zajednički život, međusobna zavisnost ljudi dovodi do niza socijalnih procesa koji određuju sadržaj, oblik i način delovanja pojedinca i grupa u društvenim procesima. Konformnost s grupama, normama, saradnja među pripadnicima grupe i odgovornost za zajedničke ciljeve osnovni su rezultat socijalne interakcije. Budući da su ti oblici interakcije esencijalni za društvenu egzistenciju, svako društvo ih teži institucionalinalizovati kao kulturne vrednosti i da procesom socijalizacije formira pojedinca koji je u osnovi konformist, kooperativan i socijalno odgovoran. Svaki pojedinac živi u društvu u okviru zajedničke kulture, prilagođava se s osnovnim ulogama kulture i društva. Konformizam je često prisutan u situaciji kada postoji društveno očekivanje za određeni oblik ponašanja, ali ne i individualna potreba, odnosno želja.
Na naše životno iskustvo snažno utiču drugi ljudi. Naše ponašanje često je određeno društvenim situacijama i normama, percepcijom, onim što mi mislimo o sebi, ali i o onome što drugi misle o nama. Tokom svojeg života čovek je (svesno ili nesvesno) podložan društvenim uticaima. Društveni uticaj kao uticaj većine dovodi do smanjenja sukoba između pojedinca i grupe, ali i manjina ljudi ili jedna osoba katkada može vršiti vrlo snažan uticaj na grupu pomoću statusa i moći manjine te stilom ponašanja manjine.
Odnos pojedinca i socijalne okoline zavisi o društvenim odnosima, sadržaju grupnih normi, vrednovanju pojedinih oblika ponašanja te individualnim odnosom prema grupi, njegovoj osposobljenosti. Društveni uslovi konformizma su urbanizacija, sredstva masovnog komuniciranja, nagle promene kulturnih obrazaca (brze promene vrednosnih sistema, političke konfrontacije i ideologizacija političkih odnosa.

Literatura :

• Džon Dramond i Bil Bein, 2001. god , POSLOVNA ETIKA, Beograd, “Clio".
• Svetlana Čizmić, Radojica Bojanović, Ivan Štajnberger i Ivana Petrović, 1995. god. PSIHOLOGIJA I MENADŽMENT, Beograd.
• Kristijan Krkač, 2007. god. UVOD U POSLOVNU ETIKU.
• Razni forumi i Internet pretraživači.
• Lukić R: Sociologija morala , Naučna knjiga

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi