Hemostaza

Hemostaza (haemostasis - zaustavljanje krvi) je pojam koji oznacava zaustavljanje krvarenja. Pojam je u upotrebi u fiziologiji i medicini.

Sistem hemostaze u ljudskom tijelu ima ulogu održavati krv u tekucem stanju, te pri povredi krvnih žila zaustaviti krvarenje na mjestu oštecenja. Sistem se sastoji od krvnih žila, trombocita, plazmatskih faktora koagulacije, inhibitora faktora koagulacije i sistema fibrinolize.

2. HEMOSTAZA

Hemostaza oznacava proces zaustavljenja krvarenja iz oštecenog krvnog suda. Hemostaza obuhvata više procesa:
• Konstrikciju (sužavavanje) krvnog suda
• Stvaranje trombocitnog cepa
• Formiranje krvnog ugruška (koagulacija)
• Stabilizaciju krvnog ugruška ili njegovo razlaganje (liza)

2.1. Konstrikcija krvnog suda

Odmah poslije oštecenja krvnog suda dolazi do njegovog sužavanja. Na taj nacin se smanjuje gubitak krvi iz otvora na sudu. Sužavanje je posljedica nervnih refleksa simpatickog sistema, lokalne kontrakcije mišica krvnog suda kao odgovor na oštecenje i vazokonstriktornih supstanci iz povrijedenog tkiva i krvnih plocica npr. tromboksan A2,serotonin itd.

2.2. Stvaranje trombocitnog cepa

Trombociti (krvne plocice) su krvne celije cija je uloga upravo da zaustavljaju krvarenje iz povrijedenog suda. Ukoliko je povreda mala dolazi samo do akumulacije trombocita na mestu povrede i njihovog povezivanja u vidu cepa, cime se zaustavlja krvarenje. Ukoliko je povreda veca potrebna je i aktivacija sistema zgrušavanja, u kojem krvne plocice aktivno ucestvuju.
Kada trombociti dodu u kontakt sa oštecenim zidom krvnog suda, oni se aktiviraju. Pocinju da bubre, postaju ljepljivi, dobijaju nepravilan oblik, sa brojnim nastavcima sa njihove površine. Krvne plocice sekretuju veliku kolicinu supstanci: tromboksan A2, serotonin, ADP... koji aktiviraju druge trombocite, ali i djeluju na sam krvni sud (sužavaju ga).
Do povezivanja trombocita izmedu sebe i sa krvnim sudom dolazi zbog vezivanja odredenih supstanci sa odredenim receptorima. Kada dode do oštecenja krvnog suda eksprimiraju se supstance zida krvnog suda kao što su fibronektin, laminin, vitronektin, kolagen. Trombociti raspolažu receptorima za ove proteine, tako da se vezuju za njih. Povezivanje krvnih plocica sa kolagenom krvnog suda omogucava Fon Vilebrandov faktor.
Ovaj faktor omogucava i povezivanje izmedu samih trombocita. U povezivanju krvnih plocica u trombocitni cep ucestvuje i fibrinogen, protein krvne plazme cijom se aktivacijom stvara krvni ugrušak.
Konstrikcija krvnog suda i stvaranje trombocitnog cepa predstavljaju primarnu fazu hemostaze. Sekunadarnu fazu predstavlja zgrušavanje krvi.

3. ZGRUŠAVANJE KRVI

Ukoliko je povreda krvnog suda veca dolazi do aktivacije trece faze hemostaze, a to je zgrušavanje krvi.
Ovaj proces pocinju aktivatorske supstance iz zida krvnog suda, krvnih plocica i proteina krvne plazme. U krvi se nalazi veliki broj supstanci koje uticu na zgrušavanje krvi. Neke od njih izazivaju zgrušavanje pa se zovu prokoagulansi, a neke sprjecavaju, pa se zovu antikoagulansi.
Da li ce doci do zgrušavanja ili ne zavisi od ravnoteže izmedu ove dvije grupe. U normalnom stanju preovladavaju antikoagulansi, a ako se krvni sud povrijedi aktiviraju se prokoagulansi pa dolazi do zgrušavanja. Gotovo sve supstance koje izazivaju koagulaciju se normalno nalaze u neaktivnom stanju. Ukoliko dode do njihove aktivacije nastaje kaskadna reakcija gde jedna supstanca aktivira drugu, a ova slijedecu itd.
Zgrušavanje krvi se može aktivirati spoljašnjim i unutrašnjim sistemom koagulacije. Kao rezultat ove reakcije nastaje enzimski kompleks - aktivator protrombina, koji neaktivni protein krvne plazme protrombin prevodi u aktivni trombin. Trombin dalje aktivira neaktivni protein plazme fibrinogen u fibrin tako što ga cijepa na dijelove (monomere), koje se medusobno povezuju i grade mrežu u koju se hvataju krvne celije. Na taj nacin formira se krvni ugrušak.

U procesu zgrušavanja krvi kljucnu ulogu imaju supstance koje se zovu faktori koagulacije krvi.

Faktori koagulacije krvi:

3.1. Spoljašnji put aktiviranja zgrušavanja krvi

Spoljašnji put aktivcije zgrušavanja krvi zapocinje povredom zida krvnog suda, zbog cega se iz zida oslobada tkivni tromboplastin (faktor III). On se sastoji od fosfolipida tkivnih membrana i lipoproteinskog kompleksa koji sadrži jedan važan enzim. Kod nekih bakterijskih infekcija mogu neki bakterijski toksini - endotoksini izazvati oslobadanje ovog faktora, što može dovesti do diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK) odnosno veoma teškog stanja.

Lipoproteinski kompleks tkivnog faktora se vezuje sa faktorom VII, aktivira ga i u njegovom prisustvu zajedno sa jonima kalcijuma (faktor IV) aktivira faktor X. Ovaj kompleks faktora III i VII, aktivira još i faktor IX, koji spada u unutrašnji put koagulacije i na taj nacin se ova dva puta zgrušavanja krvi povezuju.

3.2. Unutrašnji put aktiviranja zgrušavanja krvi

Unutrašnji put koagulacije zapocinje povredom same krvi ili izlaganjem krvi kolagenu zida oštecenog krvnog suda.
Povreda krvi ili kontakt krvi sa kolagenom izaziva aktivaciju faktora XII(Hagemanov faktor) i oslobadanje fosfolipida iz povrecenih krvnih plocica. Aktivirani fakor XII deluje enzimski na faktor XI i aktivira ga. Za ovu reakciju potrban je i kininogen velike molekulske mase a i prekalikrein je ubrzava. Aktivirani faktor XI (faktor XIa) sada aktivirafaktor IX. Aktivirani faktor IX deluje zajedno sa faktorom VIII i oslobodenim fosfolipidima iz trombocita na faktor X i aktivira ga. Faktor VIII je vrlo znacajan za ovu aktivaciju i osobe kod kojih je koncentracija ovog faktora jako smanjena su sklone obilom krvarenju, odnosno boluju od klasicne hemofilije.

Dalji tok aktivacije je isti kao kod spoljašnjeg puta. Faktor X zajedno sa faktorom V i fosflipidima gradi kompleks aktivatora protrobina, koji prevodi neaktivni protrombin u aktivni trombin.

Spoljašnji i unutrašnji put nisu samo dva odvojena sistema, vec su ona itekako medusobno povezana i aktivacija jednog sistema aktivira drugi. Spoljašnji put se aktivira mnogo brže pa u slucaju teške povreda do zgrušavanja može doci za samo 15 sekundi. Unutrašnjem sistemu potrebno je par minuta (1-6) da dovede do koagulacije.

Uloga jona Ca u procesu zgrušavanja krvi

Izuzev prve dve rekacije enzimske kaskade, joni kalcijuma su potrebni za pokretanje i ubrzavanje svih ostalih rekcija. Prilikom vadenja krvi se koagulacija krvi može spreciti odstranjivanjem kalcijuma. To se postiže dodavanjem supstanci kao što su: citrat,oksalacetat itd. Na taj nacin je izvadena krv dostupna za razne analize.

3.4. Protrombin, trombin i njihova uloga

Protrombin je protein krvne plazme molekulske mase oko 68.700 i koncentracije u krvnoj plazmi oko 150 mg/L. Trombin nastaje iz protrombina i ima molekulsku masu od 33.700. Protrombin se neprekidno stvara u jetri, jer se i stalno troši u zgrušavanju krvi. Za normalnu proizvodnju protrombina potreban je vitamin K. Ovaj vitamin potraban je za proizvodnju faktora II (trombin), VII, IX, i X. Zbog toga oboljenje jetra ili nedostatak vitamina K može dovesti do sklonosti krvarenjima.

3.5. Fibrinogen, fibrin i stvaranje krvnog ugruška

Fibrinogen je protein krvne plazme velike molekulske mase (340.000) i koncentracije u krvi oko 7 g/dL. I on se sintetiše (kao i vecina faktora koagulacije) u jetri.

Fibrinogen se aktivira pod dejstvom trombina. Trombin razlaže molekul fibrinogena na 4 peptida (monomera). Monomeri fibrina se medusobno povezuju gradeci fibrinsku mrežu. U ranoj fazi povezivanja (polimerizacije) monomeri fibrina su povezani samo slabim vodonicnim vezama, zato je i krvni ugrušak u pocetku slab. Pod uticajem faktora XIII (faktor stabilizacije fibrina) dolazi do stvaranja jakih kovalentnih veza i do stabilizacije krvnog ugruška. Ovaj faktor se aktivira pod dejstvom trombina.

Krvni ugrušak se sastoji od fibrinske mreže i celija krvi (eritrociti, leukociti, trombociti), koje su obuhvacene tom mrežom. Fibrinska vlakna se vežu za zidove povredenog krvnog suda, pa se time on zacepi i sprecava se gubitak krvi. Nekoliko minuta posle formiranja ugruška dolazi do njegove retrakcije i istiskivanja tecnosti. Ova tecnost se zove serum. Za proces retrakcije su nephodne krvne plocice koje i svom zidu sadrže kontraktilne proteine neophodne za ovaj proces.

4. SPRIJECAVANJE NASTANKA KRVNOG UGRUŠKA

Organizam rapolaže sa više sistema koji mogu sprijeciti nastanak zgrušavanja krvi, odnosno zaustaviti ovaj proces. Nedostatak ovih faktora kod nekih bolesti može dovesti do spontanog aktiviranja procesa koagulacije i nastanka krvnih ugrušaka - tromba. U ove sisteme spadaju inhibitori koagulacije u krvnoj plazmi, fibrinoliticki sistem (sistem za razgradnju krvnog ugruška) i faktori u zidu krvnog suda i endotela.

TESTOVI ZGRUŠAVANJA KRVI:

5. POREMECAJI SISTEMA ZGRUŠAVANJA KRVI

Poremecaji sa smanjenom aktivnošcu sistema zgrušavanja i pojavom krvarenja su: hemofilija (A,B,C), Fon Vilebrandov sindrom, trombocitopenija, idiopatska trombocitopenijska purpura (ITP), tromboticna trmobocitopenijska purpura (TTP), heparin indukaova trombocitopenija (I i II) (HIT), hemoliticki uremijski sindrom (HUS), trombastenija Glancman, Bernard-Sulijeov sindrom, paroskizmalna nocna hemoglobinurija, nedostatak vitamina K, ciroza jetre, aplasticna anemija, nedostatak faktora XIII, hipofibrinogemija i afibrinogemija, diseminovana intravaskularna koagulacija, antikardiolipin antitela.
Poremecaji sa povecanom aktivnošcu sistema zgrušavanja i pojavom krvarenja su: rezistencija na aktivirani protein C (APC rezistencija), nedostatak proteina C, nedostatak proteina S, nedostatak antitrmobina, antikardiolipin antitela, hiperhomocistinemija, nefrotski sindrom, antikoagulativni lupus.

ZAKLJUCAK

Svakodnevno, na zidovima krvnih sudova, nastaju oštecenja koja mogu uzrokovati istjecanje krvi. Pomocu navedenih mehanizama tijelo "popravlja" oštecenja bez remecenja
ostalih funkcija. U slucaju da je neki od mehanizama oštecen nastaju poremecaji zgrušavanja krvi (npr. hemofilija).

U medicini se cesto koriste postupci za postizanje hemostaze, tj. zaustavljanje krvarenja (posebno nakon povreda). Postoje razliciti postupci zasutavljanje krvarenja odnosno postizanja hemostaze. Neki od njih su:
• pritisak (kompresija) na mjesto krvarenje (npr. prstom iznad i ispod mjesta krvarenja -digitalna kompresija, stavljanjem kompresivnog zavoja)
• podizanje (elevacija) dijela tijela koji krvari
• hirurško zaustavljanje krvarenje:
. podvezivanje (ligatura) krvnih sudova o koagulacij a mj esta krvarenj a struj om o ušivanje krvnih sudova

LITERATURA

1. Medicinska fiziologija Arthur C. Guyton John E. Hall; savremena administracija Beograd
2. http://hr.wikipedia.org/wiki/Hemostaza
3. http://hr.wikipedia.org/wiki/Medicina
4. http://sr.wikipedia.org/sr - el/Zgrusavanje krvi
5. http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi