SEMINARSKI RAD IZ GEOGRAFIJE
|
||||||||||||||||||||||||
|
SUPERVULKANISupervulkani predstavljaju
najače i najopasnije vulkane na Zemlji. Smatra se dapredstavljaju najveću
prirodnu silu od koje veća sila danas postoji samo u svemiru. Ima ih
oko 40, od kojih je većina ugašena. Jako retko prorade i tad mogu dovesti
do velike katastrofe. U stanju su da promene izgled čitavog kontinenta,
da promene globalnu klimu planete i drastično smanje broj živih bića
na Zemlji. Slika br. 1 JeloustounIspod najstarijeg nacionalnog parka na svetu Jelovstonu
leži najveći supervulkan. Otkriven je šestdesetih godina dvadesetog
veka snimanjem zracima infracrvenog spektra iz satelita. Slika br. 2 Međutim sve te pojave kao što su gejziri i topla jezera, fumarole itd. ukazuju na to da se ispod parka nešto dešava. RezervoarIspod parka se nalazi hot spot dugačak 2900 kilometara koji polako
doprema magmu u slojeve ispod Zemljine kore. Na mestima ispod površine
na kojima se sakuplja magma nastaje rezervoar magme (slika br. 3). Rezervoar
magme je otprilike 40 km do 80 km u prečniku slične veličine kao kaldera
koja se nalazi iznad njega. Vrh rezervoara je oko osam kilometara ispod
površine dok je dno na nekih 16 kilometara. Međutim rezevoar nije ispunjen
samo fluidnom magmom. Magma je delimično istopljena što znači da samo
deo kamenja je istopljen (oko 10 do 30 procenata). Ostali deo materijala
je čvrst ali zato jako vreo. U rezervoaru se nalaze dve vrste magme - kisela i bazna. Bazna magla dolazi iz unutrašnjosti zemlje dok kisela nastaje topljenjem prisutnog stenja. Zbog stalnog dotoka magme rezervoar se stalno povećava zbog čega dolazi i do povećanja pritiska. Povećanje pritiska se manifestuje time, što magma koja se kreće prema gore kada stigne do vrha komore, počinje da se kristalizuje i postaje gušća pri čemu se oslobađaju gasovi koji povećavaju pritisak. Usled povećanja pritiska na površini kore se javlja ispupčenje. Kada pritisak postane kritičan dolazi do pucanja Zemljine kore pri čemu se izbacuje velika količina magme, gasa i pepela. Kada se pritisak oslobodi Zemljina kora koja je bila ispup čena sada pada u ispražnjenu komoru gde je nekad bila maga pri čemu se formira velika depresija koja se naziva kaldera. Slika br. 3 ProšlostNaučnici tvrde da hot spot koji je ispod Jelovstona postoji već 17 miliona godina.. Međutim hot spot nije oduvek bio ispod Jelovstona. Hot spot je nastao na tromeđi saveznih država: Oregona, Nevade i Idaha. Zbog pomeranja Severnoameričkog platoa jugo- zapadno, dolazi i do pomeranja mesta na kome se taloži magma. Na taj način se hot spot selio severo-istočno pri čemu je mnogo puta eruptiro. O tome danas svedoče nekoliko prastarih kaldera koje su danas većina u sastavu ravnice oko reke Snejk. Hot spot je stigao ispod Jeloustouna pre oko 4 miliona godina. Područje Jelovstouna je proizvelo 3 izuzetno jake vulkanske erupcije u prošlosti 2,1 miliona godina. U svakom od ovih kataklizmičnih događaja , ogromne količine magme su izbile na površinu i u atmosferu kao mešavina vrelog stenja, vulkanskog pepela (malih oštrih fragmenata vulkanskog stakla i stenja) i gasova koji se šire piroklastičnim tokovima u svim pravcima. Prva od ovih erupcija koje su formirale kaldere stvorila je 2,1 miliona
godina veliki vulkanski nanos poznat kao tuf Haklberi. Ovaj događaj
ogromnih razmera formirao je kalderu od više 100 kilometara u prečniku.
Ovom prilikom je izbacio 2450 kubnih kilometara vulkanskog materijala. Najskorija slična erupcija od pre 640 hiljada godina stvorila je kalderu
Jelouston koja je 55 km široka a 80 km duga. Piroklastični tok ove erupcije
je za sobom ostavio debele naslage vulkanskog taloga poznatog kao tuf
Lava Krik. One formiraju severni zid kaldere (slika br. 4).Ogromne količine
vulkanskog pepela su izbačene u atmosferu i naslage ovog pepela se mogu
pronaći na mestima u Ajovi, Luizijani, Kaliforniji koje su dosta udaljene
od Jelouvstouna. Slika br. 4 KatastrofaSledeća erupcija na Jeloustounu bi trebala biti 2500 puta jača od erupcije vulkana Sveta Helena 1980. godine koji je izbacio toliko magme da bi se ceo London mogao prekriti sa 4 metra naslagama pepela. Erupcijom Jelovstona bi se mogla pokriti cela Britanija sa naslagama pepela od 4 metra. Erupcija ovog vulkana oslobodila bi svake sekunde energiju 1000 atomskih bombi bačenih na Hirošimu. Zvuk koji bi se tom prilikom čuo, bio bi najglasniji koji je ljudska vrsta od kada živi na planeti ikad čula, a to je oko 75 000 godina. Magma koja bi tom prilikom izletela, izbacila bi preko 2000 miliona
tona sumporne kiseline 50 kilometara visoko u stratosferu. Lava debljine
30 metara bi prekrila region oko erupcije veličine 103 kvadratnih kilometara.
Nacinalni park bi bio totalno nestao a okolni gradovi bi bili uništeni
lavom, piroklastičnim izlivom i pepelom. Naslage pepela oko vulkana
bi bile 6 metara a na udaljenosti od oko 400 kilometra sa pola metra
debljine naslage. Hidrotermalne eksplozijeVeliki rezervoar magme Jelovstona dostiže temperature i više od 800 stepeni celzijusa, i zagreva stene koje ga okružuju. Zbog toga prosečan protok toplote na površini zemlje je oko 30 puta veći nego bilo gde drugde u stenovitim planinama. Kako se sneg i kiša talože u zemljištu, oni apsorbuju dovoljno ove energije da se površinske vode zagrevaju gotovo do klu čanja. Gejziri i ostala termalna područja nacionalnog parka Jeloustoun su mesta gde se ta voda iz zemlje probija na površinu. Bušenja zemlje radi istraživanja tokom 60-tih godina, potvrdila su da je voda ispod površine veoma vrela. U basenu Noris na dubini od samo 332 metra zabeležene su temperature od 238 stepeni celzijusa. Pošto se tačka ključanja vode povećava sa pritiskom, a pritisak sa dubinom podzemna voda može biti toplija od ključale vode bliže površini. Ako se pritisak brzo smanji, vodeni džepovi mogu od jednom, proključati uzrokujući eksploziju kada se voda pretvori u paru. Takvi procesi uslovljavaju erupcijama gejzira, kao što je Old Fejtful koji u pravilnim razmacima izbacuje paru i vodu, ređe se dešava da eksplozije budu jače i da se voda iz stene izbaci više od 300 metara u vis. U geološkoj prošlosti Jeloustouna, takvi nagli događaji, nazvane su hidrotermalne eksplozije, dogodile su se bezbroj puta, stvarajući nova brda i kratere. Značajnija hidrotermalna eksplozija dogodila se 1989. godine kod gejzira Porkčop u basenu Noris. Ostaci ove eksplozije su jasno vidljivi i danas kao obruč delova stenja 5 metara preko centralnog izvora Porkčopa. 1889. i rane 1890. god. serija eksplozija i erupcija gejzira dogodila se kod gejzira Ekscelsiar u basenu Midvej. Neka od eksplozija odbacile su stene u daljini do 15 metara. Mnogo snažnije hidrotermalne eksplozije dogodile su se u Jeloustonu tokom njegove geološke prošlosti. Više od desetine velikih kratera formiranih hidrotermalnim eksplozijama u periodu od pre 14 hiljada do 3 hiljade godina, uzrokovani su naglim promenama pritiska hidrotermalnog sistema. Mnogi od ovih kratera su unutar Jelovstonske kaldere ili duž linije sever-jug između Mamut i Noris basena. Najveći krater nastao je hidrotermalnom eksplozijom na svetu. Nalazi se duž sevrne ivice Jeloustonskog jezera u zalivu Meri. Ovaj krater precika 2,6 km. formiran je pre oko 13800 godina i možda
je nastao posredstvom nekoliko uzastopnih eksplozija u kratkim vremenskim
razmacima. Šta je konkretno pokrenulo ove krupne događaje nije jasno
utvrđeno, ali su značajni faktori verovatno bile nagle promene u nivou
jezera ili zemljotresi i promene pritiska zbog topljenja glečera. Ove
velike i opasne hidrotermalne eksplozije su nevezane za vulkanske aktivnosti.
Ni jedan od njih u proteklih 16000 godina nije bila praćena erupcijom
magme. Dublji sistemi magme nisu povezani sa spektakularnim eksplozijama
pare i formiranjima kratera. I ako su snažne hidrotermalne eksplozije
deo skorašnje geološke istorije Jeloustona većina nijh istorijski gledano
je bila srazmerno slaba i ostavila kratere od svega nekoliko metara
u prečniku. Na primer rane 2003. godine pojavila se duga pukotina na
brdu iznad jezera Nimt, severno od basena Noris, iz koje je izlazila
para i komadi stenja. I ako je većina hidrotermalnih eksplozija u parku
slaba, mogu se uočiti njihovi ostatci. Oni obazrivom posmatraču svedoče
o neprekidnoj geološkoj aktivnosti Jeloustouna Oslobođena energijaJedan kvadratni metar zemlje na ovom mestu emituje toplotu jednaku snazi od 2 W. Ako se oslobodi toplota na 50 kvadratnih metara i pretvori u električnu energiju, mogla bi se upaliti sijalica od 100 W. Čitav Jelouston oslobađa 5 GW energije, što bi pretvoreno u struju, bilo dovoljno za grad od dva miliona ljudi. Danas zemljište Jeloustona emituje 30 do 40 puta više toplote nego prosečna Severna Amerika. ZemljotresiU okviru Jeloustona i njegove bliže okoline svake godine dogodi se od 1000 do 3000 zemljotresa. Iako su suviše slabi da bi se osetili ovi zemljotresi održavaju aktivnu prirodu Jeloustonske regije, jedne od sejzmičkih najaktivnijih u SAD. Svake godine ljudi osete zemljotrese magnitude 3- 4. Iako su neki potresi uzrokovani podizanjem magme i interakcijom vode i vrelog zemljišta, mnogi nastaju i nabiranjem zemljine kore , kada nastaju planine. Tako na primer glavni nabori duž Tetona, Medison i Galatiske visoravni prolaze kroz nacinalni park i verovatno su postojali davno pre bilo kakve vulkanske aktivnosti. Pokretanje ovih nabora može uzrokovati snažne zemljotrese. Najveći zemljotres u skoroj istoriji Jeloustona dogodio se 1959. godine sa centrom blizu jezera Hebgen, zapadno od nacionalnog parka. Imao je magnitudu od 7,5 pri čemu je načinio veliku materijalnu štetu a poginulo je 28 ljudi, većina u odronu koji je izazvao. Geolozi zaključuju da su veliki potresi poput ovog na jezeru Hebgen, teško mogući u području Jelovstonske kaldere, pošto su površinske temperature visoke, čime se stene omekšavju i manje je verovatno da će doći do lomljenja. Međutim potresi unutar kaldere mogu biti magnitude do 6,5. Potres otprilike ove snage koji se dogodio 1975. god. blizu basena gejzira Noris, se osetijo u regionu. Čak i udaljeni potresi mogu da utiču na Jeloustoun.U novembru 2002. god., zemljotres magnitude 7,9 je pogodijo Denali Folt na Aljasci, nekih 3100 km od Jeloustona. Pošto je energija ovog potresa bila usmerena ka aktivnom jeluostuonskom vulkanskom i hidrotermalnom sistemu, tamo je prouzrokovala više manjih potresa. Hidrotermalni sistem regije je veoma osetljiv na potrese, i prilikom njih prolazi kroz značajne promene. Zemljotresi bi možda imali potencijal da destabilizuju Jeloustonski sistem tople vode i uzrokuju eksplozivne hidrotremalne erupcije. Zemljotresi u periodu od 1973 do 1995 godine, slika br. 5 Erupcija da ili ne?Jedan od najpoznatijih engleskih eshatologa ( proučavalac Sudnjeg dana ), Jan Garni, upozorava da će se uskoro desiti erupcija na Jeloustounu. Na to ga navode i neke naučne naznake i nedoumice. Naime, 22. jula 2003. godine iz uprave Jeloustonskog parka objavljeno je da usled povećanja hidrotermalne aktivnosti oko gejzirskog bazena Noris, posetiocima neće biti privremeno dozvoljen pristup. Inače, jedna od najvećih atrakcija u parku je gejzir nazvan "Parobrod" ( slika br. 6). Poznato je da gejzir nastaje kada se voda kroz pukotine u stenama vulkanskog porekla sliva do užarene magme. Tako zagrejana voda stvara paru, koja pod pritiskom pokušavu sebi da nađe put kroz otvore i pukotine u stenama. Što više pare se pojavi, to znač i njeno kontinuirano oslobadjanje iz prostora sa magmom.
Kako se oticanje pare odvija, smanjuje se pritisak i količina vode na magmi. Kada se super vrela voda u magmi nagomila, a pritisak padne ona eksplodira izbijajući na površinu kao gejzir i do 100 metara visok Na žalost, kada para iz pukotina ne izlazi, i njena količina opada, stvara se lažna slika mirovanja. To može biti samo mirovanje pred još jaču buru ."Parobrod" će u ovom veku biti, po proračunima naučnika, veoma aktivan. Izmedju 1991. i 2000., nije bilo erupcija. Ipak od maja 2000. "Parobrod" se aktivirao 5 puta. Poslednji put, 27. aprila 2003. Međutim s druge strane naučnici tvrde da do erupcije neće doći narednih hiljadu a možda i 10 hiljada godina. Oni smatraju da će se pojaviti znaci upozorenja jednu deceniju ili vek ranije koji će ukazati da će doći do erupcije. Ti znaci bi trebali da budu u vidu puno zemljotresa, masivnih ispupčenja zemlje, rojeva zemljotresa na specifičnim mestima, promene u hemijskom sastavu lave pri malim erupcijama, promene u sastavu gasa koji nastaju pri isparenju i kao i veliki stepen lomljenja Zemljine kore. Ni jedan od ovih znaka još nije prisutan. Za naučnike je ipak najvažnije da shvate mehanizam aktiviranja ovog vulkana, kako bi znali da li je došao period nestabilnosti. Sigurno je samo da će erupcije biti, jer nagomilana magma mora napolje. Korišćena literatura :
|