Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeća i kompanija, sticanja profita, načina rada i poslovanja, bogatstva i ostalih pogodnosti koje pruža dobro i uspešno poslovanje nameće se jedno pitanje: da li poslovanje ima dodirnih tačaka sa moralom i moralnim ponašanjem pojedinca i grupa? Možemo takodje imati i dilemu oko toga da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, zavist i nepoverenje u načinu sticanja, poreklu i gomilanju istog. Posmatranje odnosa izmedju poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korišćenje ekonomskih i prirodnih resursa, rukovodjenje preduzećem, vlasničke odnose, odnos prema zaposlenima, kvalitet rada, odnos prema lokalnoj zajednici, religiji, državi. Mnogi će konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo prostora za tezu da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će ipak reći da etika i način rada i poslovanja, upravljanje preduzećem i njegovo organizovanje, nemaju baš ništa zajedničkog. Neki će možda zaključiti da ekonomija nema baš nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji bi dodali da ekonomija i poslovanje, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i da bi to i htela da bude.

Na drugoj strani, postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bez poslovne etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srećnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvodjenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovodjenja u svim preduzećima. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme, označeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu izmedju poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i hitniji odgovor koji će biti podupret svestranijim interdisciplinarnim istraživanjem. Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim najrazvijenim ekonomijama i društvenim prostorima.

1. Poslovna etika, pojam i definicija

Poslovna etika se odnosi na istinitost i pravednost očekivanja društva, poštene konkurencije, oglašavanja, društvenih odgovornosti, odnosa sa javnošću, ponašanja preduzeća u zemlji i inostranstvu.
Poslovnu etiku možemo definisati kao primenu opšteprihvaćenih etičkih načela u procesu poslovanja preduzeća i pojedinaca.

1.2 Subjekti poslovne etike

čovjek
organizacija
društvo

1.3 Etički kodeks

U okviru poslovne etike etički kodeks se odnosi na skupove formalnih i neformalnihpravila, shema, propisa i dobrih običaja u poslovnom ponašanju. Etički kodeks služi kao okvir u kojemu bi se trebali kretati i na taj način formalno olakšava poslovanje u sve kompliciranijim uvjetima na tržištu.

1.4 Područje istraživanja

društvena odgovornost poduzeća
odnos poduzeća s potrošačima
ekologija i razvoj

1.5 Mentalna mapa

Mentalna mapa : Poslovna etika

2. Izmedju lične i poslovne etike

Uvek se postavlja pitanje zašto se čovek ponaša drugačije prilikom donošenja odluka u privatnom zivotu, u krugu porodice, prijatelja i njegovom odnosu i ophodjenju sa drugima, nego prilikom donošenja odluka u preduzeću ili drugom poslovnom okruženju. Odakle ta neizbežna razlika izmedju ličnog (individualnog) i kompanijskog (kolektivnog) morala prilikom donošenja odluka i poslovnih aktivnosti. Kako to da lične vrednosti kao što su čestitost, poverenje, tolerancija, iskrenost, poštenje, vrednoća, držanje obećanja, poštovanje drugih, nestanu kada se pojedinac nadje u prostoru gde je potrebno doneti odluke koje se tiču raspodele novca, položaja, moći, gde se ostvaruje neka dobit ili druga korist i kompenzacija. Zašto se čovek od moralne, vaspitane i tolerantne osobe iz privatnog života, transformiše u potpunu suprotnost kada započne poslovne aktivnosti i počne da donosi važne poslovne odluke? Da li su poslovni ljudi i radnici više izloženi moralnim dilemama i izazovima i time više skloni greškama na štetu drugih, nego što je to slučaj u ostalim segmentima života? Na kraju se može postaviti pitanje da li bi svi ljudi varali, lagali, donosili odluke koje su korisne prvenstveno za njih i njihove prijatelje, ako bi dobili priliku i dospeli u ,,povoljnu’’ poslovnu poziciju, da budu ,,korak ispred drugih”? Odnosno, da li kolektiv više ,,kvari’’ pojedinca, menjajući njegove predstave o moralnom dignitetu, namećući mu potrebe koje izlaze iz okvira moralnih vrednosti, ili je samo reč o pojedincu koji je već imao neke sklonosti ka niskom poslovnom moralu pa ih je nekako lako ispoljio? A možda se radi o ,,dobroj’’ kombinaciji obe naznačene mogućnosti i poslovne sklonosti. Tu se otkriva veliki prostor za istraživanje i edukovanje u oblasti poslovne etike.
Većina poslovnih ljudi, posebno direktori, menadžeri, poslodavci i vlasnici, suočavaju se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima, ali doneti korist sebi ili svom preduzeću. Od njihovog moralnog profila i ličnog osećaja pravičnosti zavisi kakve će odluke doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne etike i time, možda, privremeni gubitak, ili izmakli dobitak, pretvoriti u dugoročnu korist i uspeh. Osetiti granicu čiji prelazak može kolektivnu korist ostvariti na uštrb nečije lične i pojedinačne štete, ili ličnu korist ostvariti nanošenjem štete nekom kolektivu, veliki je moralni zadatak i pokazatelj lične vrednosti svakog poslovnog čoveka i njegove spremnosti da gaji poverenje i timski rad. Ali takve stvari nisu lake niti mogu biti urodjene, zahtevaju ogroman napor svakog pojedinca i punog poverenja izmedju različitih poslovnih grupa i kolektiva.
Pojedinci imaju dosta problema da pomire svoje lične etičke standarde sa zahtevima preduzeća ili nekog poslovnog kolektivnog izbora i postupka. Pojedinac koji u ličnom životu ne bi nikada oduzeo nekome nešto pripadajuće i zasluženo, niti bi pribavio neku nezasluženu korist ili učinio protivpravni postupak, pod dejstvom kolektivne psihologije, logike i pritiska društva on se često nadje u situaciji da nešto tako učini.

Nije lako svakom čoveku da na deklaraciju nekog proizvoda stavi podatke koji nisu do kraja istiniti, ili da prikrije informacije koje njegov klijent treba da zna unapred, da reparirani ili restrukturisani proizvod proda kao nov, da smanji proviziju nekom dobrom prodavcu-dileru i slično. Naravno, postoje i oni ljudi čiji lični moralni nazori neće izazvati dilemu kod prethodnih postupaka. Oni će se lako uklopiti u manje etične poslovne postupke svakog kolektiva, pa čak i doprineti daljem širenju korektnosti na tržištu koja prelazi granice dobre poslovne etike. To podrazumeva i objavljivanje izveštaja o uspešnosti poslovanja, stavljanje javnosti na uvid odredjenih poslovnih ugovora, ispunjavanje datih obećanja, način oglašavanja i reklamiranja, povećanje tolerancije i smanjenje distinkcija izmedju verske, nacionalne, polne i svake druge različite grupe u kompaniji, kao i uključivanje osoba sa posebnim potrebama u proces rada i proizvodnje i nagradjivanje i motivisanje zaposlenih.
U ekonomskoj literaturi navedene su dve vrste odgovornosti, odnosno neodgovornosti koje se tiču lične poslovne ogovornosti menadžera, koji kao agent vlasnika preduzeća obavlja prenete funkcije upravljanja i rukovodjenja kompanijom i to u vlasnikovom interesu i uz isplatu odredjenje nadoknade: menadžer-savršeni agent (a perfect agent) i menadžer-nesavršeni agent (an imperfect agent). Po navodima Denisa Kvina i Tomasa Džonsa (Dennis Quinn i Thomas Jones), menadžer-savršeni agent savesno i odgovorno izvršava svoju obavezu izraženu u uvećanju vlasnikovog bogatstva. Zato se i pretpostavka o menadžeru-savršenom agentu naziva i hipotezom o akcionarskom bogatstvu (shareholder wealth hipothesy). Menadžer-nesavršeni agent nesavesno izvršava svoju obavezu zato što ne povećava vlasnikovo bogatstvo, već ga čini svojim bogatstvom i takva hipoteza se naziva hipotezom o menadžerovom bogatstvu (managerial welfare hipothesy). Svaki vlasnik kompanije se trudi da uposli menadžera-savšenog agenta. Kvin i Džons zaključuju da poslovna etika menadžera može biti instrumentalizovana i neinstrumentalizovana. Instrumentalizovana ide u korist menadžeru-savršenom agentu, njegova je moralna obaveza da poštuje ugovor i uslove ugovora koje definišu odredbe i pravila o etičkom ponašanju. U takvoj situaciji lična etika menadžera je instrumentalizovana. Shvatanje da u poslovanju nema odredjenih pravila koja obuhvataju moralne obaveze menadžera kao ličnosti naziva se neinstrumentalizovana poslovna etika menadžera. Takodje, ocena o tome kako neka kompanija ili druga radna organizacija posluje i obavlja svoje zadatke može biti data preko proučavanja biografija uspešnih generalnih menadžera, predsednika i direktora ili bilo koga od koga zavisi uspešnost poslovanja organizacija.
Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupaka i poslovnih aktivnosti, one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su akcije, postupci i odluke nametnuti od strane kolektivnog subjekta (tima, kolektiva, kompanije, sredine, preduzeća, lokalne zajednice), a druga je kada pojedinac sam preduzima neke aktivnosti (u svoju korist ili na svoju štetu), postupke ili odluke koje nisu u skladu sa njegovim ličnim shvatanjima, a sve u cilju postizanja boljih rezultata za kolektiv. On tu može biti vodjen i težnjom da se dokaže ili nametne u timu, ili da uoči svoju ličnu korist koja proizilazi iz nekog kolektivnog čina i akcije. ,,Svi poslovni ljudi zdravog razuma, naglašava Albert Kar, više vole da govore istinu, ali su retko skloni da kažu celu istinu’’. Zaista je potrebna velika veština i pokazatelj volje, širine, obrazovanja, inovativnosti i razuma da ljudi u poslovnim okruženjima pomire individualne i kolektivne zahteve za etičkim poslovnim postupcima i odlukama. Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno sumljivih postupaka prema drugima, kao i postizati kontuinirani uspeh ne nanoseći nepravdu i štetu drugima, predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i individualnog zahteva i očekivanja u poslovnoj etici. Takvih ljudi i postupaka u našoj poslovnoj sredini je, zaista, veoma malo. Zbog toga su troškovi i štete u poslovanju velike, a poslovne afere veoma česte. Potrebno je ovoj temi posvetiti mnogo više pažnje kroz edukaciju vlasnika, poslodavaca, menadžera i ostalih zaposlenih, vršiti savremena istraživanja, kao i davati konkretne primere u praksi.

3. Moralna odgovornost

Odgovornst I pobaveze su blisko povezane. Svi imamo obavezu I duznost da ispuinimo
svoje odgovornosti, a odsgovorni smo za ispunjenje obaveza
KAUZALNA ODGOVORNOST je sastavni deo moralne I zakonske odgovornosti. Kauzalni lanac je po nekad dug. Ako ja izdam neku zapovest a izvestan broj ljudi je prenosi dok se ne sprovede I ja I covek na kraju lanca odgovorni smo za nju.
Kada kazem da sam moralno odgovorqan tada mislim:

da sam ja obavio radnju
da sam j obavio voljno
da sam radnju obavio svesno

3.1 Opravdavajuci uslovi

Uslovi koji imaju moralnu odgovornost su opravdavajuci uslovi.
Uslovi koji predupredjuju mogucnosti odigravanja radnje
Nemamo obavezu da radimo ono sto je nemoguce. Oslobodjeni smo moralne odgovornosti ako:
datu radnju nije moguce obaviti
nemamo sposobnost da je obavimo
nemamo priliku da je obavimo
okolnosti su van nase kontrole

Uslovi koji iskljucuju ili umanjuju potrebno znanje
Dva opravdavajuca uslova:
opravdano neznanje
nesavladivo ne znanje

Nedostatak znanja se oprasata ako nismo znali okolnosti odnosno posledice.
Nesavladivo ne znanje odnosno onop koje nemozemo da prevazicdjemo je opravdavajuci uslov jer se od nas ne moze ocekivati ono sto je nemoguce.
Primer:
Da li su svi koji su bili ukljuceni u proizvodnju atomske bombe odgovorno bili ukljuceni u ono sto rade. Cinjenica je da su znali za sta ce se ona koristiti. Samo oni koji nisu znali prirodu projekta mogu biti oslobodjeni krivice.

Uslovi koji ukidaju ili umanjuju potrebnu slobodu
Zalikujemo cetiri:
odsudtvo alternativa – ako je to tako ja radnju nisam odabrano nego je to jedino sto imam
nedostatak kontrole
spoljasnja prisila – ako sam ja bankarski blagajnik a pljackas mi prisloni p[istolj na slepocnicu I trazi mi pare ja mu novac dajem pod prisilom I nisam odgovoran
unutrasnja prisila – moze biti klinicki nenormalna ili normalna ( kleptoman )
Na celo opravdavajucih uslova neki koreiste tako da u potpunosti ukidaju moralnu odgovornost za neke nemoralne cinove ili skroz skidfaju odgovornost sa svakoga.

3.2 Primena moralnog rasudjivanja

Tu je bitno saznajnje koje su radnje ispravne a koje pogresne.
Radnje – resavanje moralnih problema
Neko vise voli da koristi deontoloski, drugi utaliristicki a treci oba. Koji god da koristimo moramo da ih poznajemo. Za vecinu problema poslovne etike nije potrebno traziti sporove izmedju utilitarista i deontologa. Svi zakljuci do kojih dodjemo bice uslovni, samo ako su predpostavke tacne.
Zatim treba da se zapitamo koja su to moralna pravila a koja nemoralna.
Posle razmatranja ako se slucaj cini vise utilitaristicki to treba i da se koristi.
Pristupajuci problemima u biznisu ne smemo zaboraviti da se problemi desavaju na tri ravni – individualnoj, korporatrivnoj I nacionalnoj.
Proces moralnog rasudjivanja je neprestani, individualni I dristveni napon na koji se
moze primeniti boznos I na sve druge sfere zivota.

STUPNJEVI GENERALNE MORALNE ANALIZE

1.Pribaviti sve cinjenioce
2. odrediti eticki problem
3. pregledati alternative
4. odrediti na koga radnja deluje
5.odrediti da li je radnbja moralno potrebna
6. ako jeste, videti da li se primenjuje PRIMA FACIE obaveza
7. da li postoji eticki sporno pitanje
8. ako postoje dve ili vise prima face obaveza
9. da li cemo koristiti ulitilariste ili deontologe
10. utvrditi koje su posledice
11. videti koje su zamerke
12. videti da li je radnja moaralna
13.i da li je u redu da to sve iznesemo u javnost .

4. Mesto poslovne etike u drustvu

Predmet poslovne etike je rezultat delovanja coveka u korporaciji i uspostavljanja poslovnih odnosa sa drugim korporacijama(lokalni,regionalni,nacionalni i internacionalni),a s obzirom na taj obim poslovanja deli se i sama poslovna etika.
S obzirom na shvatanje mesta poslovne etike u drustvu,ona moze biti:

SISTEMSKA

-tematizuje odnos izmedju morala,ekonomije,politike,prava,religije i razmatra ga u sklopu drustvenog uredjenja date zemlje
-bliza je deontoloskim etickim koncepcijama
-ima zadatak da stvori podsticajni drustveno-drzavni ambijent za sklapanje sporazuma izmedju subjekata(pojedinaca i korporacija)

FUNKCIONALNA

-tematizuje iskljucivo poslovanje same korporacije
-bliza utilitaristicko-pragmatickim etickim koncepcijama
-ima zadatak da moralno posreduje korporativnu kulturu.

5. Konfliktne situacije

Konfliktne situacije nastaju na relaciji: pojedinac-drugi pojedinac-korporacija-drustvo-drzava

Uzroci konfliktnih situacija:
-kockarski karakter
-korupcija
-"drustvo laktasa"
-krsenje moralnih normi
-socijalna nepravda
-lobiranje
-uvodjenje savremenih tehnoloskih resenja
-problem zastite zivotne sredine
-ekonomizacija sakodnevnog zivota
-nelojalni poslovi
-globalizacija ekonomije itd.

5.1 Instrumenti razresavanja konfliktnih situacija

Uspeh primene poslovne etike ogleda se u razresavanju konfliktnih situacija putem:

MAKSIMA (hpotetickih i kategorickih)ljudskog delovanja,cije je rodno mesto slobodna volja.

MORALNIH NORMI koje su izvedene iz subjektivnih(pojedinacnih) ili objektivnih(opstih)vrednosti.
-vrednost je ideja ili norma za koju se pojedinac,grupa ,institucija ili zajednica zalaze u smislu njenog ozivotvorenja
-moralna norma predstavlja merilo ili pravilo koje je intersubjektivno,te se u tom smislu smatra sredinom izmedju idealnog i postojaceg(koga je pozeljno prevrednovati)
-moralna norma moze da postane propis u pravnom smislu i tada je njeno vazenje obavezujuce(sankcija),ili da proizvede grizu savesti,ili obicajnu osudu javnog mnjenja.

MORALNOG KODEKSA koji predstavlja skup moralnih pravila sa kojima se uredjuje moralno ponasanje u korporaciji ili instituciji sa svrhom moralnog podsecanja i opominjanja na valjano delanje.On obuhvata sva ona pravila koja se smatraju intersubjektivnima sa stanovista subjektivnih i objektivnih vrednosti.

SLUCAJ MEKDONALDOVOG STIROPORA

Tokom poslednjih petnaest godina ekološka svest u Sjedinjenim Državama upadljivo je porasla. Ljudi su sve vise svesni toksičnog otpada, zagadjenja, brda smeća kojima se pune šuplja odlagališta u tlu. Mekdonald, najveci lanac restorana na svetu, predstavlja istaknutekološkislučaj.
Godinama je Mekdonald, kao i većina drugih lanaca restorana sa brzom hranom, koristio polistirenske, tj. stiroporne kutije čuvene Big Mek školjke za pakovanje hamburgera. Taj mali kontejner bio je veoma lagan, nije upijao masnoću, čuvao je toplotu hrane. Mekdonald se u ovom poslu odlučio za stiropor a ne karton, I s drugim firmama ušao šesnaestmilionski projekat izgradnje sedam fabrika za recikliranje stiropora širom zemlje. Ali negde krajem 1990. morao je da se predomisli. Zbog svoje veličine I vladajućeg položaja, Mekdonald je postao meta Fonda za zaštitu okoline, koji je ustvrdio da proizvodnja stiropornih kutija za pakovanje stvara otrovna isparenja, da polistern zauzima previše prostora u zemnim odlagalištima, a i treba mu previše vremena za biološko razgradjivanje. Uz to se odredjeni lobi obratio Savetu za ekološku ambalažu,
koji finansiraju kompanije za proizvodnju hartije, I započeo kampanju protiv štetnog delovanja polistirenskih proizvoda, čija su meta bile škole. Mekdonald se uskoro suočio s onim sto je Forbs magazine nazivao “dečijim krstaškim ratom. Drugog novembra 1990. Mekdonald je obznanio da ce tokom šezdeset dana postepeno isključivati iz upotrebe stiroporne kutije u obliku školjke I zamenjivati ih kutijama od oblozenog kartona.

Ova obznana bučno je pozdravljena kao pobeda ekologa, I kao dokaz moći javnog mnjenja. Novinski uvodnici širom zemlje čestitali su Mekdonaldu što je poneo barjak rešavanja ekoloških problema I time izvršio pritisak na druge lance brze hrane da ga slede. Edvard H. Rensi, šef Mekdonaldovog poslovanja u SAD, koji je dugo branio školjkaste kutije, rekao je: “Mada neka naučna ispitivanja pokazuju da je penasta ambalaža ekološki zdrava, našim mušterijama se ona prosto ne svidja”.
Džej Beji, naučnik u Nacionalnom društvu Odibon, primetio je da će promena rezultovati korišćenjem mnogo veće količine papira, a da “ korišćenje mnogo veće količine papira
znači mnogo veće zagadjivanje”. Isto tako znači I sečenje mnogo više drveća. Proučavanje obavljeno u Istraživačkom institutu Stanford dovelo je do zaključka da ne
postoji čvrsta osnova za tvrdnju da je korišćenje papirnih proizvoda ekološki prestižno nad korišćenjem polistiena ili drugih sintetičkih materijala. Ta promena neće uticati ni na probleme odlaganja smeća, jer ova materija zapreminski čini samo jednu trećinu jednog procenta u tlu pohranjenog otpada. Lin Skarlet, potpresednik istrazivačkog odeljka Fondacije Rizon, istakla je da pri izradi polisirenskih školjkastih kutija troši 30 posto manje energije nego pri izradi kartonskih, I izaziva za 40 posto slabije zagadjenje vazduha a za 42 posto manje zagadjenje vode.
Na kraju su pobedili ekolozi ili je pobedila izvesna struja, zajedno sa interesima velikih proizvodjača papira? Javno mnjenje se dokazalo. Ali, ko je decu iz osnovne škole upoznao sa činjenicama koje su dovele do njihove neuobičajene upornosti u ovom slučaju, I da li im je rečeno sve? Mekdonaldov prelazak na papirne proizvode verovatno je predstavljao dobru poslovnu odluku, sa obzirom na okolnosti I pritisak kojem je bio izložen. Da li je to bila I ekološki najbolja odluka? Da li je firma bila moralno obavezna da učini korak koji nije učinila?
Ma kako se na ova pitanja odgovorilo, Mekdonaldov slučaj pokazuje da je javnost zabrinuta zbog dejstva biznisa na okruženje i na društvo. On ilustruje sve snažniji zahtev da korporacije budu društveno odgovorne, sugerišu ideju da je socijalno odgovorno ponašanje istovremeno i dobar posao, i pokreće pitanje da li moze postojati razlika izmedju društvenih i moralnih obaveza korporacije.

Zaključak

Savremena ekonomska i poslovna dinamika traži sve veću otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokreće dilemu o odnosu izmedju ekonomije i etike. Novija istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etičkih normi u poslovanju nanosi veliku štetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj temi posvećuje sve više pažnje u istraživanjima i edukaciji.
Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uključuje etičke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruči poslovnu klimu i atmosferu.
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je granica koja odredjuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasledja, očekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeća i okruženja.

Pregled literature

Poslovna etika i vestine komuniciranja-Dr.Dragan Subotic
Scribd-prirucnik iz etike (vise autora)
Poslovna etika -Prof.Dr.Radovan Cokorino
Wikipedija-Slobodna enciklopedija
www.scribd.com/doc/2894664/Poslovna-etika
Osnovni problemi poslovne etike u kompanijama-Dr.Branko Balj
http://megatrender.blog.co.yu/blog/megatrender/megatrender-11/2007/09/08/poslovna-etika2

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi