|
Kanban sistem, sistem
“Push-Pull”,
metoda trenutnog zapaanja
Operativni menadment se bavi iskorišcavanjem trenutne strategijske
pozicije za ostvarenje operativnih ciljeva organizacije, odnosno usmeren
je na pretvaranje inputa u outpute u organizaciji. Brine se kako da pretvori
potencijal u stvarni profit. Strategiska aktivnost koristi resurse i na
taj nacin,gledano na kratki rok,umanjuje kratkorocnu profitabilnost.Na
dugi rok,gledano,efektivan strategijski menadment (“raditi
prave stvari”) onda stvara predpostavke za efikasnost operativnog
meadmenta (“stvari raditi na pravi nacin”).Pristupanje
planiranju ima za pretpostavku postojanje odgovarajuceg cilja.Delatnost
menadmenta na dui rok i operativno gubi svaki smisao , ako
nisu jasni ciljevi, koje treba ostvariti.Polazeci od definicije cilja,
koji prdstavlja ocekivano,eljeno stanje u kome treba da se nade
poslovni sistem, na primer:po isteku nekog unapred definisanog vremenskog
perioda, osnovana je predpostavka da do tog cilja postoji više “puteva”
kako bi se pocetno, zateceno stanje transformisalo u ocekivano, eljeno
stanje. Prema tome, planiranje bi se moglo definisati kao izbor jednog
od mogucih skupova aktivnosti, za ostvarenje ocekivanog eljenog
stanja. Planiranje predstavlja poznavanje stanja poslovnog sistema prema
obelejima, parametrima koji su:
• Kompatibilni sa karakteristikama ciljeva,
• Saglasni sa velicinama relevantnim za skup aktivnosti i potrebama
u resursima za sprovodenje poslovnog sistema.
Operacionalizacija strategije u svakodnevni ivot organizacije se
sprovodi operativnim planovima. Najpopularniji nacin podele planova organizacijeje
sa stanovišta njihove:
• Širine (strategijski i operativni)
• Vremenskog okvira-obuhvatnosti(dugorocni i kratkorocni)
• Specificiranosti (usmeravajuci i specificni)
• Frekvenciji korišcenja (jednokratni i trajni-permanentni)
Planiranje proizvodnje na operativnom nivou u velikoj meri zavisi od
poznavanja stanja. Operativno planiranje se zasniva na informacijama i
podacima o:
• Izvršenju u proizvodnji u proteklom periodu, sa procenom
obima i strukture nedovršene proizvodnje po proizvodima,komponentama,
koja se prenosi u naredni period;
• Raspoloivim proizvodnim kapacitetima za naredni planski
period;
• Sranju zaliha materijala i kolicinama, koje se ocekuju da ce blgovremeno
postici po vrstama;
• Stanju alata ipribora za proizvodnju u narednom periodu;
• Stanju radne snage, po broju i strukturi.
Za svaku poslovno-proizvodnu situaciju treba izabrati odgovarajucu metodu
za operativno planiranje terminiranje sa pracenjem i regulisanjem:
1. Raspodela poslova,
2. Gantt-ove-karte,
3. Višedimenzionalni model,
4. MRP –i MRP II,
5. KANBAN – sistem,
6. Sistem “push – pull”,
7. Metoda trenutnog zapaanja (MTZ),
8. VIDENTO – sistem (sa visecom mapom IMAX),
9. Centroplan,
10. Planiranje I pracenje sa procesnim racunarom.
KANBAN sistem
KANBAN je rucni informacioni sistem koji omogucava signaliziranje “snabdevacu”
da pošalje oredenu kolicinu robe, kao i narucivanje iste tolike kolicine
za izradu. “Snabdevac” je svako radno mesto ili cak proizvodac,
koje predhodi redosledu prerade materijala. Kanban je japanska rec koja
znaci “karta” ili “znak”.Osnovna ideja KANBAN
– sistema je oponašanje samoposluge.Kupci uzimaju robu sa polica
, a osoblje popunjava nastalu razliku zaliha na skladištu.
U KANBAN sistemu su dve karte, koje imaju sledece uloge:
• T-karta predstavlja KANBAN-trebovanje,
• P-karta predstavlja KANBAN-nalog za proizvodnju.
Slika 1
Sa T-kartom ( slika 1 ) se izuzima materijal, delovi iz
meduskladišta kod “isporucioca”, I prenosi na radno
mesto – “potrošaca”.
Dostavljanje P-karte (sl.2.) se istovremeno narucuje izrada odgovarajuce
kolicine materijala, radi popunjavanja izuzete kolicine sa zaliha na meduskladištu.
Uskladeno funkcionisanje, ovako zamišljene razmene izmedu porocioca
i isporucioca, pociva na pretpostavci da ce dok se na montai montira
istrebovana kolicina proizvoda, za isto ili manje vreme biti izradena
sledeca, narucena ista kolicina proizvoda.
KANBAN sistem je vrlo jednostavan i funkcioniše bez preteranih zaliha
izmedu zavisnih radnih mesta. Ali, izvesne pocetne zalihe su neophodne
za uspostavljanje opisanih odnosa. Obrada i interpretacija kao i tacnost
podataka su na zadovoljavajucoj visini.
KANBAN je vaan deo “vizuelnog planiranja poslovanja”
(visuel control), pomocno sredsvo koje omogucava da proizvodni timovi
jednim pogledom steknu uvid u poslovanje. Proizvodni timovi uz pomoc Kanbana
sticu mogucnosti da bolje planiraju i da imaju bolji uvid u stanje proizvodnih
tokova daleko i od sopstvene fabrike. Kanban sistem danas je potpuno elektronski.
U suštini, KANBAN-sistem predstavlja identifikacioni karton za svaki
deo (podsklop, sklop) sa specifikovanom kolicinom stvarnih potreba proizvodne
celine u odnosu na predhodnu u tehnološkom sledu.Recju, svaka izmena,
povecanje ili smanjenje predhodno planiranih kolicina je povod za uspostavljanje
funkcionisanja KANBAN-sistema.
KANBAN –sistem, neka druga tumacenja objašnjavaju na sledeci
nacin:
Pre: Posle:
Radni nalog se dostavlja izvršiocu koji obavlja završnu
operaciju a ovaj preuzima predmet obrade od izvršioca prethodne operacije,
ovaj od izvršioca prethodne operacije itd.
Pretpostavlja kratka protocna vremena kako bi baferi bili mali.
Kroz uvodenje Kanban-a moguce je sistematski postici poboljšanje
u prouzvodnji na sledecim punktovima:
• Na osnovu prakticnog iskustva postepeno se moe dostici
razuman nivo zaliha robe,
• Uska grla u procesu se mogu brzo, jednostavno i sigurno lokalizovati,
• Moe se obezbediti brza i vizuelna kontrolna proizvodnog
sistema,
• Prisilno se postie odgovarajuce struktuiranje sopstvenog
proizvodnog sistema,
• Dolazi do povecanog zahteva za rešavanje latentnih problema,
npr. zakašnjenja u isporuci, lošeg kvaliteta, lošeg planiranja,
nezadovoljavajuceg polaznog materijala i dr.
• Stice se povecana fleksibilnost za suocavanje sa varirajucom tranjom,
• Ostvaruje se pouzdanost otpreme
Smisao Kanban-sistema
Kanban predstvalja deo japanske proizvodne filozofije. Zato je od posebnog
znacaja da se, pre nego što se prede na detalje Kanban-sistema, ukratko
izloe njeni osnovni principi. To su:
• Utvrdivanje pretpostavki za uvodenje Kanban-sistema koje se sastoje
u kontinuiranom poboljšanju produktivnosti rada, kvaliteta proizvoda,
efikasnosti promena alata i dr.
• Efikasne i jednostavne metode za sigurno postizanje visokog, ujednacenog
kvaliteta. Rad na unapredenju kvaliteta je usmeren, i pre svega, na Identifikaciju
uzroka grešaka, a ne prvenstveno na pronalaenje proizvoda s
greškama.
• Nastojanje da se iz procesa proizvodnje eliminišu oni njegovi
delovi koji ne doprinose povecanju vrednosti proizvoda. Poslove na izmeni
alata, poslove transporta, administracije, i sl. treba smanjiti, a po
mogucnosti i eliminisati.
• Brze i jednostavne metode upravljaju proizvodnjom. Filozofija
je jednostavna, što je cini razumljivom, tako da celokupno osoblje
moe da saraduje na njenoj realizaciji. Operativno planiranje u njegovom
klasicnom znacenju ne egzistira, vec se ono obavlja u proizvodnim pogonima
sa vrlo kratkim horizontom planiranja. Inicijativa se prihvata sa onog
mesta na kome je pokrenuta i to u obliku informacije o merama koje se
ticu same proizvodnje. Ovom ,,funkcijom planiranja’’ se rukuje
uz pomoc Kaban-sistema.
Vredno zabeleiti o Kanban-u
Uvodenje Kanban-sistema ne znaci momentalno smanjenje nedovršene
proizvodnje. Medutim, ovo predstavlja snaan i efikasan Instrument
za sistematsko usmeravanje ka njenom smanjenju.
Sistem PUSH-PULL(SPP)
SISEM “Push-Pull” namenjen je za rasporedivanje
operacija – radnih zadataka po radnim mestima. Svojevrsna protivurecnost
opterecuje planiranje proizvodnje u okviru vremenskog intervala od mesec
dana,koji je najcešci period za operativno planiranje. Istovremeno,
period od mesec dana je suviše dug period za detaljno planiranje
– terminiranje pojedinih operacija – radnih zadataka po radnim
mestima (prostorno odredenje). Na drugoj strani, u kracim vremenskim intervalima
(sedmica, dan) stanje i obaveze su poznate u pogledu kolicina i rokova,
pa je neadekvatno planirati unapred prema tehnološkom smenjivanju
operacija, vec je prikladnije, u nekim slucajevima, odredivati termine
unatrag. Pored toga, u takvim kracim vremenskim intervalima mnogo je izvesnija
situacija sa potrebama u kapacitetima, pa u slucaju da aktuelne kombinacije
proizvoda, odnosno njihovih komponenata uzrokuju neravnomernosti u opterecenju
pojedinih mašina, odnosno komponenti kapaciteta, moguce je primeniti
adekvatan pristup u rasporedivanju operacija – radnih zadataka po
radnim mestima.Isto tako, stanje obezbedenosti svih potrebnih resursa,
za tako kratak vremenski interval, blie je izvesnosti na osnovu
raspoloivih podataka o:
• radnicima,
• zalihama repro-materijala,
• nedovršenim operacijama,
• upotrebljivosti mašina,
• alatima I priborima,I
• drugim resursima.
To ukazuje da su obaveze odredenog proizvodnog podsistema, u kratkom
vremenskom intervalu, moraju biti utanacene “nizvodno”, sa
preciziranjem:
• kolicina proizvoda, odnosno komponenata koje treba isporuciti
i kome, i
• vremenskih rokova za svaku od utvrdenih kolicina po vrstama proizvoda,
odnosno komponenata.
Ovo je u stvari parcijalni proizvodni program za proizvodni podsistem,
koji predstavlja proizvodno–tehnološku celinu u okviru fabrike.U
okviru operativnog planiranja sistem “Push-Pull” obezbeduje
rasporedivanje operacija – radnih zadataka po radnim mestima u kratkom
vremenskom intervalu prema obavezama proizvodnog sistema, prema “naruciocima”,
respektujuci ogranicenja u resursima prema stanju uz primenu planiranja
unapred, odnosno unazad (pocev od “ivicnog” proizvidnog podsistema).
U navedenoj strukturi podsistema,najcešci je slucaj da montaa
vrši isporuku finalnih proizvoda naruciocima.Prema tome, parcijalni
proizvodni program za montau, kao ivicni proizvodni podsistem, treba
saciniti u nacelu na osnovu:
• narudbine kupaca, kolicine pojedinih vrsta proizvoda
sa rokovima isporuke,
• potreba za popunjavanje zaliha gotovoh proizvoda, prema stanju,
predvidenom odlivu i planiranoj dinamici popunjavanja.
Ovo je neophodno obaviti, jer operativno planiranje obezbeduje kontinuitet
prioizvodnje.Pri tom se uvaavaju specificnosti, kao što su,
pored ostalog:
• duina proizvodnih ciklusa za pojedine proizvode,
• prioritet po usvojenim kategorijama,
• specificna ogranicenja u pogledu resursa, i drugo.
U suštini,ostvarivanje rasporedenih zadataka pomocu SPP uslovljeno
je obezbedenjem svih potrebnih resursa u predvidenim kolicinama u pravo
vreme i na pravom mestu (primena JIT). U SPP je ugradena pretpostavka
da je za sve mašine i uredaje, a posebno na uskom grlu, obezbedeno
kontinuirano prisustvo radnika – operatera. Za usko grlo je neophodno
obezbediti opsluivanje za vreme: odmora,kafe pauze i drugih potreba
radnika, tako da se rad ne obustavlja tokom radne smene.
Metoda trenutnih zapaanja –MTZ
Osnovna karakteristika Metode trenutnih zapaanja je u tome što
se na osnovu odredenog broja kracih posmatranja bilo kakve pojave,
koje se vrši u slucajno odabranim momentima,zakljucuje o njenim karakteristikama,
kao na primer, o vremenu trajanja odredene pojave. Ovu mogucnost je, u
stvari, pruila teorija uzoraka koja se primenjena u oblasti organizacije
rada srece pod nazivom Metoda trenutnih zapaanja – MTZ. MTZ
se moe koristiti u najrazlicitije svrhe, jer su i same teoretske
osnove najopštiji modeli matemticke statistike, ali se ipak najcešce
koristi za:
• utvrdivanje procentualnog ucešca raznih onlika rada,I
• pri utvrdivanju stepena korišcenja kapaciteta.
Sama metoda se sastoji od trenutnih zapaanja odredenih elemenata
rada ili neke druge aktivnosti. Odredeni elementi se stavljaju u matematicki
model koji daje rezultate sa odredenom tacnošcu.
Postoje razne metode za merenje iskorišcenja proizvodnih kapaciteta.
Tako, u preciznoj industriji koristimo metode oscilacije, integralnog
matematickog modela i komparativnu analizu. Za uslove metalopreradivacke
industrije najcešce se koristi MTZ. Vecina metoda se zasniva na proracunskom
postupku i snimanju preko pogonske evidencije. Pogonska evidencija dalje
slui kao podloga za pracenje kapaciteta od strane zaduenih
slubi na višim nivoima. Tako se podaci uopštavaju sa vecom
ili manjom greškom po odeljenjima, pogonima, itd.
Zakljucak
Planiranje je jako širok pojam, da bi do odredenih podataka došli
na neki vrlo jednostavan nacin, tj. rezultate planiranja odreduje dugi
niz raznih komponenti, parametara i mnogo razlicitih nacina posmatranja
toka lancane proizvodnje proizvoda. Da bi svi ti podaci bili što
precizniji i sa više pojedinosti, koriste se razne metode i tehnike
operativnog planiranja, kao što su u gore navedenom tekstu neke vec
pomenute. Uz njihovu pomoc moguce je precizno planiranje proizvodnje,
razvoja u industrijskim granama, odrediti potreban broj radnika za odredene
poslove, odrediti vremenski period proizvodnje i period za koje ce se
proizvedeno potrošiti i dr.
S toga dolazimo do zakljucka da bez ovih pomoci operativno planiranje
ne bi bilo lako ostvarivo.
Literatura:
1. Operativni i strategijski menadment – dr Todor L. Petkovic,
dr Rajko Uncanin, dr Rade Stankovic, dr Dragutin Jovanovic
2. www.cpns.co.yu
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|