POEZIJA ZA DECU | SEMINARSKI RAD IZ KNJIZEVNOSTI

Душко Трифуновић је почео да пише за децу седамдесетих година, и тад је већ био велик и омиљен песник. Његова жеља за писањем која је намењена деци јавила му се као последица његовог рада на уређивању телевизијског програма за децу и младе. „Ако се изузму песме за најмлађе, скоро све Трифуновићеве песме за децу су истовремено и песме за старије, одраслије. Он је само у својој дечијој поезији применио свој начин саопштавања узрастима који су му били циљна група, мисаона предодредница. Ако се пажљиво ишчитају све његове књиге за децу, може се сачинити скала песама за све узрасте“(Трифуновић, 2007). Из Трифуновићевих песама пажљиви читачи могу да науче доста из географије, историје, филозофије, билогије, музике и других уметности, а скоро све песме имају разнолике музичке обрасце уграђене у текст и лако се уче напамет. Склон шали, смеху, парадоксу, лукавом наравоученију, а са даром да пише у сликама, наш песник је врло брзо ушао у дечије читанке, антологије и игроказе које деца приређују по школама. По реакцијама деце на његова дела, видљиво је да га деца разумеју, и да није писао тек тако. Многе своје књиге је осмислио као пројекте, пројектне задатке и његове поуке и поруке су уткане и лепо везане у његовим делима. „Песнички језик Душка Трифуновића у песмама за децу близак је колоквијалном говору деце, урбане средине, употребљавао је и стране речи јер су оне неминовно постале део нашег језика. Душко Трифуновић је био модеран и савремен песник за децу, у песмама деци не подилази већ своју песничку авантуру води по своме, па ко је прихвати, прихвати. Штитио се и сопственом и туђом ведрином у животу“(Јевтић, 2003). Окушао се и у другим књижевним радовима и врстама. Написао је доста књига, највише за децу, затим неколико романа и драма. Написао је велики број песама за музичаре и музичке саставе. У то време постао је веома популаран песник код слушалаца забавне и рок музике, јер су његове песме изводили најбољи музички састави и појединци у ондашњој Југославији, "Индекси", "Бијело дугме", "Здравко Чолић" "Јадранка Стојаковић" "Тешка Индустрија" " Цод" и многи други популарни састави и певачи. Аутор је бројни хитова, као што су: "Главо луда", "Тајна веза", "Шта би дао да си на мом мјесту", "Златна рибица".

БИОГРАФИЈА

Dusko Trifunovic Душко Трифуновић је рођен 13.9.1933. године у Сијековцу код Босанског Брода. Био је велики српски књижевник, песник и телевизијски уредник. На првом месту породичан човек, са женом је подигао двоје деце сина Северина и ћерку Ану. Северин је кренуо такође очевим уметничким стопама, пишући и студирајући ликовну академију. Од ћерке Ане добија унуку Гају. Прву песму је написао тек по повратку из војске, са 22 године. Почетком рата, отишао је из Сарајева и из Босне, где је јавно књижевно деловао пуних 50 година. Све своје збирке песама, осим последње, објавио је у Сарајеву.У Сарајево долази са 24 године и занатом бравара, али већ следеће године издаје прву књигу. Поред браварског заната, учио је и шумарску школу. Из Брода прелази да живи у Сарајево где уписује Филозофски факултет и студира књижевност. Засигурно један од највећих књижевника јужнословенских простора са двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Прву збирку песама „Златни куршум“ је написао 1958. године. За коју после две године добија „Бранкову награду“. Она је донела један веома посебан песнички приступ, благо и не наметљиво полемичан, са песничком традицијом српског песништва, пренаглашено хваљеним таласом у српској поезији. Традиција је нудила песничка искуства као својеврсне препеве туђих искустава. Прва песма коју је написао зове се „Знам зашто“, песник у њој говори о преласку међу друге пријатеље, колико је то болно, али је то био једини излазак за хаос на који није могао да утиче. Након објављивања прве књиге почиње да уређује часопис „Живот“ и постаје секретар удружења књижевника Б и Х, слободан уметник. Добитник је многобројних награда за своја дела из књижевности, највише за уметничку вредност своје поезије. Ради као уредник музичко – забавног , омладинског и дечијег програма. У његовом писачком опусу налазе се радио- драме, тв – драме, филмски сценарији, мјузикли, позоришне драме, текстови за популарне музичаре, као и књиге за децу, романи, поезија.....Писао је поезију која је доживела музику. Сврстан је у талас нове урбане поезије сарајевског круга, где је најдуже и стварао. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рок ен рол школа.Компоновано је око 300 његових песама. Сарађивао је са најпознатијим музичким бендом бивше Југославије Бијелим дугметом у изради њихових песама. Преминуо је 28. јануара 2006. године у Новом Саду. Са српске песничке сцене отишао је један од њених најдаровитијих и најчудеснијих песника. Са сигурношћу се може истаћи да је он био један од најплоднијих песника у посљедних 50 година.

2. РАЗВОЈНИ ПУТ ДУШКА ТРИФУНОВИЋА

„У обе ране Трифуновићеве књиге, заједно има педесетдевет песама. Најозбиљнији и најмеродавнији песници тог времена поздравили су објаву новог песника“(Трифуновић, 2006). У свом писању Душко је истицао филозофски поглед на свет уз додатак афоризама. Он је био мајстор самоцензуре, у својим историјски спевовима, модерним епским формама, могао је да види двадесетак година унапред. Његово предосећање будућности је веома видљиво у књигама „Слободни пад“, „Шок соба“, „Антички поремећај“. Видео је оно што се видети не да, и то је са лакоћом претварао у стихове и разумљиве појмове. Песник је од своје ране објаве, у регионалним часописима и листовима, пре своје прве књиге, инсистирао на својој самоукости. Прелаз из песништва за одрасле на песништво за децу ДушкаТрифуновића, био је успешан и запажен у критици. Овај песник се определио за тип песме који пишу одрасли о спутаности, стиснутости и не слободи деце остављене да у „обиљу“ играчака и у самоћи очекују маме и тате. Он каже да је време донело нов однос однос према деци, малим људима. Постала су „поштована“ и „уважавана“, али без неопходне љубави које не могу бити као ни биљка без сунца. Његова збирка песама „Дјеца сама код куће“, разбија конвенционална значења и устаљена поља асоцијација. Песник се ставља у ситуацију детета. Привидне препреке између љубави очева и мајки и деце која имају сву пажњу и раскош, Трифуновић презентује досеткама и својеврсним хумором. „Друга збирка „Шарена лажа“, настала је као арт ефекат песника који живот поима као шарену лажу, као игру стварности и сна, као чудо и чаролију. Управо зато у својим делима полази од игре, успева читаоцу да објасни и апстрактне појмове. Душко се остварује у песмама Планине и град, Град и ријека, Два путника и др. Прва песма је изведена у правилним музичко оркестрираним римама, у другој се симболиком досеже дубина мисли и осећања, док се у трећој врло прихватљивим начином излаже искуство и филозофија живота“(Трифуновић, 2006).

3. ЗНАЧАЈНА ДЕЛА

Највише времена у писању је посветио поезији и збиркама песама. Написао и неколико великих збирки песама, "Златни куршум" (1958), "Бабова рђава баштина" (1960), "Јетке приповјетке" (1962), "Тумач тираније" (1966) и "Шок соба" (1972). То је била лирика потпуно самониклог, својеглавог и чудесног, богомданог песника. Био је песник филозоф, непоправљиви индивидуалац са својим мислима о свету у којем је живио. Поменуте збирке песама уистину могу да просвете и просветле сваког читаоца, уколико им се искрено и душно препусте. Поред тога писао је и прозу у виду драма и романа. Његове најпознатије драме су: „Мандрагола и халогени елементи“; „Власник ресторана Радост“. Написао је четири романа и то су: „Шегрти у мајсторату“; „Казнени простор“; „Давно и далеко“ и „Анђел до анђела“. Дечије сликовнице су такође део његовог стваралачког опуса. Многе књиге је писао и у сарадњи са другим значајним писцима, као што су Љубивоје Ршумовић, Моша Одаловић, Драган Радуловић – „Лирски покер“, „Петорица из српског“ и „Крила витезова“. Сва дела Душка Трифуновића су значајна, што потврђују и многобројне различите освојене награде. Значајно из његовог опуса стваралаштва представља дуготрајни чувени телевизијски серијал за децу „Шта деца знају о завичају“ (Тв Сарајево) и „Завичај“ (Тв Нови Сад). У емисије је доводио децу слабијег социјалног статуса, како би их стимулисао, заинтересовао за ведрије животне стране, како би се осећали важним делом друштва. Емисије су наилазиле на позитивне утиске деце, деце учесника, старијих, млађих, сви су волели да се насмеју уз њих, да науче нешто ново, да упознају поднебља земље и њихове карактеристике. Ови серијали су у блиској вези са његовом познатом песмом „Завичај“. Овим асоцијацијама песник покушава да сачува одредницу свачијег географског завичаја. Пошто је он модеран песник зна да савремена деца ретко остају у свом завичају. У значајна дела спадају и многобројни написани текстови за популарне певаче и групе, који су исте веома прославили и донели им велику популарност. Иако се није одмах знало да је Душко аутор свих тих популарних текстова. Многе дечије емисије, телевизијске драме, радио драме, многобројни филмски сценарији, мјузикли чине значајан сегмент његовог стваралаштва. Од познатијих песама се помињу „Завичај“, „Хичкок“, „Мегаломанија“, „Невидљиви човек“, „Удварач на великом одмору“, „Тајна веза“, итд. Широк је спектар Душковог уметничког стварања, што се може сагледати из његове велике лепезе различитих садржаја писања. Радио је на томе да проникне суштину тајних веза света, сматра да је ту реч о разуму, да разум светом влада. О овој филозофији пише у својој песми „Разум влада“. Свако његово дело у себи носи одређену смисао и поуку коју жели да пренесе читаоцу. Што свако његово дело чини још значајнијим.

4. САВРЕМЕНО И УНИВЕРЗАЛНО У ПОЕЗИЈИ ДУШКА ТРИФУНОВИЋА

„Душко Трифуновић је на овим просторима, и на просторима бивше Југославије веома цењен у интелектуалним круговима. Његова поезија је изузетно слојевита, неухватљива и неподобна је за сврставање у било какве шаблоне“(Јевтић, 2003). Наслови књига његових песама дешифрују његов песнички програм. Најчешће су наслови од две речи, и свака збирка зрачи и оцртава један део песниковог живота. У свакој песми Душко се неком обраћа и некоме нешто поручује. У ствари писао је причу о себи, а све пишући о другима. Од своје прве написане књиге он се одваја од традиције и говори језиком који није сретан у песмама тог доба. Начитан, мудар једноставан препевавао је слике из живота, опевавао тренутке који би нестајали у времену, једном одмереном нарацијом је сликао речима. Он је у песмама као и у животу крио своје знање, чинећи га обичним и свакидашњим, не издвајајући се из множине. Из његовог целокупног опуса закључујемо да се у његовим стваралачким ладицама све заснивало на препевавању сопственог филозофског система. Зато из његових дела препознајемо тај филозофски став, како према животу гледаном уопште, тако и према његовим сегментима. Оно што га је навело да пише је од самог почетка било другачије од тадашњих писаца, самим тим га је подизало на више степенике. А то савремено је претходило универзалном. Те две ствари код њега иду заједно од самог почетка. Код његових дела смо могли да видимо способност предвиђања, слутњи виђења унапред, и још многих значајних елемената. Душко Трифуновић, мудрац и свезналац, начитан и интуитиван, он је у песмама као и у животу крио своје знање, чинећи се обичним и свакидашњим, не издвајајући се из множине. Његови наслови књига и песама су такође имали своје визионарско значење, то су биле шифре у на око обичним словима.

5. ПЕСМА „УДВАРАЧ НА ВЕЛИКОМ ОДМОРУ“

„УДВАРАЧ НА ВЕЛИКОМ ОДМОРУ“ (јун 1993. Год.)

Ко мачак око вруће каше, ко киша око Крагујевца –
шале се старе изреке наше, кад виде певца кокошевца,
како се здушно одушевљава, све изокола кроз нежна стања
питому коку припитомљава, да дивљој нешто да до знања.
Он више све то ради за друге, јер дуже траје ако га памте:
Како је тешио пепељуге и при сусрету кажу му – знам те!
Ти си нам био узор у свему, Ти си све знао око жена
Говорили смо – Пусти је њему, па да нам дође обрађена....
Он мачак око вруће каше, Он кокопевац око кока.............
Док величанствене љубави наше, пролазе тужно – без сведока.

На духовит и вицкаст начин песник дочарава једно дечачко одрастање. Где говори о удварању дечака девојчицама, и почетку развијања мушко – женских односа. Приказан је сликовит начин прилажења дечака девојчицама, он има жељу да осваја и то ради на различите начине, и директно и индиректно.У песми преовлађује парна рима. Тема песме би била, удварање дечака девојчицама. Мотиви песме су мачак како обилази око каше, певац како се припитомљава кокама, мотив је и то што се песник обраћа главном лику мушкарцу и похваљује га како успешно заводи девојке. Опевајући римом песму лако преноси свима сећање на детињство. Порука песме је очигледна, у пренесеном значењу дочарава одрастање дечака и девојчица, њихово зближавање, дружење и остале ситуације које прате једно детињство и одрастање. У поруци благо подржава такво понашање дечака и оправдава. Децу плени и један искошен поглед на стварност, благо ироничан и метонимичан, а песникова искреност и игра речима им даје мисао о свету у којем живе. Деца то памте и никада не заборављају, то је једна од ствари које дају тежину овим песниковим делима. Он се деци обраћа увек на један нов, иноваторски начин писања. У песми говори и о обичним, свакодневним стварима које су очигледне, и могу свакодневно да се виде, спомиње појам града, асоцијације на њега, људске особине приписује животињама како би им што ближе приказао слику света коју деца тек треба да виде. Такође описује људска стања у одређеним ситуацијама, и када до истих долази. На непосредан али конкретан начин дочарава реалне ситуације из свакодневног живота, истовремено обухватајући људе, децу и животиње.

6. ПЕСМА „ЛЕТО“

Лето има тајне моћи, дуге дане кратке ноћи
жар у свему што се миче, што је никло и што ниче
лето то је
Лето има жеђ и пијанство, сласт и страст и пророчанство
море шуми шуми поље, пророкује – биће боље
лето то је
Све што зре и мирише, од лепоте што се њише
ти све гледаш сав занесен
још си лето, а већ јесен

Песма говори о годишњем добу лету. Тада све одише добрим расположењем. Све лети има неку посебну чар, лепо топло време, набујала природа, позитивна атмосфера у ваздуху. Песник на сликовит начин покушава да дочара управо ту атмосферу у току лета. Тема песме је слика лета и шта се све догађа лети. Гледајући дечијим очима песму, највише пажње привлачи управо описивање природе у ово годишње доба, и песниково упознавање деце са њим, кроз разне сегменте. Мотиви песме су летњи дани, бића, море, поље. Сви ови мотиви описују тему песме. Песма је веома позитивна, дочарава се посебан елан који лети сви добијемо. Филозофски и римујући стихове, даје нам преглед лета, колико оно траје и шта се за то време дешава око нас. Схватамо да уживајући у летњем периоду ни не приметимо када нам стигне јесен, просто је не очекујемо занесени летњом атмосфером. А са друге стране песму можемо посматрати као да је писао о животу. Док смо млади дан нам је дужи него ноћи, ноћи су кратке јер журимо да што више живимо, радимо, учимо и стварамо. Да смо ми млади у свему, и да кроз све прођемо и упознамо. Тако занесени младошћу и стварањем своје будућности, не приметимо одмах да више ми у ствари и нисмо толико млади, и да смо већ у неким зрелијим годинама. Порука песме је у томе да треба уживати у свему док си млад, јер ни не приметимо колико то кратко траје, а већ дођемо у зреле године.

7. ПЕСМА „ОКОЛИНА“

Вода ваздух земља шума, скупа живе од давнина
У две речи то се зове, Човекова околина

Човек дивна чуда прави, снагом свога бистрог ума
само када су му здрави
вода ваздух земља шума..............

Песник се у овој песми осврће на природу, околину и на њихов велики значај. Природа је веома значајна за човека и за целокупно човечанство. Тема песме је природа и све што је чини. Мотиви песме су вода, ваздух, земља, шума и њихов утицај на природу. Вода, ваздух и земља су елементи од којих сви ми живимо. Шума је такође битан елеменат здравља, даје нам и много других богатстава без којих би тешко опстајали. Он све ово претвара у две речи: Човекова околина, што значи да је човек тај од којег сви ови елементи зависе. И да ће они бити онаквим како их човек одржава. Говори да човек треба да води рачуна о овим елементима како би му се то добро и корисно и вратило. Порука песме деци је да чувају своју околину, и да увиде њен значај за живот и човечанство. Јер може нормално да функционише само ако одржава природу у најбољем могућем облику, јер ће тада и природа и околина човеку враћати своје благодети. Порука песме је брига о чистој околини и њеним елементима.

8. СМИСАО ПОЕЗИЈЕ ДУШКА ТРИФУНОВИЋА

Душко Трифуновић се свету деце од почетка представља на један иноваторски начин „учећи“ од њих. Преузимајући њихове мисли уз мало песничког коментара , он је показао да цени „дечију памет“ и дечију интуицију која зна, а не зна да зна , па се скоро у целом свом опусу за децу постављао према детету као према равноправном саговорнику. „Пишчева жеља је била да духовито, како он уме, представи у ствари ствраност,не играјући се са децом мисаоних скривалица. Самим насловом дела песник наговештава да децу посматра као знатижељне и озбиљне читаоце, па им у значајном броју песама, на околишан, алегоријски начин објашњава неке појаве из вруће стварности глобализацијског и транзиционог времена“(Перић,2002). Тематика његових интересовања за градиво за песму је врло, врло широка и свеобухватна. Опус Трифуновићев за децу је један обиман појмовник, речник појмова који се деци препевавају, енциклопедија за свезналице окје радије примају опис у песми него у штурим реченицама обичног, равног говора. Смисао Душкове поезије је био да деца песму чују као своју, да је, могу научити напамет, да је могу певати у себи, али и по нотама ако је већ компонована. Поруке песама су садржане прво у сваком стиху, затим строфи и на крају у целости песме. Тако је писао да свако може да разуме на свој начин одређену поруку. Песничким језиком је сваком делу давао значајну поруку, која је посвећена сваком оном који чита. На примеру Душка Труфуновића најбоље је видљив феномен блискости песама за децу и одрасле. Најзначајнија карта Душковог стваралаштва је била да се његове поруке пренесу до свих, неовисно од узраста.

ЗАКЉУЧАК:

ЗНАЧАЈ ДУШКА ТРИФУНОВИЋА

„У кратком временском размаку појавило се седам књига песама за децу Душка Трифуновића, ако се узме да је прва била прозна, на танкој граници између писања за децу и за родитеље, на теме које се односе и на једне и на друге, проблем дечије осамљености и родитељског несналажења у свету модерне деце“(Јевтић, 2003). То у њој „надреалистичко“ препознали су критичари који су писали о његовим првим стиховима за децу, јер је књига била другачија, изван контекста устаљеног начина певања у свету поезије за децу. Његове песме су питке и читке, кад се прочитају имају чудесан магнетизам да успеју изнудити и поновно читање. Његове књиге су за децу и за оне који су давно престали да буду деца. Пажљиви читачи могу да науче доста из географије, историје, филозофије, биологије, музике и других уметности, а скоро све песме имају разнолике музичке обрасце уграђене у текст и лако се уче напамет. Песник је онај који је, чудећи се пред светом, као пред неком отвореном књигом, нешто видео и прочитао и о томе нас известио. Трифуновић је у оба домена свог песничког писања, и у озбиљној поезији и у поезији за децу и младе,размишљао у песми, анализирао и поручивао, поучавао и подучавао читаоца. Својим текстовима је инспирисао читаоца да размишља, подстиче машту, драматизује и да из свега на крају извуче поуку. У својој целокупној поетској авантури учио је децу да мисле, да мисле док читају. Да домишљају. Да виде да поезија није баук. Да је све једноставно што је лепо и да је све лепо што је једноставно, и искрено. Желео је да делима створи утисак као да су писана баш за сваког читаоца појединачно, да допре до њихове свести и да их подстакне на размишљање о задатој теми. Посећивао је бројне културне и друштвене манифестације, присуствовао је и био је учесник бројних литерарних вечери, промоција књига, позиван је као почасни гост на многобројна значајна дешавања. Добитник је многобројних значајних награда, од којих је „Бранкова“ једна од битнијих. Она му је додељена у Сремским Карловцима 1960. године, за вредност његових до тада написаних дела. Добио је награде „Змајевих дечијих игара“, „Гордана Брајовић“, „Златно Гашино перо“, „Златно звонце популарности“, „Песнички прстен“ и још многе друге значајне награде. Велики значај његовом широком опусу доприносе едукативно – забавне тв емисије, телевизијске драме, различити часописи које је уређивао, текстови које је писао за популарне певаче, многобројне награде за написана дела, његов допринос дат на различитим промоцијама књига, књижевним вечерима, сарадња са колегама писцима у циљу стварања нових дела. Био је присутан такође на многобројним ликовним колонијама, као почастан гост. Уприличавао је пријатељима боравак на слави, или сличним догађајима, дакле без полемике је посећивао и таква места. Што све говори о његовој великој друштвеној способности, волео је људе и да се креће међу њима. Мало је речи да би се описао његов значај који је оставио на комплетно човечанство, његова дела ће увек бити жива и шириће поруке, знања и жељу за освајањем нових знања.
Велики допринос је дао кроз многобројне емисије које је уређивао, нарочито оне које су биле намењене деци. Поред писања поезије, прозе, уређивања емисија, писао је и филмске сценарије, од којих су најзначајнији „Рам за слику моје драге“(1968), „Живот је масовна појава“(1969) и „Пегаве девојке“(1971). Између осталог прославио се и пишући текстове за вокалне групе и солисте забавне музике, од њих су најпознатији: „Бјело дугме“, „Индекси“, Здравко Чолић, Сеад Мемић Вајта, Јадранка Стојаковић, Неда Украден и многи други. Телевизија је била његова друга стваралачка кућа. Сматрао је да је телевизија нека врста примењене поезије. Његова специфичност је и та да је сву своју мудрост претварао у самокориговање, тако да је могао да пише о стварном догађају, о стварним људима, а да се то односи на сасвим неког другог или на све остале. Он је био песник који је видео оно што се видети не да, оно што је само слутња, и то га је чинило различитим од других. Уз самосталан стваралачки рад такође је сарађивао са многим другим познатим и признатим књижевницима и песницима, и заједно са њима остављао траг у времену кроз дела.

ЛИТЕРАТУРА

Поезија за децу Душка Трифуновића