|
CIVILIZACIJA MAJA
Do pre dvesta godina, civilizacija Maja predstavljala je enigmu za naučnike.
Međutim zahvaljujući dešifrovanju majanskog pisma (oko 80%) kao i napretku
tehnologije znamo da je civilizacija Maja predstavljala jedno od najnaprednijih
društava Mezoamerike. Pa iako nisu posedovali metalne alatke uspeli su
da izgrade kamene piramide, da davno pre ostalih civilizacija spoznaju
pojam nule i razviju jasan numerički sistem, njihovo računanje lunarnih
meseci odstupa samo dvadeset i četiri sekunde u odnosu na ono koje beleže
savremeni atomski časovnici. Zahvaljujući istraživanjima u davno napuštenim
i prašumom obraslim ostacima majanskih gradova, naučnici polako dolaze
do novih saznanja o društvenom životu Maja, njihovim vladarima, kulturi
kao i državnoj organizaciji. Dugo je bilo zastupljeno mišljenje o narodu
Maja kao pitomom društvu sveštenika i pisara, medjutim najnovija otkrića
nam govore da je i ova civilizacija imala mračne periode sastavljene od
zaraćenih dinastija, dvorskih suparništva i ratova. Nema sumnje da klupko
misterije drevne civilizacije Maja, polako počinje da se otpetljava.
2. ISTORIJA CIVILIZACIJE MAJA
Civilizacija Maja, razvila se na prašumskoj teritoriji današnjeg južnog
Meksika i Centralne Amerike. Obuhvatala je teritorije današnjih država:
Gvatemale, Belizea, El Salvadora, južne meksičke države Čiapasa, Tabaska
i meksičkih država na poluostrvu Jukatan. Još uvek se sa tačnom preciznošću
ne može utvrditi kada je homo sapiens naselio Centralnu Ameriku. Rasprave
medju naučnicima se vode i oko prvog čovekovog naseljavanja Amerike, prema
genetskim dokazima to se desilo pre nekih petnaest do dvadeset hiljada
godina, dok su nivoi mora bili veoma niski a kopno je povezivalo Sibir
i Aljasku. Ti prvi naseljenici Amerike zauzeli su u razdoblju od nekoliko
hiljada godina velike teritorije i stvorili različite kulture. Prema arheološkim
nalazištima na lokalitetu Sijera Madre de Čijapas u južnom Meksiku, na
kojem su pronadjena orudja od kosti i kamena, smatra se da su potomci
Maja naselili ova područja južnog Meksika sedam hiljada godina pre Hrista.
Te prve grupe koje su naselile Centralnu Ameriku živele su u hordama,
imale su privremena staništa i sakupljale su gotove plodove ili su se
bavili lovom. Zbog lakšeg razumevanja različitih kulturnih razvoja, naučnici
istoriju razvoja Maja dele na tri perioda:
1. Pretklasični period (oko 2000. godine p.n.e. Do 250. godine
n.e.)
2. Klasični period (od 250. godine do 900. godine)
3. Postklasični period (od 900. godine do 1502. godine).
Slika 1: Područje koje je naseljavla civilizacija Maja
3. PRETKLASIČNI PERIOD
U pretklasičnom periodu majanske civilizacije dolazi do uspostavljanja
prvih naseobina i razvijanja poljoprivrede. Dolazi do podizanja gradova
i prelaska iz nomadskog u sedalački način života. Prva naselja su podizana
oko kukuruznih polja, pored kukuruza (majanske omiljene kulture), uzgajani
su tikva i pasulj. Živeli su u malim selima u kojima su kuće imale popriličan
broj članova familije. Kuće su pravljene od pruća i sastojale su se od
jedne velike prostorije, koja je bila pregradjena drvenim stubovima, medjusobno
povezanim drvenim prućem i oblepljenih blatom čineći zidove. Kuće su služile
uglavnom za spavanje, dok su se dnevne aktivnosti kao npr. kuvanje obavljale
napolju. Podela rada bila je jasno definisana između muškaraca i žena.
Muškarci su gradili kuće i obrađivali zemlju, a žene pripremale hranu,
pravile odeću i brinule o svim potrebama domaćinstva. Ti prvi potomci
naroda Maja su bili poznati pod nazivom Mokaja što u prevodu znači ljudi
kukuruza. Izrađivali su predmete od keramike i žada, a prve naseobine
su bile podizane na obalama Tihog okeana. Narod Maja se u ranom pretklasičnom
periodu nije bitno razlikovao od drugih mnogobrojnih naroda koji su naseljavali
područje mezoamerike kao što su Olmeci. Olmeci su bili mezoamerički narod
koji je naseljivao područje oko Meksičkog zaliva. Smatra se da su izvršili
kulturni uticaj na narod Maja na početku zasnivanja majanske civilizacije,
od njih su preuzeli pismo koje su kasnije usavršili, izrade figura od
žada bile su svojstvene olmečkoj kulturi. Ta prva naselja koja su činila
društva okupljena oko poljoprivrede bila su zasnovana na jednakosti. Ono
što je obeležilo pretklasičan period razvoja majanske kulture i civilizacije
je naseljavanje nizija. Migracija sa prvobitnih staništa smeštenih u priobalju
Tihog okeana u prašumske predele Centralne Amerike.
Naseljavanjem prašumskih područja Centralne Amerike, narod Maja gledao
je da svoja naselja uspostavi što bliže sigurnom izvoru vode, zbog dugih
suša u ovim područjima koje su znale da potraju i po nekoliko meseci.
El Mirador (prvi grad-država, polis), Tikal (koji je uspon doživeo u klasičnom
periodu), Kopan, Nakbe samo su neki od gradova osnovanih u pretklasičnom
periodu. Oko hiljadite godine pre naše ere dolazi do uspostavljanja složenih
društava, organizovanih po hijerarhijskom principu a društveno raslojavanje
će se naročito primetiti za vreme klasičnog perioda civilizacije Maja.
Smatra se da su prvi vladari Maja vodili poreklo iz redova najboljih zemljoradnika,
koji su znali da predvide vreme setve, tako što su pažljivo posmatrali
svet oko sebe. Imajući u vidu da je dobra setva donosila prosperitet naselju,
samim tim je rastao i ugled vladara. Osmatrajući horizont Maje su uspele
da zapamte tačan položaj sunca za vreme prolećne i jesenje ravnodnevnice,
ovaj korak predstavljao je osnovu solarnog kalendara. Kako bi mogli da
izvode rituale kao što je prizivanje kiše pojedini vladari majanske civilizacije
zahtevali su od svojih podanika da im podignu hramove. Te prve ceremonijalne
građevine predstavljale su preteču spektakularnih stepenastih piramida.
Vladari su smatrani božijim izaslanicima na zemlji kuhul ahau, u prevodu
sveti gospodari čija vlast je poticala od bogova. Takođe, vladari su vršili
ulogu šamana (tumače vere i ideologije), ali i vladara koji su svoj narod
predvodili u ratu i miru.
3.2 EL MIRADOR PRVA DRŽAVA MAJA
Grad-država El Mirador se prostirao u močvarnom basenu severne Gvatemale.
Njegovo ime prevedeno sa španskog znači vidik. Na svom vrhuncu bio je
sedište poljoprivredne, trgovačke i ekonomske moći. Svoj razvoj duguje
sposobnosti majanske sivilizacije da se izbori sa sušom, razvijajući sisteme
za navodnjavanje dugačke i do dva kilometra. Pored obezbeđivanja zemljišta
vodom, stanovnici El Miradora su uspešno vršili i đubrenje zemljišta močvarnim
muljem, sto im je omogućavalo uspešnu i bogatu žetvu svake godine, a njihovom
gradu prosperitet. Krovovi skoro svake građevine iamli su bazene u koje
se sakupljala kišnici i dopremala do prostorija. Pored sistema za navodnjavanje,
El Mirador je imao razvijenu mrežu puteva i ulica, prekrivenih gipsom.
Ulice su povezivale mnogobrojne trgove i važne arhitektonske građevine.
Putevi su povezivali grad sa ostalim manjim naseljima u njegovoj okolini,
a on je sam imao kontrolu nad njima i razvio se u državni centar čitave
oblasti koja se prostirala na četiri hiljade kvadratnih metara.
Slika 2 : Panorama El Miradora
Zahvaljujući mreži puteva razvijena je trgovina. Iz okolnih mesta uvožen
je opsidijan (vulkansko staklo), žad, bazalt, so, granit, a izvoženo je
drvo koje je raslo u okolini grada. Za razliku od prvih sedalačkih naselja
koja su bila zasnovana na jednakosti, podela društva u El Miradoru je
bila hijerarhijski organizovana. Darovi pronađeni u grobnicama vladajuće
elite svedoče o popriličnoj raslojenosti stanovništva. Postoje indikacije
da je u periodu uspona El Miradora došlo do razvoja dva karakteristična
kulturna elementa hijeroglifskog pisma i vajarskog stila koji će biti
usavršen u klasičnom periodu razvoja majanske civilizacije. Ono što je
važno napomenuti kada je u pitanju El Mirador to je da je ovaj grad imao
konstituisanu političku i privrednu organizaciju i razvijen monetarni
sistem koji se zasnivao na školjkama. Zahvaljujući razvoju poljoprivrede
usavršena je astronomija i matematika. Važne događaje i dešavanja u državi
beležili su pisari na kamenim pločama (stelama). Na jednoj takvoj steli
pronađen je zapis majanske svete knjige Popol Vuha. U gradskom jezgru
podizane su palate, hramovi, trgovi i platforme obložene gipsom. Na svom
vrhuncu El Mirador je brojao oko dvesta hiljada stanovnika. Panoramom
grada dominirao je hram El Dante, sa svojih sedamdeset metara visine predstavlja
najveću piramidu ikada sagrađenu. El Dante preveden sa španskog znači
tapir. Hram je bio obložen gišsanim malterom i kao sve građevine u gradu
obojen crvenom bojom. Za narod Maja crvena boja je simbolizovala ulivanje
života u kamen. U podnožju piramdie nalaze se reljefi jaguara i lešinara
što simbolizuje moć vladara. Stanovnici El Miradora su hramove smatrali
svetim brdom, domom bogova, izvorom energije, socijalnog poretka, snage
i moći.
Kako je došlo do propasti El Miradora, još nije naučno potvrđeno. Jedna
od teorija pretpostavlja da su stanovnici El Miradora izvršili ekološki
suicid zbog preteranog korišćenja krečnjaka kojim su bile obložene sve
građevine u gradu. Da bi istopili krečnjak Maje su ga zagrevale na ćumuru,
a da bi došli do ćumura krčene su šume. Zbog krčenja šuma dolazilo bi
do erodiranja zemljišta tokom kišnih perioda. Kiša bi sprala zemljište
u močvare i bare, što je izazvalo neplodnost zemljišta i nedostatak đubriva.
Sve se to odrazilo na prinose koji su se drastično smanjili a sa nedostatkom
hrane smanjivao se i broj stanovnika. Rasturen i izmučen El Mirador su
krajem četvrtog veka pre naše ere pokorili i osvojili ratnici Tikala,
novog centra moći koji je civilizaciju i kulturu Maja uveo u klasičan
period razvoja.
3.3 POPOL VUHA-MAJANSKI MIT O STVARANJU SVETA
U majanskom poimanju kosmosa, pećine predstavljaju otvore kroz podzemni
svet Sibalbi ili strašnom mestu koji je ispunjen vodom i ima ključnu ulogu
u predanju opisanom u Popol Vuu, svetoj knjizi Maja. Legenda govori o
braći blizancima koji su bili vešti u tradicionalno igri loptom. Dok su
igrali pravili su toliku buku da su uznemiravali bogove Sibalbe, koji
su potom izašli da se nadmeću sa blizancima. Bogovi su odneli pobedu nad
blizancima, žrtvovali ih i njihova tela pokopali ispod terena za igru
osim glave jednog od braće, Hun Hunapua, koju su obesili na jedno drvo
sa plodovima tikve nalik na ljudska lica. Radoznala mlada boginja po imenu
Skvik, čula je da postoji neobično drvo i odlučila da se uveri u to svojim
očima. Kada mu je prišla glava Hun Hunapua pljunula joj je u ruku od čega
je zatrudnela i rodila blizance Hunapua i Sbalankea, poznate pod imenom
herojski blizanci.
Slika 3: Scena iz majanske svete knjige Popol Vuha
Vremenom ovi blizanci su u igri loptom postali još bolji nego što su
bili njihov otac i stric. Bogovi su ih pozvali na takmičenje u Sibalbu
i pobedili ih, izmrvili njihove kosti i bacili ih u reku. Tamo su blizanci
ponovo rođeni, prvo kao ribe, a zatim kao putujući zabavljači. Vrativši
se u Sibalbu zbog osvete, smislili su lukavu zamku. Pošto su demonstrirali
razne zadivljujuće veštine, Sbalanke je odsekao glavu Huanpuu a zatim
je ponovo vratio natelo. Bogovi su bili toliko oduševljeni predstavom
da su molili da i oni budu žrtvovani, pa zatim vraćeni u život. Blizanci
su sa zadovoljstvom prihvatili da im usliše želje i počeli da kasape bogove.
Na kraju je usledio završni udarac, odbili su da ih ožive i vrate u prvobitno
stanje, čime su zauvek pobedili gospodare tame. Dobro je tako trijumfovalo
nad zlom, a zemlja je postala spremna za stvaranje ljudskih bića. Sbalanke
i Huanpu su izašli iz Sibalbe kroz pećinski otvor u obliku zmijskih usta
kao Sunce i Mesec darovani Majama. Svakog dana ova tela izlaze i zalaze,
čime braća ponavljaju svoje putovanje kroz podzemni svet i uvek se srećno
vraćaju.
Slika 4: Hunapua i Sbalankea ubijaju bogove
4. KLASIČNI PERIOD
U klasičnom periodu civilizacija Maja dostigla je najveći naučni i kulturni
nivo razvoja, kao i najveći stepen društveno-političke organizacije. Broj
stanovnika u gradovima znatno je porastao, u gradskim centrima živela
je elita koja je upravljala životom Maja. Društvo je postalo raslojeno
i hijerarhijski organizovano, što je dovelo do koncentracije moći i upravljanja
radnom snagom. Dolazi do povećanja prinosa zbog razvoja tehnologije, a
javljaju se nova zanimanja kao što je zanastvo. Zanatlije su izrađivali
predmete namenjene isključivo eliti. Važnu ulogu u društvenom ujedinjenju
odigrala je religija. Trgovina je bila na vrhuncu. Plemićke porodice su
se međusobno nadmetale, što je dovodilo do čestih promena granica i smena
dinastija. Pored zemljoradnje koja je predstavljala prioritet u razvoju
gradova i prehrani stanovništva, u veštačkim ribnjacima je uzgajana riba,
a vršilo se i pripitomljavanje divljači. Pretpostavlja se da je u klasičnom
periodu na teritoriji civilizacije Maja živelo deset miliona stanovnika.
4.1 TIKAL
Tikal je na svom vrhuncu bio najbogatija i najmoćnija od svih kraljevina
Maja. Prostirao se u razvođu reka koje teku ka Meksičkom zalivu i Karibima.
Tikalski dvor imao je rzvijene trgovinske veze sa najvećom privrednom
silom tog vremena gradom Teotihuakanom. Kakav je bio život u Tikalu?
Kao što je napomenjeno u klasičnom periodu došlo je do raslojavanja stanovništva,
vladari su živeli u palatama, dok je obično stanovništvo živelo izvan
gradskog kompleksa. Živeli su u jednostavnim kućama od nepečene cigle
okruženi njivama i baštama. Većina porodica proizvodila je robu kao što
su noževi, kameni avani ili tkanina koju bi kasnije trampili na pijaci.
Trampa se odvijala ciklično, npr. u rodnim godinama zemljoradnici su višak
kukuruza davali trgovcima u zamenu za perle od žada ili kakao u zrnu.
U slučaju loše žetve taj žad ili kakao bi trampili za kukuruz. Dok se
obično stanovništvo bavilo zemljoradnjom, kraljevi su vodili sasvim drugačiji
život. Životi kraljeva i stanovništva ukrštali bi se jedino za vreme drevnih
rituala u kojima su učestvovale obe strane. Razlika između stanovništva
i kraljeva osim u moći ogledala se i u fizionomiji lica, zbog deformacija
koje su primenjivane na budućim kraljevima od ranog detinjstva, njihova
lica su bila izdužena a oči razroke, što je predstavljalo jasnu razliku
između plemića i podanika. Kraljevi su nosili kitnjasta odela od sjajnog
zelenog perja kvecala, oblačili su na sebe jaguarovu kožu, a ustima su
nosili navlake za zube izrađene od žada. Preko dana sedeli bi ispod baldahina
u dvorištu i primali poklonike koji bi im donosili darove: pamučne tkanine,
vunu, žad, kožu jaguara i džakove pune kakaa u zrnu. Noći su bile rezervisane
za ispijanje napitka od kakaa u krugu porodice ili za sklapanje saveza
sa vladarima susednih država. Kraljevi Maja su bili pokrovitelji umetnosti.
Umetnost je za njih predstavljala stvar prestiža i moći. Često kako bi
zasenili rivale su angažovali najbolje umetnike svoga vremena da im ukrase
palate isklesanim portretima njih samih ili njihovih predaka ili bogova.
Tikal je vrveo od umetničkih aktivnosti, keramičari su oslikavali vaze
likovima kraljeva, drugi umetnici bi vezivali perja tropskih ptica praveći
kape i ukrase za kraljeve i članove njihovih porodica, juveliri su od
mrvljenog žada izrađivali figurine i maske. Žad je za majanske kraljeve
pored kakaa predstavljao jedno od najvećih dragocenosti.
Mračno poglavlje Tikala obeležila je vladavina Vak Čan Kavila, sina tikalskog
kralja koji se u Tikal vratio nakon višegodišnjeg izgnanstva. Došao je
da preuzme prestol koji je ostao upražnjen nakon smrti njegove sestre.
U prvim godinama Čan Kavilove vladavine država je nastavila da se razvija,
ali razvoj je bio kratkog daha. Sa povećanjem stanovništva, javio se problem
nedostatka zemljišta za obradu. Zbog čega je Čan Kavil počeo da merka
zemljišta drugih kraljevstava, što je dovelo do prvih sukoba. Pored nedostatka
zemlje, Tikalu je opasnost pretila od Kalakmula grada-države u pokrajini
Kampče. Vladari Kalakmula bili su veoma ambiciozni i želeli su da nametnu
danak svim kraljevinama, u tome im je smetao Tikal koji je bio u savezu
sa svim većim kraljevinama. Kako bi oslabili i izolavali Tikal a služeći
se intrigama i manipulacijama, vladari Kalakmula sklapali su saveze sa
kraljevinama širom Patena, severno od Jukatana i istočno do današnjeg
Belizea, do tada bliskim Vak Čan Kavilu. Nebeski Svedok vladar Kalakmula
nakon godina uspostavljanja kontrole u regionu i jačanja svoje države
odlučio je da napadne Tikal. To se desilo 562. godine kada je nekoliko
hiljada ratnika predvođenih Nebeskim Svedokom, opremljenih sekirama i
kopljima uspelo da porazi Tikal. Pretpostavlja se da je u toj bitki ubijen
vladar Tikala Vak Čan Kavil. Mada su izašli kao pobednici Kalakmulska
vojska nije pobila tikalsko stanovništvo, već ih je ostavila da brojno
smanjeni, uvređeni i poraženi nastave sa svojim životom. Oslabljeni vladari
Tikala nikada nisu zaboravili poraz koji im je naneo Kalakmul, pitanje
časti, dostojanstva i krvne osvete u drevnom svetu Maja bio je od velikog
značaja. Nakon godina oporavka, Tikal se kao feniks izdigao iz pepela
još moćniji i ponosniji i pod vođstvom vladara Jeso Čan Kavila osvetio
se za poraz opštim napadom na Kalakmul 5. avgusta 695. godine. Od ovog
napada Kalakmul se nikada nije oporavio, ali ni Tikal nije bio dovoljno
stabilan da kontroliše tolikim kraljevstvom. Ratovi su se ređali i umesto
da po okončanju podare jednog vladara javljao se veliki broj pretendenata.
Gradovi su slabili, narod je rušio kamene spomenike kako bi izgradio utvrđenja
pred napadom suparničke vojske, tama i pustoš je zaživela nad nizijom.
Narod bežeći pred ratom i sušama (810. godine desila se najgora suša u
istoriji civilizacije Maja koja je potrajala devet godina), bežali su
iz Tikala i drugih kraljevstava u niziji u potrazi za zelenijom zemljom.
Pronaći će je na severu Jukatana, a njeno ime će biti Čičen Ica, veličanstveni
i najlepši grad koji su Maje ikada izgradili, sa Čičen Icom i migracijama
sa juga na sever otpočinje postklasični period razvoja majanske civilizacije.
4.2 MAJE KAO RATNICI
Kraljevi Maja su proglašavali rat i vodili narod u borbe, to su činili
kako bi postali moćni vladari. Na kamenim pločama umetnici su klesali
portrete značajnih ratnika. Pre otpočinjanja borbe pristupalo se mnogim
ritualima. Tamjan je paljen kako bi umirio dušu. Tokom trajanja rituala,
deca su skupljala perja od kvecla za ratnike, žene su izvodile plesne
tačke. Haljine su tkane da bi se nosile na bojnom polju, neki ratnici
imali su vezen ili oslikan dizajn na svojim uniformama. Pojedini ratnici
bi na svojim glavama nosili neku vrstu šešira napravljenog od perja, dok
bi drugi rattnici nosili poveze oko glave i ušiju. Zasštitna odeća, nešto
kao oklop pravljena je od drveta. Varijacija svetlijih i tamnijih perja
korištena je za kamuflažu. Ratnici bi nosili improvizovane kandže na šakama
ruku i perje na glavi da bi što više podsećali na životinje. Maje su oružje
pravili od kamena. Za odbranu su korišteni štitovi, izrađeni od drveta
i perja. Od oružanog arsenala koristili su lukove i strele, koplja, duvaljke
strelica, praćke, sekire i toljage načičkane kamenjem (slično buzdovanima).
Žad dragi kamen, korišćen je za pravljenje sekira. Bitka je otpočinjala
prodornim zvukom. Borbe su se vodile što dalje od obradivih površina,
jer je opstanak obe zaraćene strane zavisio od poljoprivrede. Cilj borbe
nije bio da se neprijatelj ubije na bojnom polju, nego da se onesposobi,
zarobi i ponizi. Pobednici u ratu bi predstavnike visokog roda odvodili
u svoja kraljevstva gde bi ih skidali do gole kože i mučili, da bi ih
na kraju žrtvovali, tako što bi ih prinosili bogovima. Obično bi se zarobljenicima
odrubljivala glava, a neretko bi bili vezani kao lopta i bacani niz stepenište
hramova. Kako su se sukobi oko kontrole trgovinom i resursima sve više
rasplamsivali oko gradova su podizane drvene palisade ili kameni zidovi,
a nova naselja su podizana na uzvišenjima radi lakše odbrane.
Slika 5: Izgled majanskih ratnika
5. POSTKLASIČNI PERIOD
Postklasični period razvoja civilizacije Maja obeležen je porastom ratova
započetim u klasičnom periodu. Državna moć se sa juga nizija prebacila
na sever poluostrva Jukatan. Za razliku od stanovništva sa juga koji se
bavio zemljoradnjom, život naroda Maja sa severa zbog slabog razvoja poljoprivrede
zasnivao se na morskim resursima kao što su riba i so, te na tkanju i
proizvodnji voća, meda i ostalih proizvoda životinjskog porekla. Novi
centri državne moći podizani su na severu poluostrva Jukatan, a u postklasičnom
periodu podignut je najveći državni centar u istoriji civilizacije Maja,
bio je to grad Čičen Ica.
5.1 ČIČEN ICA
Čičen Ica grad na severu poluostrva Jukatan, veoma brzo je doživeo uspon.
Za razliku od prethodnih majanskih gradova, Čičen Icu je odlikovao kosmopolitski
duh. Grad je u svoje okrilje primao sve putnike namernike, hodočasnike
kao i izbeglice sa juga koje je suša naterala da napuste svoja prebivališta
i trbuhom za kruhom se zapute ka severu poluostrva. Na ulicama Čičen Ice
mogli su se čuti različiti jezici, sresti različite kulture, grad je bio
globalno selo. Stanovnici Čičen Ici poštovali su boga Kukulkana, poznatog
kao pernata zmija, bio je bog rata i bog stvaranja. Iz Čičen Ice kult
boga pernate zmije proširio se po ostalim naseljima u regionu i šire.
Hodočasnici prolazili su kroz kapije grada kako bi se poklonili pernatoj
zmiji, prinošenjem žrtava i bacanjem darova u vodu cenota (dva velika
prirodna bunara koja su snabdevala vodom Čičen Icu). U čast boga Kukulkana
stanovništvo mu je podiglo Karakol, dvospratnu kulu kružnog preseka, koja
se razlikuje od svih građevina podignutih u Čičen Ici ali u drugim majanskim
gradovima. Kula je služila kao opservatorija pomoću koje su sveštenici
utvrđivali kretanje planete Venere i njenih ciklusa, na osnovu kojih su
određivali vreme održavanja obreda. Gradom su vladala dva naroda Maja,
Pontal i Čontal, zajedno sa narodom Inca. Zahvaljujući religiji koja ga
je činila hodočasničkim središtem, kontrolom trgovine i mnogim drugim
činiocima, u Čičen Ici je uspostavljen jedan novi sistem vladavine koji
se pokazao mnogo boljim od načina vladavine koja je bila uspostavljena
u južnim državama za vreme klasičnog doba. Kao privredna sila u Čičen
Ici su podignute najveličanstvenije arhitektonske građevine majanske civilizacije,
na stil arhitekture presudan uticaj je izvršio meksički uticaj. Takođe
u naseljima na obalama mora podizane su mreže pristaništa, dokova i molova.
Od materijala za trgovinu najvrednija je bila so, koja je za Maje predstavljala
belo zlato. Pa i pored novog načina upravljanja i razvoja društvenog života
koji se dosta razlikovao od društvenog uređenja u klasičnom periodu, vladari
Čičen Ice sve do jednog nisu mogli da se odreknu ambicioznosti i želje
za što većom moći, umesto da uče na greškama svojih prethodnika Čičen
Ica je krenula njihovim stopama, unutrašnji sukobi, intrige i manipulacije
su postajale sve napetije među predstavničkom elitom, tako da je jedan
deo elite napustio Čičen Icu i naselio se u Majapanu gradu nekoliko kilometara
zapadnije od Čičen Ice. Vladar Majapana Hunak Kel napao je i osvojio Čičen
Icu, koja je svoju propast doživela 1200. godine. Ulogu državnog centra
i kontrole nad vojskom i trgovinom preuzeo je Majapan. Pa iako je bila
u ruševinama i napuštena, hodočasnici su nastavili da posećuju ovaj grad
i da se klanjaju bogu Kukulanu, a priče o raskoši Čičen Ice prepričava
će se generacijama.
Slika 6: Karakol u Čičen Ici
5.2 MAJAPAN
Majapan je osnovan 1050. godine. Njegovi vladari podigli su oko grada
veliki odbrambeni zid koji je okruživao samo jezgro grada i obuhvatao
je oko četiri kilometra kvadratna. Država Majapan sastojala se od konfederacije
nekoliko država sa centrom u samom Majapanu. Trgovina se zasnivala na
soli, medu, grnčarijama, mineralima, kakauu i bakru. Osim privredne grad
je postao i vojna sila, stanovništvo je bilo podeljeno po klasama. Za
razliku od prethodnih vladara koji su od svojih podanika zahtevali da
im grade što raskošnije hramove, vladari Majapana sus e više bavili preduzetništvom.
Sukobi između elita koji su došli glave Čičen Ici uništili su i Majapan.
Sredinom petnaestog veka pokrajine koje su bile u konfederaciji sa Majapanom
proglasile su nezavisnost i počele su međusobno da ratuju nad strateškim
trgovačkim aktivnostima. Narod bežeći od rata zaputio se nazad u unutrašnjost
kopna u staru postojbinu. Tamo su osnovali nova kraljevstva ali nijedno
nije dostiglo sjaj El Miradora, Tikala, Čičen Ice i Majapana.
5.3 RELIGIJA, PISMO, KALENDAR I IGRA SA LOPTOM
Religija- Maje su bile politeistički narod, poštovali
su više bogova. Razvijen i dominantan je bio kult vremena (animistička
filozofija), koji su propovedali sveštenici, matematičari, astronomi,
proroci i učitelji rituala. Religija i nauka su bile usko povezane. Vrhovni
bog i tvorac bio je Hunab Ku, bog vatre i zemlje. Sveta knjiga o stvaranju
sveta je Popol Vuh. Maje su smatrale da se kosmos sastoji od trinaest
svetova, svakim svetom vladao je po jedan bog. Ispod zemlje se nalazilo
devet podzemnih svetova kojim je vladalo devet bogova. Poslednji od ovih
svetova predstavljao je carstvo mrtvih Šibalba kojim je vladao gospodar
smrti Ah Puč. Božanstva su stvarana po izgledu na čoveka ili životinje
ili kombinacija čoveka i životinje. Svaki od bogova je posedovao četiri
obličja, što je predstavljalo četiri strane sveta: crveno-istok; belo-sever;
crno-zapad; žuto-jug; a središnja boja je bila zelena. Maje su sveštenike
zvale ahkin (ljudi sunca). Sveštenici su bili podeljeni u nekoliko grupa.
A sveštenikom se postajalo putem nasledne linije. Neizostavni deo majanske
religije je svakako bio ritual prinošenja žrtvi koji je obuhvatao paljenje
mirisne smole i prinošenje darova kao i žrtvovanje životinja a neretko
se pristupalo i žrtvovanju ljudi naročito ratnih zarobljenika. Ljudska
žrtvovanja nisu imala tolike razmere kao u astečkoj kulturi.
Jezik i pismo- Majanski jezik nastao je negde oko četiri
hiljade godina pre naše ere. Iz polazne osnove nastale su tri jezičke
grupe u okviru kojih se razvilo oko dvadeset i osam majanskih jezika.
Imali su razvijeno hijeroglifsko pismo, pretpostavlja se da su od Olmeka
uzeli polaznu osnovu za građu svog pisma. Pismo je sačinjeno od logografa
(jedan znak-jedan pojam) i smatra se da je nastalo oko drugog veka pre
naše ere, i u upotrebi je bilo sve do kraja sedamnaestog veka. Za pisanje
su korišćeni različiti materijali, a najzastupljenije tehnike su bile
kamene ploče (stele) i trake od kore jedne vrste smokve (amates) koje
su premazivali slojem gipsanog maltera i savijali kao harmoniku i pravili
kodekse. Kada su konkviste porobile majanski narod plašeći se širenja
majanskog misticizma Dijego de Landa je spalio većinu kodeksa. Ostala
su sačuvana samo četiri kodeksa koja su imena dobila po gradovima u kojima
se čuvaju: drezdenski, pariski, madridski i kodeks Grolije. Majanski pisari
su nosili titulu čuvara svetih knjiga, oni su čuvali i prenosili majansku
tradiciju u vreme kolonijalnog doba. Za pisanje su koristili kistove,
pera, kosti, jaguarove očnjake...
Slika 7: Majanski pisar
Kalendar- Najveća naučna odlika majanske civilizacije
svakako je precizno osmišljen matematički sistem računanja i merenja vremena.
Brojeve su izražavali pomoću tačaka i crta, a uveli su i sistem nule koji
je bio predstavljen kao školjka. Razvili su najprecizniji i najkomplikovaniji
sistem računanja vremena. Njihov kalendar se zasnivao na nultoj tački
kao polazište za računanje vremena. Bio je podeljen na religiozni i svetovni.
Religiozni se sastojao od dvesta šezdeset dana, a svetovni od trista šezdeset
i pet dana podeljenih na devetnaest meseci. Prvih osamnaest meseci je
kombinacija brojeva od nule do devetnaest, u njih je smešteno trista šezdeset
dana. Preostalih pet dana smatrani su izgubljenim danima i činili su devetnaesti
mesec, ovi dani su smatrani najnepovoljnijim razdobljem u godini.
Igra loptom- Misteriozna igra Maja koja se igrala između
dva suprostavljena tima koja su se sastojala od po sedam članova. O popularnosti
igre svedoče brojni tereni pronađeni na ruševinama nekadašnjih gradova.
Igrališta su bila ograničena sa dva kamena zida, na čijim vrhovima se
nalazilo po tri obruča na visini od deset metara. Cilj igre je bilo ubaciti
loptu kroz jedan od tri obruča, što nije bio nimalo lak zadatak. Igrači
nisu smeli doticati loptu rukama i nogama već jedino telom. Lopta je težila
nekoliko kilograma i pravljena je od kaučuka. Igrači su bili obučeni u
svečane odore i oklope. Postoje verovanja da majanska igra loptom nije
bila obična svetovna i sportska razonoda nedeljom popodne. Kako se svi
pronađeni tereni nalaze tik uz hramove, smatra se da je igra loptom bila
usko povezana sa religijom. Uzmimo priču iz Popol Vuha o braći blizancima
koji su bili odlični u igri loptom i koje su bogovi pozvali u Sibalbu
podzemni svet na dvoboj. Maje su smatrale da podzemnim svetom upravlja
sedam bogova, a sedam igrača je sačinjavalo jedan tim u majanskoj igri
loptom. Prema arheoloskim nalazištima i saznanjima smatra se da je ponekad
žrtvovan pobednički tim. Možda je ova žrtva bila simbolička sedam najboljih
sa ovog sveta slano je u Sibalbu da se suprostavi bogovima i da na zemlju
donesu blagostanje, možda u vidu kiša toliko potrebnih da se zalije suva
zemlja. Za igrače žrtvovanje je pretstavljalo čast, jer su se poistovećivali
sa herojskim blizancima, koje su bogovi žrtvovali ali su se oni ponovo
rodili iskusniji i svesniji nego što su bili u prethodnom životu. Za Maje
smrt nije predstavljala okončanje života. Svetlost se suprostavlja tami
kako bi ponovo bila rođena, kao što sunce zalazi (predaje se tami), a
potom ponovo izlazi (pobeđuje tamu).
6. DOLAZAK ŠPANACA I MAJE DANAS
Konkvistadori su prvi put stigli na Jukatan 1517. godine u vreme najvećih
sukoba unutar majanske civilizacije. Smatra se da je do prvog susreta
civilizacije Maja i evropljana došlo u Honduraskom zalivu 1502. godine
za vreme Kolumbovog četvrtog putovanja kada se na otvorenom moru susreo
sa posadom jednog majanskog trgovačkog broda. Susret sa evropljanima za
sve narode američkog kontinenta predstavljao je katastrofu. Bolesti, evropska
osvajanja novog kontinenta, porobljavanje i ratovi između nadmoćnijih
pridošlica i slabijih starosedelaca učinili su da se broj drevnih američkih
naroda znatno prepolovi a dominaciju preuzme beli čovek. Starosedalački
narod radio je u službi robova za evropljane, i obrađivao zemlju i proizvodio
proizvode koji su se dopremali u Evropu. Takođe su plaćali danak evropskim
veleposednicima koji su im oteli zemlju i nametnuli namete. Vršena su
hrišćanska pokrštavanja i iskorenjavanje majanske kulture i tradicije.
Međutim trebalo je da prođe dvesta godina pre nego što je i poslednja
nezavisna majanska kraljevina pala u ruke Španaca. To se dogodilo 1697.
godine.
Danas na teritoriji južnog Meksika i Centralne Amerike živi više od šest
miliona Maja koji govore oko dvadeset osam majanskih jezika i pridržavaju
se običaja svojih predaka. Običan narod živi isto onako kako su i njegovi
preci živeli u kućama od čerpića i blata, bave se zemljoradnjom omiljena
kultura im je naravno kukuruz, prave grnčariju, bave se tkanjem a robu
prodaju na pijaci. U školama se izvodi nastava na majanskim jezicima,
a deca od malih nogu uče o nekadašnjoj veličini i misteriji svojih predaka.
Maje su uspele da opstanu kroz petsto godina ekonomskog ropstva, političkog
progona i genocida, a to je veoma, veoma zadivljujuća osobina.*
BIBLIOGRAFIJA
[1] National Geographic Srbija broj 1, novembar 2006, Adria Media,
Beograd, 2006.
[2] National Geographic Srbija broj 10, avgust 2007, Adria Media, Beograd,
2007.
[3] National Geographic Srbija- Specijalno izdanje broj 2 “Misterije
Maja”, novembar 2008, Adria Media, Beograd, 2008.
[4] Grupa autora: Istorija čovečanstva: Kulture starih američkih naroda,
tom 6 , Mono i Manjana, Beograd, 2008.
[5] Grupa autora: Povijest ljudskog roda Inke, Maye i Asteci, Založba
Mladinska knjiga, Ljubljana-Zagreb, 1990.
* Robert Šerer- National Geographic Srbija Specijalno izdanje br. 2
„Misterije Maja“, strana 105.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|