RAK DOJKE
Rak
dojke pogađa mnogo žena i u retkim slučajevima muškarce.Promene
unutar dojke poput pojave: čvorića, gnojnih upala, bola, naboranosti,
zategnutosti kože ili kod pojave bilo kakvih promena koje nisu
uobičajene treba se obratiti lekaru. Tretmani lečenja
ove bolesti su najčešće: operacija, radioterapija
(zračenje), hemoterapija
i hormonska terapija.
Rak dojke je najrasprostranjenija vrsta kancera koji pogađa žene u Australiji.
Svakoj devetoj ženi u Australiji biće dijagnostikovan rak dojke do njene
85. godine.U Australiji oko 13,000 žena oboli od ove opake bolesti svake
godine. Blizu 3,265 žena dobije ovu dijagnozu u centru ženskog lekarskog
društva Viktorija U Australiji.
Rak dojke se može pojaviti u bilo kom periodu
života ali se najčešće javlja kod žena starijih od 60 godina. Samo 1/4
žena kod kojih se javlja ova bolest, mlađe je od 50 godina.Ova bolest
se može pojaviti i kod muškaraca ali takvi slučajevi su izuzetno retki.
Svake godine se kod približno 30 muškaraca takođe dijagnostikuje ova vrsta
kancera u bolnici Kraljice Viktorije.
Postoje različite vrste raka dojke ali svi oni nastaju ili u mlečnim kanalima
ili u mlečnim žlezdama (ili u oboje). Pojedini karcinomi dojke se pronalaze,
dok su još u početnom stadijumu (pre nego što metastaziraju), to znači
da se još nisu proširili van mlečnih kanala odnosno žlezda gde su i nastali.
Ali većina njih se pronalazi kada su već u „invazivnoj"
fazi. To znači da su se proširili izvan mlečnih kanala ili žlezda u okolno
tkivo dojke ili čak izvan nje. Rak koji se širi van dojke, može se proširiti
i na limfne čvorove pazuha koji je bliži dojci koja je zahvaćena rakom
(limfni čvorovi aksile). Takođe se može proširiti i na druge delove tela
kao što su kosti, pluća i jetra.
Rizici i uzroci
Tačan uzrok nastanka raka dojke je nepoznat ali faktori koji izgleda
da povećavaju rizik od njegovog nastanka su:
• POL - biti žena
• STARENJE - svaka žena koja ima više od 50 godina se poziva da učestvuje
u godišnjem pregledu mamogramom (klinički pregled dojki), radi pravovremenog
otkrivanja raka dojke.
• NASLEDNI FAKTOR - ako imate nekoliko bliskih članova porodice (majku,
sestru ili kćerku), koje su bolovale od raka dojke.
• POSTOJANJE PRETHODNE ISTORIJE RAKA DOJKE - žene koje su već imale rak
dojke podležu većem riziku od njegovog ponovnog nastanka.
• ODREĐENE BOLESTI DOJKE - neki od tipova bolesti dojke koji se otkrivaju
mamografijom, ukazuju na povećan rizik.
Ostali faktori rizika raka dojke
Drugi faktori koji izgleda da uvećavaju rizik od oboljenja su:
• Nemati decu ili ih imati ali posle 30 godine
• Prva menstruacija pre 12 godine života
• Ulaženje u menopauzu kasnije nego što je prosek (sa 55 godina ili kasnije)
• Unos alkohola (više od dozvoljene količine na dan)
• Gojenje ili dobijanje na kilaži nakon menopauze
• Korišćenje kontraceptivne pilule - rizik je veći dok je uzimate ali
postoji i u periodu od 10 godina od prestanka upotrebe
• Primena terapije zamene hormona (za kontrolisanje pojačanih i neprijatnih
simptoma menopauze), takođe poznate kao hormonska terapija (HT) - što
duže primate hormonsku terapiju to se rizik od rajka dojke povećava ali
taj rizik prestaje u roku od 2 godine nakon prestanka upotrebe.
Ako postoje neki od ovih faktora rizika to ne znači da se obavezno oboli
od raka dojke. Mnoge žene koje imaju rak dojke nisu imale ove nama poznate
faktore rizika sem što su starije po godinama. Potrebno je uraditi više
istraživanja u vezi faktora rizika kako bismo mogli sa sigurnošću da tvrdimo
da određene stvari zaista potpadaju pod faktor rizika.
Kod muškaraca, glavni faktor rizika jeste abnormalni rast grudi (ginekomastija).Ova
pojava može da se javi usled uzimanja nekih lekova, hemijske ili hormonske
terapije ili zbog Klinevelterovog sindroma (poremećaj polnih
hromozoma). Rizik je povećan kod muškaraca gde postoji porodična istorija
ginekomastije i ako u porodici obolelog postoji veći broj osoba koje su
imale karcinom dojke.
Klinefelterov sindrom je genetska nepravilnost zbog koje
muškarac postaje neplodan već u vrijeme puberteta. Klinička slika ovog
sindroma nije posebno specifična, tako da se deca sa Klinefelterovim sindromom
retko otkrivaju u doba novorođenčeta i prvim godinama života. U periodu
posle puberteta razvijena klinička slika pokazuje: smanjene i tvrde testise,
ginekomastiju (uvećanje mlečnih žlezdi) u oko polovine slučajeva, preterano
duge ekstremitete, znake evnuhoidizma (smanjenje mišićne mase i snage
kao i potkožnog masnog tkiva, tanka, suva, naborana koža, odsustvo maljavosti
muškog tipa). Penis je smanjen.
Promene na dojkama
U toku života jedne žene dolazi do više promena u izgledu dojke - u pubertetu,
tokom menstrualnog ciklusa, u trudnoći, za vreme dojenja, kod promene
u težini ili usled starenja.Za svaku ženu je bitno da bude upoznata sa
normalnom anatomijom svojih grudi ( što se vidi praćenjem promena u izgledu
dojke i samopregledom opipavanjem).
Redovnim pregledom svojih dojki bićete u mogućnosti da prepoznate promene
na njima, a koje mogu biti znak da postoji rak dojke.Takve promene podrazumevaju:
•
Zadebljanje tkiva dojke
• Čvorići ili više njih
• Gnojni iscedak iz bradavice (sekrecija)
• Izvrnute ili uvučene bradavice (sem u slučajevima da
je bradavica uvek bila unutra)
• Boranje ili postojanje udubljenja na koži
• Promena u obliku dojke
• Postojanje bolnog područja
Sve ostalo što nije tipično u odnosu na ono što je žena navikla kada gleda
svoje grudi.
Trebate biti svesne da neke od ovih simptoma mogu da se pojave i bez da
postoji neko ozbiljno oboljenje.Devet od deset promena na dojkama nisu
kancerogene prirode.Bez obzira, bilo kakva promena da postoji ona treba
biti proverena od strane doktora za svaki slučaj.
Dijagnostika raka dojke
Promene na dojkama se pretražuju kroz seriju testova i to po nalogu vašeg
doktora ili specijaliste.Većina promena na dojkama pri prvim pregledima,
dijagnostikuju se kao ne kancerogene. Ako vaši testovi pokažu da biste
mogli ili već imate kancer, vaš doktor će vas uputiti na dalji pregled
kod lekara specijaliste a on će vas dalje uputiti u vrste tretmana koji
vam stoje na raspolaganju.
Početni testovi (analize) mogu uključivati:
• FIZIČKI PREGLED - pregled grudi i pazušne jame
• PREGLED MAMOGRAMOM - regenska metoda pregleda dojki
• ULTRAZVUK - uređaj koji koristi zvučne talase za skeniranje grudi
Dalje analize zahtevaju, jednu od sledećih procedura ili više njih:
• BIOPSIJA TANKOM IGLOM - tanka, šuplja igla koja se koristi za uzimanje
uzorka tkiva ćelije radi testiranja
• KOR-BIOPSIJA - biopsija širokom iglom koja se koristi takođe za uzimanje
tkiva radi daljeg testiranja
• OTVORENA BIOSIJA - operacija koja se izvodi pod punom anestezijom radi
uklanjanja cele oblasti radi dalje analize
• HORMONSKA ANALIZA - ako je potvrđeno postojanje raka, on se dalje proverava
putem specijalnih markera koji se zovu hormonski receptori, kako bi se
videlo da li će isti odgovoriti na hormonski tretman.
• TEST PRAŽNJENJA ILI DUKTOGRAFIJA (rendgensko slikanj e mlečnih kanala)
-ovaj test se radi kod raka dojke koji uzrokuje isticanje gnojnog sadržaja
iz bradavice
Drugi testovi - mogu uključivati analizu krvi,
skeniranje kostiju i rendgen grudi. Može se čekati i na par dana na rezultate
testova. Pri tom je prirodno da se osećate uznemireno u periodu dok čekate
na svoje rezultate. Može vam pomoći razgovor sa bliskim prijateljem ili
članom porodice u vezi toga kako se osećate. Takođe, možete kontaktirati
liniju za podršku obolelima od raka ili popričati sa nekim od medicinskog
osoblja na Institutu za onkologiju.
Lečenje raka dojke
Opcije lečenja raka dojke su: operacija, hemoterapija,
radioterapija (zračenje)
i hormonska terapija. Obično se koristi više od jedne
terapije. Lečenje raka dojke kod muškaraca je slično lečenju raka dojke
kod žena.
Lečenje zavisi od nekoliko faktora:
• Da li ste prošli kroz menopauzu
• Vrste raka dojke koji imate
• Veličine tumora u odnosu na veličinu vaših grudi
• Od stadijuma u kom se nalazi vaš rak (bez obzira da li je ograničen
na područje grudi ili se raširio i na ostale delove tela) Vrste ćelija
raka
• Rezultata testova kancerogenih ćelija
• Vaših godina, generalnog zdravlja i ličnih predispozicija za određene
bolesti.
Operacija
Operacija je obično prvi izbor lečenja ako se kancerogeno tkivo koje
okružuje područje grudi nalazi u blizini limfnih čvorova.
Operacije mogu biti:
• OPERACIJA OČUVANJA DOJKI - vrsta manje operacij e, koj a podrazumeva
uklanjanje raka i dela okolnog tkiva a obično i jednog dela limfnih čvorova
dok najveći deo dojke ostaje netaknut.
• MASTEKTOMIJA - hirurško otklanjanje celog tkiva dojke zajedno sa limfnim
čvorovima iz pazuha.Pored ovog još je potrebno sprovesti i dodatne tretmane
poput hemoterapije ili radioterapije (zračenja).
• REKONSTRUKCIJA DOJKE - ženama kojima su odstranjene dojke, može se preporučiti
rekonstruktivna hirurgija (za vreme ili nakon
mastektomije).Rekonstrukcija se radi ugradnjom silikona, ubacivanjem fiziološkog
rastvora ili ubacivanjem sopstvenog mišićnog tkiva i kože da bi se napravile
nove grudi.
(ako vaš izbor nije rekonstrukcija, možete isprobati umetke ili proteze.
To su specijalni ulošci koji se ubacuju unutar vašeg grudnjaka.Oni takođe
nadomešćuju nedostatak i oblik grudi i dizajnirani su da izgledaju kao
normalne grudi ispod odeće).
Svaka operacija nosi sa sobom određeni rizik.Moguće negativne posledice
operacije dojke uključuju: infekciju, pojavu ugrušaka krvi u nogama (tromboza
dubokih vena), oštećenje nerava i oticanje ruku.To nisu uobičajeni efekti
ali je potrebno da budete upućeni u rizike.
Druge vrste lečenja
U zavisnosti od tipa kancera, drugi vidovi lečenja mogu biti:
• ZRAČENJE - koristi rendgenske zrake (radiaciju) da uništi sve preostale
ćelije raka. Žene koje su imale operaciju dojke - metodom očuvanja, često
se podvrgavaju i zračenju.Neželjeni efekti mogu biti: kratkotrajno crvenilo
kože, koje izgleda kao opekotina ili zadabljanje na koži.
• HEMOTERAPIJA - uzimanje lekova (citostatika) koji služe za uništavanje
raka i unose se intravenski u organizam (direktno u venu).Hemoterapija
se može ponuditi ženama sa početnim stadijumom raka dojke kao dodatni
tretman nakon operacije, zračenja ili oba.Hemoterapija ima neželjena dejstva,
koja će zavisiti od vrste leka koji uzimate.Može da izazove: mučninu,
povraćanje i gubitak kose.
• HORMONSKA TERAPIJA - mnogi tipovi raka dojke mogu se pospešiti pod uticajem
hormona estrogena i progesterona.Hormonska terapija može da umanji rizik
od ponovnog razvoja raka dojke.
• ALTERNATIVNA I KOMPLEMENTARNA (DOPUNSKA) TERAPIJA - Alternativna i komplementarna
medicina jesu nazivi koji se obično pridodaju onim medicinskim i zdravstvenim
sistemima, praksama i proizvodima za koje se trenutno ne smatra da su
delovi konvencionalne medicine.Dobro poznati primeri jesu neki biljni
i drugi nutritivni suplementi (dodaci u prehrani, akumpuktura, aromoterapija
i homeopatija)
Kada se koriste zajedno sa konvencionalnim lečenjem raka, neke od ovih
terapija mogu pomoći da se osećate bolje i poboljšate svoj kvalitet života.Drugi
vidovi lečenja, neće možda biti toliko od koristi a u nekim slučajevima
mogu biti i štetni.Savete za borbu protiv raka možete pronaći u knjižici
koju priređuje Medicinski Savet žena Viktorija u odeljku - „gde potražiti
pomoć", pod nazivom Komplementarne i Alternativne terapije za borbu
protiv raka.
Svi tretmani mogu da izazovu neželjene posledice.Mnoge od njih su privremene,
ali mogu biti i trajne.Medicinsko osoblje će vas blagovremeno informisati
u vezi svih nuspojava, pre nego što započnete tretman lečenja.
Kada lečenje nije moguće
Ako je rak dojke dijagnostikovan u svojim kasnijim fazama, kada se već
proširio (metastazirao) do tačke kada lečenje više nema efekta.
Lečenje se tada bazira na poboljšanju kvaliteta života , na taj način
da se oboleloj osobi olakšaju simptomi bolesti (to se zove Palijatov
tretman) i podrazumeva uzimanje lekova protiv bolova, mučnine
i povraćanja.
Reč, palijativna nega je izvedena iz reči pallium, koja znači
pokrivač ili ogrtač. Označava olakšanje bola bez lečenja. Svetska zdravstvena
organizacija definiše palijativnu negu kao:
- Aktivnu kompletnu negu pacijenata, čija bolest više ne reaguje na tretman
lečenja
- Kontrola bola, drugih simptoma i psiholoških, socijalnih i duhovnih
problema je na prvom mestu
- Cilj palijativne nege je dostizanje najboljeg mogućeg kvaliteta života
za pacijente i njihove porodice.
Seksualnost i rak dojke
Rak dojke i njegovo lečenje, može da utiče na vas na način da promenite
mišljenje o sopstvenom telu. Da počnete sa preispitivanjem sebe, ko ste
zapravo. Može uticati na vaše odnose, način na koji iskazujete sebe i
svoje seksualne potrebe (sopstvenu seksualnost). Ove promene mogu biti
veoma uznemirujuće.
Tim lekara koji prati tok vašeg lečenja, trebao bi da razgovara o ovim
pitanjima sa vama pre i za vreme vašeg lečenja. Ukoliko imate potrebu
da razgovarate o ovim starima dublje, zamolite svog lekara za uput kod
savetnika ili razgovarajte sa sestrama koje rade na Institutu za onkologiju
i radiologiju ili konsultujte liniju za pomoć, koja daje podršku obolelima
od raka.
U Srbiji postoji besplatna linija 0800 202 303, koja
nudi psihološku pomoć obolelima od malignih bolesti i članovima njihovih
porodica.Ona je deo Nacionalnog programa „Srbija protiv raka"
, a inicijativu za tu vrstu pomoći obolelima, pokrenulo je Ministarstvo
zdravlja u saradnji sa Srpskom asocijacijom za psiho-onkologiju.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|