FINANSIJSKA TRIŠTA
Trište
cine svi odnosi ponude i tranje koji se uspostavljaju radi razmene
roba i usluga u odredeno vreme i na odredenom mestu. Ponuda je kolicina
odredene robe koja se u odredeno vreme, na odredenom mestu i po odredenoj
ceni nudi kupcima. Tranja je odredena kolicina novca kojom se kupuje
odredena vrsta robe.
Finansijska trišta predstavljaju mesta
na kojima se trguje finansijskim instrumentima. Takodje, ona se mogu
definisati i kao organizovana mesta na kojima se susrecu ponuda i tranja
za razlicitim oblicima finansijskih instrumenata (ali i aktive).
Na finansijskim trištima preduzeca dolaze do sredstava neophodnih
za svoje finansiranje. Na njima se povezuju subjekti koji raspolau
viškovima finansijskih sredstava i subjekti kojima nedostaje novac.
Na taj nacin se povezuju dve znacajne makroekonomske kategorije –
štednja i investicije. Ukupan obim štednje na nivou nacionalne
privrede u jednom vremenskom periodu jednak je ukupnom obimu investicija,
što se naziva štedno-investicioni ciklus.
Na finansijskim trištima se kreiraju i transformišu finansijska
potraivanja (obaveze) i izraavaju i realizuju ponuda i tranja
za finansijskim instrumentima. Subjekti koji imaju višak novca stavljaju
ga, putem kredita ili vlasnickih udela, na raspolaganje subjektima kojima
novac nedostaje. Ovo se postie preko finansijskih instrumenata koji
se mogu pretvoriti u gotov novac kada su njihovim vlasnicima potrebna
likvidna sredstva.
Vecina Autora govori ne o jednom, nego o više finansijskih trišta,
pa ovaj pojam izjednacava sa pojmom finansijsko - trišni sistem.
Elementi finansijsko - trišnog sistema su:
a) Finansijska štednja
b) Finansijska aktiva
c) Finansijske institucije
1. ELEMENTI FINANSIJSKO – TRIŠNOG SISTEMA
1.1 FINANSIJSKA ŠTEDNJA
Štednja predstavlja deo dohodka cija se potršnja odlae
za kasnije. Ovo je sadraj makroekonomskog pojma štednje. Sklonost
ka štednji zavisi od velikog broja faktora (visina prihoda, ivotni
standard, navike, stabilnost, poresko opterecenje isl.).
Ekonomske jedninice koje imaju ostvarenu štednju u obliku novaca
( suficitne eksonomske jedinice) mogu se podeliti u tri grupe:
a) Stanovništvo
b) Privredni subjekti
c) Dravni sektor
Suficitne ekonomske jedinice imeju oblik imovine u vidu potraivanja
od banaka, što predstavlja finansijsku aktivu, odnosno imaju finansijsku
štednju u formi novca.
Na finansijskim trištima vrši se transferisanje tog novca
od suficitnih ka deficitnim ekonomskim jedinicama u zamenu za neki drugi
finansijski instrument.
Tokovi finansijske štednje od suficitnih ka deficitnim ekonomskim
jedinicama mogu biti dvojaki:
a) Direkni – finansijski tokovi odvijaju se direkno od suficitnih
ka deficitnim ekonomskim jedinicama, bez ucešca inttermedijalnih
finansijskih institucija
b) Indirekni – izmedju davaoca finansijske štednje i krajnjeg
korisnika te štednje pojhavljuju se intermedijalne finansijske institucije.
1.2 FINANSIJSKA AKTIVA
Pod finansijskom aktivom se podrazumeva svaki imovinski oblik koji ima
vrednost koja se moe razmenjivati.
Finansijska aktiva predstavlja predmet trgovine na finansijakim trištima.
Finansijaka aktiva obuhvata veliki broj novcanih i finansijskih instrumenata,
od kojih su najvaniji: hartije od vrednosti, iralni novac,
devizna sredstva, berzanska roba isl.
a) Hartije od vrednosti –
su pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredena prava.
Prava koja proisticu iz hratija od vrednosti povezana su sa mogucnostima
naplate razlicitih finansijskih sredstava u buducnosti. Bonitet hartija
od vrednosti predstavlja stepen obezbedenja korišcenja tih prava.
b) iralni novac – to je novac koji se nalazi na poslovnom
racunu nekog privrednog subjekta i on ima nematreijalnu formu.
c) Devize – predstavljaju sva potraivanja u stranoj valuti
prema inostranstvu.
1.3 FINANSIJSKE INSTITUCIJE
1.3.1 POJAM I VRSTE FINANSIJSKIH INSTISTUCIJA
Finansijske institucije su ucesnici finansijskog trišta
i finansijski posrednici.
Finansijske institucije obezbedjuju izvršavanje funkcija finansijskih
trišta.
Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju izmedju suficitnih
i deficitnih ekonomskih jedinica.
Svi transaktori tj. investitori u hartije od vrednosti na finansijskom
trištu, kupujuci i prodajuci finansijske instrumente, provode
svesno ili nesvesno, efikasno ili neefikasno, rudimentarno ili sofisticirano,
upravljanje investicijama u hartije od vrednosti. Zavisno od poslova kojima
se bave, svi se finansijski transaktori mogu podeliti na nefinansijske
i finansijske poslovne subjekte. Nefinansijska preduzeca se bave proizvodnjom
razlicitih roba ili pruanjem nefinansijskih usluga. Njihove su transakcije
u funkciji njhovog osnovnog poslovanja.
Finansijska preduzeca, tj. finansijske institucije, bave se pruanjem
finansijskih usluga. Najznacajnija vrsta finansijskih institucija su finansijski
posrednici. Pored njih, u finansijske institucije ubrajamo i brokersko-
dilerske kuce, investicione banke i konsalting i menadment agencije
iz oblasti finansija.
Finansijski posrednici, u osnovi obavljaju pretvaranje uloga tj. aktive
investitora u svoju pasivu tj. izvor sredstava za svoje poslovanje. Njihovo
poslovanje, pre svega, se svodi na investiranje i hartije od vrednosti.
Tim putem sticu prihode od kojih, odbijanjem svojih obaveza prema investitorima
i izvore njihovih sredstava, dobijaju cist prihod tj. profit kao rezultat
njihovog rada tj. cenu njihove finansijske usluge. U tom procesu, finansijski
posrednici obavljaju ekonomske funkcije transformacije rocnosti, diversifikacije
i obaranja rizika, obezbedivanja mehanizma placanja i ekonomicnosti obrade
poslovnih informacija i zakljucivanje ugovora o finansiranju.
Banka je preduzece koje se kao glavnom delatnošcu bavi primanjem
i davanjem kredita. Osnovna delatnost banke je: uzimanje kredita, davanje
kredita i posredovanje u novcanim transakcijama. Banka vrši centralizaciju
kapitala, prikupljanje i plasman sredstava. Osnovna nacela bankarstva
su: sigurnost, efikasnost ulaganja sredstava, likvidnost i rentabilnost.
1.3.2 CENTRALNA BANKA
Centralna
banka - u savremenoj trišnoj privredi centralna banka je
vodeca ustanova kreditno - monetarnog sistema, cije su funkcije da osigura
nesmetano funkcionisanje bankarsko finansijskog sistema i da vodi monetarnu
politiku, tj. kontroliše kolicinu novca u opticaju u funkciji osiguranja
niske stope inflacije bez izazivanja visoke nezaposlenosti. Centralna
banka je u svim monetarnim sistemima u svetu i dalje zadrala ranije
steceno monopolsko pravo da vrši kreiranje primarnog novca (štampanje
novcanica i kovanje novcica). Guvernere centralne banke postavlja parlament,
tj. vlada, pa samim tim ona i kontroliše njen rad. Ipak je sve širi
krug onih koji veruju da je stabilna moneta (nacionalna novcana jedinica)
baza uspešne ekonomije i da se (zlo)upotreba monetarne politike (za
finansiranje budetskog deficita, smanjenje nezaposlenosti i sl.)
moe spreciti samo nezavisnošcu monetarne vlasti (centralne
banke) od izvršne (vlade).
1.3.3 DEPOZITNE FINANSIJSKSE INSTISTUCIJE
Depozitne finansijske institucije obuhvataju komercijalne banke, štedno-
kreditna udruenja, štedne banke i kreditne sindikate. Nazivaju
se depozitnim jer osnovni izvor njihovih sredstava cine štedni depoziti.
Depozitne finansijske institucije prihod generišu na dva nacina:
prinosom od investiranja u finansijsku aktivu i zaracunavanjem provizija
na finansijske transakcije.
Komercijalne banke su najvece i najznacajnije medju depozitnim finansijskim
institucijama u SAD. Njihov se broj 1992. godine kretao oko 12.000. mogu
biti registrovane na nivou federalnih jedinica ili na saveznom tj. federalnom
nivou. Komercijalne banke u SAD pruaju razlicite vrste finansijskih
usluga kategorisanih u tri glavne grupe: individualno bankarstvo, institucionalno
bankarstvo i globalno bankarstvo.
Individualno bankarstvo podrazumeva poslovanje sa stanovništvom.
U njega se ubraja davanje potrošackih, hipotekarnih, studentskih
kredita, brokerskih usluga, usluga kreditnih kartica i upravljanje investicijama
i starateljskim fondovima.
Institucionalno bankarstvo podrazumeva davanje zajmova, finansijskim i
nefinansijskim preduzecima, lokalnim i inostranim, dravnim organima.
U ovu grupu finansijskih usluga ubrajaju se i lizing usluge i faktoring
u odnosu na preduzeca.
1.3.4 NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTISTUCIJE
Nedepozitne finansijske institucije obuhvataju osiguravajuce kompanije,
penzione fondove, finansijske kompanije i investicione fondove.
Osiguravaljuce kompanije su finansijske institucije koje ce, za odgovarajuce
redovne uplate komintenata, izvršiti ugovorenu isplatu u slucaju
dešavanja odredenog dogadaja. U zavisnosti od prirode dogadaja, mogu
biti osiguravajuce kompanije za osiguranje ivota i osiguravaljuce
kompanije za osiguranje imovine i lica. Kod kompanija za osiguranje imovine
i lica tee je, u odnosu na kompanije za osiguranje ivota,
proceniti iznose i vreme zahteva za pokrivanje gubitaka nastalih odredenim
dogadajima. To znacajno utice na razlicite velicine, investicione strategije
i uloge u finansijskom sistemu ove dve vrste osiguravajucih kompanija.
Osiguravajuce kompanije za osiguranje ivota pored osiguranja obezbedjuju
elemenat štednje. Vanost ovih kompanija u finansijskom sistemu
je više posledica njihove mogucnosti da po osnovu redovnih premijskih
uplata osiguranika prikupe tj. akumuliraju relativno sigurne, dugorocne
izvore finansiranja, nego u njihovom osnovnom poslovanju obezbedivanja
osiguranja. ivotno osiguranje se u osnovi deli na terminsko i osiguranje
tokom citavog ivota. Prvo, uz jednokratnu premijsku uplatu osiguranika,
podrazumeva osiguranje u odredenom vremenskom roku cijim isticanjem osiguranje
prestaje da vai. Drugo traje citavog ivota i osiguranik kontinuirano
uplacuje premije osiguranja. Polise ivotnog osiguranja mogu nuditi
razlicite vrste usluga. Uz cisto osiguranje od rizika od smrti tu su i:
• kombinacija osiguranja i investicionog racuna;
• osiguranje od rizika ivota;
• cisti investicioni racuni.
mogu podeliti na prodajne, personalne i komercijalne finansijske kompanije.
1.3.5 BERZE
Berza prestavlja institucionalizovano razmensko
mesto na kojem pojedini clanovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije
hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu
njihove ponude i tranje vrši vrednovanje hov.
Drugim recima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugorocnim
finansijskim instrumentima.
Rec koja oznacava lokaciju za specificnu funkciju trgovine, u srednjevekovnoj
Holandiji bila je ime familije Van der Burse, u cijoj je zgradi obavljana
trgovina vrednosnim papirima.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specificnim oblikom
inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu
drave, ili ucesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašcenjima,
odnosno mogu donositi obavezujuca pravila trgovine za ucesnike i vršiti
kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.
Berze mogu biti robne, produktne, efektne i mešovite. Produktne
berze su one na kojima se vrši prodaja odredenih vrsta roba kao što
su poljoprivredne, industrijske i dr. robe; na efektnim berzama se obalja
promet trgovackih efekata, odnosno hartija od vrednosti kao što su
akcije, obveznice koje emituje drava, menice, valute pojedini zemalja.
Mešovite berze predstavljaju kombinaciju robnih i efektnih berzi,
gde se istovremeno trguje i robom i hartijama od vrednosti.
U svetu se pojavljuju specijalizovane robne berze koje su specijalizovane
za tacno odredene robe. Tako na primer Londonska berza je poznata za obojene
metale, kao i za vunu i za pamuk, a takodje postoji i njujorška berza
za vunu i pamuk.
2. VRSTE FINANSIJSKIH TRIŠTA
2.1 TRIŠTE NOVCA
Restriktivno gledano trište novca obuhvata trgovanjem novca
i kratkorocnim hartijama od vrednosti, zatim kratkorocne kredite, kao
i institucije i organizacije koje osiguravaju ta sredstva a to su komercijalne
banke, depozitne banke, berze za ovu vrstu hartija od vrednosti, eskontne
i diskontne organizacije, akceptno-kreditne institucije. U trište
novca spadaju i instrumenti trišta novca, a ekstenzivno gledano
i trište deviza i valuta moe ciniti deo trišta
novca.
Uloga trište novca danas gledano ima široku i znacajnu
ulogu u vodenju poslovne politike banaka, poslovnih i finansijskih organizacija.
Trište novca omogucava centralnoj banci sprovodenje monetarno-kreditne
politike, regulisanje ponude i tranje novca, bri opticaj finasijskih
sredstava, ostvarivanje ciljeve devizne politike, politike banaka, funkcionisanje
kredtiranje drave, javnog duga, odravanje optimalne likvidnosti
subjekata na trištu kao i banaka, odvijanje društvene
reprodukcije sa što manje zastoja, privredni rast u celini.
Trište novca je instrument u rukama pre svega centralne banke
tj. poslovnih banaka na kojem se ostvaruju neki od vanih parametara
funkcionisanja finasijskog trišta cime se osigurava, poboljšava,
razvija ekonomski rast, cena novca tj. kamata regulisanje razvoja uplitanje
u njegove tokove, tokove investiranja i slicno.
Trište novca i trište kapitala moemo posmatrati
kroz prizmu bankarskog kapitala koji predstavlja izvor štednje,sa
jedne strane, i njihovu transformaciju u novcana sredstva, ubrizgana kao
investiciona sredstva na trištu kapitala. Iz tih razloga moemo
povuci tanku liniju izmedju trišta novca, i finansijskih tokova
u privredi, tokova u bankarskom sektoru, jer njihov uticaj i korelacija
su nekada toliko isprepletane da u teoriji ta linija i postoji dok u ekonomskim
tokovima sve ove kategorije su nerazdvojive za normalno funkcionisanje
makro tj. mikroekonomskih subjekata.
Faktori koji uticu na trište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost
bili bi:
• Nivo društvenog razvoja
• Razvoj finansijskog sistema
• Razvoj i kvalitet bankarskog sektora
• Uloge i samostalnosti centralne banke
• Razvijenost institucija i instrumenata trišta novca
• Znacaj i uloga kamatne stope
• Finansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede
• Stabilnost privrede i nacionalne novcane jedinice
• Stepen restriktivnost monetarne politike
• Razvoj i vrsta kratkorocnih hartija od vrednosti
• Pravne drave i poštovanja zakonitosti
Na trištu novca obavljaju se bankarske operacije dnevnim
i terminskim novcem, na primarnom i sekundarnom trištu kratkorocnih
hartija od vrednosti.
Terminski novac postoji na terminskom trištu na kome se posluje
sa hartijama od vrednosti ili robom,u nekom buducem terminu, ali sa ugovorenim
bitnim sastojcima takvog ugovora. Na terminskom tristu javljaju
se razni subjekti. Subjekte koji posluju za centralnu odnosno za poslovnu
banku nazivamo dilerima, i dok jedni u ime banke nude novac drugi pak
taj novac trae na posudu, i taj momenat buduceg roka za razliku
od dnevnih operacija igra kljucnu ulogu u kome svi subjekti racunaju sa
izvesnom stabilnošcu na trištu novca, i svaka oscilacija
za obe strane moe stvoriti poslovne gubitke.
2.2 TRIŠTE KAPITALA
Trište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor
sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje, u odredenom vremenu
i definisanim pravilima i uzansama ponašanja ucesnika. Na tom prostoru
i u okviru njegovog okruenja i pravila ponašanja, organizovano
se susrecu ponuda i tranja sa kapitalom.
Trište kapitala u osnovi, predstavlja specijalizovano trište
na kome se novac- kapital trai i nudi dugorocno i na kome se trguje
vec emitovanim dugorocnim vrednosnim papirima. Primarno trište
kapitala ima vitalnu funkciju kreiranju kapitala. Proces koji oznacava
razmenu finansijskih sredstava, predstavlja mehanizam kroz koji funkcioniše
primarno trište kapitala.
Kreira se kapital i inicijalna prodaja na trištu kapitala.
Nakon toga, emitovane akcije i obveznice dobijaju relativno nezavistan
ivot i cirkulišu na sekundarno trištu kapitala.
Sekundarno trište kapitala prihvata na primarnom trištu
emitovane akcije i obveznice i odreduje uslove da se njime trguje. Ovde
nema nikakve pojave finansijskih sredstava vec se obavlja promet dugorocnih
vrednosnih papira.
Vanberzanski nacin funkcionisanja trišta je sistem dogovorenog
trišta. Za razliku od trišta novca, trište
kapitala u svim zemljama trišne privrede je institucionalnog
karaktera. Transakcije koje se na ovom i u okviru ovih institucija odvijaju
nazivaju se kapitalnim transakcijama, a vrednosni papiri kojima se trguje
na trištu kapitala- efektima.
Trište kapitala inkorporira u sebi sledeca tri trišta:
1. kreditno- investiciono trište
2. hipotekarno trište
3. trište vrednosnih papira dugorocnog karaktera
2.3 DEVIZNO TRIŠTE
Devizno trište predstavlja specijalizovani deo finansijskog
trišta na kome se kupuju i prodaju strana sredstva placanja,
uskladjuju ponuda i tranja, utvrduje devizni kurs i upravlja deviznim
nacionalnim rezervama.
Cilj ovog trišta je odravanje optimalnog nivoa likvidnosti
subjekata nacinalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom.
Funkcionisanje deviznog trišta doprinosi medjusobnoj povezanosti
nacionalnih finansijskih trišta.
Devizno trište ostvaruje sledece funkcije:
a) Omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim
licima da nabave odgovarajuca sredstva za placanje u inostranstvu.
b) Uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za njihovu kupovinu.
c) Uskladjuje ponudu I tranju posredstvom deviznog prometa u zemlji
I deviznog prometa sa inostranstvom.
d) Omogucava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom.
Osnovna funkcija deviznog trišta sastoji se u formiranju kursa,
odnosno utvrdivanju odnosa vrednosti nacionalne valute prema valutama
drugih zemalja. On se formira medju odnosom ponude I tranje za devizama.
ZAKLJUCAK
Svako trište, kako globalno tako i segmentirano izraava
odnose dva kljucna ekonomska agregata: ( a ) ponude i ( b ) tranje.
Relacija odnosa ova dva agregata uticu na nivo cena koje se formiraju
saglasno izraenom odnosu ponude i tranje.
Šire posmatrano, finansijska trišta predstavljaju zbir
svih finansijskih transakcija i ne moraju predstavljati neke specificne
nedostupne forme trgovanja finansijskim instrumentima. Ispravnije je cak
reci da je svako na neki nacin ukljucen na finansijska trišta
kao aktivni ucesnik.
Za razliku od ovog šireg gledanja, ui koncept finansijskog
trišta polazi od organizovanog trišta kao nacina
trgovanja finansijskim instrumentima.
Finansijsko trište, moe se reci, predstavlja organizovani
sistem za promet finansijskih instrumenata. Finansijske transakcije, sa
druge strane, mogu se definisati kao transakcije posredstvom kojih dolazi
do prometa finansijskih instrumenata.
Hartije od vrednosti na trištu novca su najlikvidnije hartije
od vrednosti sa rokom dospeca do jedne godine sa niskim ili nikakvim rizikom.
One se smatraju najbliim supstitutom novca i cesto se koriste kao
mesto za kratkorocno investiranje trenutno raspoloivih sredstava.
Postoje: Kratkorocne dravne obveznice, Depozitni cerifikati, Bankarski
akcepti, Komercijalni zapisi, Federalni fondovi i Ugovori o rekupovini.
Hartije od vrednosti na trištu kapitala imaju rok dopeca dui
od godinu dana. U njih se ubraja kako dugovni tako i vlasnicki instrumenti,
dakle sve vrste dugorocnih obveznica i akcija. Postoje: Srednjorocne i
dugorocne dravne obveznice, Obveznice lokalnih dravnih organa,
Korporativne obveznice, Hipotekarne zalonice, Obicne akcije, Preferncijalne
akcije, Zamenjive ili kovertibilne hartije od vrednosti.
Derivati su, zapravo, likvidni ugovori cija vrednost direktno zavisi od
vrednosti aktive koja je njihov predmet. Postoje: opcije, varanti, fjucersi.
Finansijska preduzeca, tj. finansijske institucije, bave se pruanjem
finansijskih usluga. Najznacajnija vrsta finansijskih institucija su finansijski
posrednici. Pored njih, u finansijske institucije ubrajamo i brokersko-
dilerske kuce, investicione banke i konsalting i menadment agencije
iz oblasti finansija.
.
L I T E R A T U R A:
• Prof.dr Mirko Kulic: Finansijski Menadement
• dr. Mihailo Dedovic i dr. Srecko Milacic: Finansijska trišta
i berze
• dr. arko Ristic, dr. Slobodan Komazec i drugi: Berze
i berzansko poslovanje
• Milica Bogdanovic, Lazar Šestovic: Ekonomija od A do Z:
(leksikon ekonomskih pojmova)
• Prof. dr. Vojin Bjelica: Bankarstvo – teorija i praksa
• www.wikipedia.org
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI
RAD
|