TOKOVI NOVCA

Novac se pojavio u prvobitnom društvu kada je nastala potreba da se proizvodi potrebni za ljudski zivot razmenjuju. Novac je pratilac te prvobitne robne razmene. U istorijskom razvoju ljudskog društva kao novac su sluzile mnoge stvari,zato je I definisanje pojma novca otezano.Kao novac sluzile su razne stvari, pocev od samih predmeta,preko metala I novcanica, do današnjih dana kada najveci deo novca cine potrazivanja na ziro-racunima (ziralni novac), a posebno ako se ima u vidu najsavremeniji nacin izmirenja novcanih obaveza putem kompjuterskog prenosa naloga (kompjuterski ili elektronski novac), logicno zakljucujemo da novac ne mozemo definisati kao prirodnu pojavu.
Novac je kulturna pojava I nastao je na odredenom stepenu razvoja ljudske civilizacije, mada kulturne pojave nisu potpuno svestan covekov proizvod,njihovo znacenje redovno premašuje znacenje koje im se u pocetku daje zbog cega je odredivanje njihovog pojma mnogo teze od odredivanja pojma prirodnih nauka.
Prva naivna definicija po Meichsneru mogla bi glasiti:’’ Novac je ono cime se kupuju stvari.”
Puno puta cujemo za metalni novac,kovani novac,novcanice,ziralni novac.Na odredenom stepenu civilizacije, metalni novac je istisnuo sve predmete koji su se do tada upotrebljavali kao sredstvo razmene.Upoterbom plemenitih metala kao sredstva razmene pocinje etapa razvoja novcarstva koja predhodi današnjim monetarnim sistemima dok su novcanice nastale iz tehnickih razloga kao I sitan novac.Ziralni novac predstavlj surogat novcanica, kao sto su banknote bile surogat zlatnicima.
Razvojem kapitalizma kredit dobij veliko znacenje. Kredit predstavlja poslovni odnos izmedu dva subjekta pri cemu jedan daje svoja raspoliziva sredstva drugome kome su ta sredstva potrebna uz odredenu naknadu I uz obavezu da primalac kredita vrati ta sredstva u ugovorenom roku.Kredite odobravaju najcešce banke I zbog njih postoje.Mogu biti kratkorocni,dugorocni,potrošacki,investicioni kao I mnogi drugi krediti.U ovom radu prikazacemo kretanje novca,odnosno tokove novca I kredita.

TOKOVI NOVCA I KREDIT

1. NOVCANA MASA

Novcane I kreditne tokove u razvijenom sistemu monetarnih I kreditnih odnosa, posebno u zemljama trzišnog nacina privredivanja potrebno je pratiti, analizirati I regulisati. Savremeni novac ima funkciju da sluzi kao kupovno sredstvo, a funkcionisanje privrednog sistema jedne zemlje ima za predpostavku odreden stepen snabdevenosti novca.Medjutim nije vazno samo da privreda dobije novac, vec da taj novac obavlja svoju funkciju.Stoga je proucavanje novcane cirkulacije za svaku zemlju jedno od temeljnih pitanja monetarno-kreditne teorije, a pitanje napajanja privrede novcem I regulisanja novcanih kretanja jeste osnovni problem monetarno-kreditne politike.Zato novcani opticaj tj.cirkulacija novca u privrdi predstavlja krvotok te privrede.
Cirkulacija novca moze dovesti do dve krajnosti. Nedovoljna kolicina novca I kredita dovodi do obaranja stope privrednog rasta. Preterana kolicina novca I kredita dovodi do velikog pritiska novca na robe I trzište što prouzrokuje skok cena, a to je inflaciaja.
Vazno je da se u okviru ukupne ekonomske politike, merama monetarno-kreditne politike usmeravaju svi finansijski tokovi I finansijski mehanizmi da bi se uticalo na planorana kretanja procesa reprodukcije.Neki od tih fin.instrumenata su: gotov novac,depozite po videnju,štedne I investicione depozite I dr. dok finansijske tkove cini novcana cirkulacija sredstava izmedu sektora,preduzeca I u okviru pojedinih sektora u procesu reprodukcije.
Pracenje monetarnih faktora vrši se merama ekonomske I monetarne politike.To pracenje u osnovi se deli na bankarski I ne bankarski sektor.U ne bankarskoj sveri obavljaju se transakcije po osnovu prometa roba I usluga, raspodele društvenih proizvoda I investicija pa ih nazivamo nebankarske transakcije.U bankarskom sektoru, koji cine Centralna banka I poslovne banke obavljaju se fin.transakcije kojim ase prate monetarni agregati kao što je novcana masa,likvidnost idr.Pod novcanom masom podrazumevamo onaj agregat sredstava koji je predmet usmeravanja I regulisanja od strane nosioca monetarno-kreditne politike tj. Centralne banke.U literature postoje razlicita mišljenja I razlicita definisanja novcane mase. Za pocetak bitno je naglasiti da u novcanu masu ulaze samo domaca novcana sredstva koja mogu da vrše monetarne funkcije u domacem monetarnom sistemu, dok inostrana sredstva tj. Devizna sredstva predstavljaju medunarodni dovac.Dakle u sastav novcane mase ulazi samo novac sa kojim raspolazu nebankarski transaktori I sektori.

2. KRITERIJUMI I KONCEPTI NOVCANE MASE

U savremenoj monetarnoj teoriji I literaturi definisana su dva osnovna kriterijuma formiranja novcane mase I njenog znacenja:

1.novcana masa po kriterijumima sredstava placanja
2.novcana masa po kriterijumima likvidnosti

Naj prostija definicija novcane mase u literaturi odreduje da novcanu masu cine ona finansijska sredstva neobankarskih sektora koja predstavljaju instrument placanja u domacem monetarnom sistemu. To su gotov novac I depoziti po videnju.Gledano sa istorijske perspective promena u našem privrednom I bankarskom-finansijskom sistemu menjali su se I instrumenti placanja.Sistem placanja se menjao pa samim tim I strulktura I sastav novcane mase.Svaka zemlja svojom metodologijom utvrduje stukturu I sastav novcane mase.Kod nas instrumenti placanja su gotov novac I depoziti po videnju.Nebankarski transaktori drze svoja novcana sredstva u obliku fin.rezervi radi obezbedenja kontinuitete placanja.A te fin.rezerve omogucavaju odrzavanje fin.likvidnosti nebankarskih transaktora.Oba sektora drze I druga sredstva na duzi rok radifinansiranja investicionih ulaganja I kupovine trajnih potršnih dobara.To suinstrumeenti dugorocnih I srednjorocnih finansijskih rezervi ovih sektora.
Novcana masa po kriterijumu likvidnosti ima cire dimenzije.Sva sredstva placanja sup o pravilu likvidna sredstva, ali sva likvidna sredstva ne moraju biti sredstva placanja.Novcanu masu po kriterijumu likvidnosti cine I štedni depoziti stanovništva koji nisu oroceni. To znaci da likvidna sredstva obuhvataju gotov novac, depozite po videnju I štedne depozite bez roka.
Pored sredstava placanja ovim konceptom angazuju se sredstva koja se mogu pretvoriti u instrumente placanja. Obzirom na ovakvu formulaciju novcane mase razlikujemo sledece kategorijr bank.kredita:

1.bankarski krediti odobreni na bazi likvidnih bank.depozita
2.bankarski krediti odobreni na bazi investicionih bank.kredita koji u datom trenutku nisu likvidna sredstva.

Prvu kategoriju bankarskih kredita nazivamo kratkorocnim kreditima cijim se odobravanjem povecava I novcana masa.
Druga vrsta kredita se naziva investicioni krediti koji nastaju iz sredstava koji nastaju iz sredstava dobijenih prelivanjem iz raspodele druš.proizvoda I I oni po pravilu nemaju uticaja na novcanu masu.
Pored bankarskog novca, kojeg kreiraju banke, u savremenim monetarnim sistemima dolazi do kretanja jedne specificne kategorije novca koji ne ptice od banaka.Prof.Cirovic taj nebankarski novac naziva medukreditiranje, a ono se odvija putem dva mehanizma:

1. putem menicnog kreditiranja
2. putem kontokorentnog kreditiranja

Klasican oblik kreditnih odnosa iymedu privrednih preduzeca koje nastaje u vezi sa kupovinom I prodajom robe jeste menicni kredit.Menicom se regulišu pravni odnosi izmedu kupca I prodavca I ona se likvidira isplatom duga u predvidenom roku.Menica dakle vrši funkciju sredstava placanja ali nije definitivno sredstvo placanja.

Drugi oblik medukreditiranja se kontokorentno kreditiranje privrednih organizacija za kupoprodaje roba, ali bez upotrbe menace.U ovom slucaju duznik ima fin. Zaduzenje na racunu kreditora I obrnuto tj. Kreditor ima finansijsko potrazivanje na racunu poverioca.

3. MEHANIZAM KREIRANJA NOVCANE MASE

Novcanu masu mozemo izucavati kao:

1.kreiranje novcane mase u zatvorenoj ekonomiji
2.kreiranje novcane mase u otvorenoj ekonomiji

Za kreiranje novcane mase u domcem ekonomskom sistemu je najvzniji mehanizam kreiranja novca od strane bankarskog sistema.Pri tome osnovni tok emisije novcane mase je kriranje bankarskih kredita,odnosno kreditiranje svih nebankarskih sektora od sektora banaka.
Kreiranje novcane mase u otvorenoj ekonomiji koja znaci prisustvo ekonomskih transakcija sa inostranstvom je od uticaja na stvaranje deviznih I dinarskih sredstava.Izvozne transakcije po pravilu dovodr do povrcanja novcane mase, jer predstavljaju priliv deviznih sredstava, dok uvozne transakcije znace smanjenje novcane mase jer znace odliv sredstava u inostranstvo.
Prema prof.Cirovicu teoriski concept novcane mase zasniva se na sledecim cinjenicama:

1. Ne bankarski transaktori ne mogu da apsorbuju robu sa trzista bez novca
2. Novcanu masu emituje bankarski system I ona predstavlja agregat koji znaci potrazivanje ne bankarskog sektora prema bankarskom sektoru I obrnuto, obavezu sektora banaka prema ne bankarskim sektorima.
Pošto bankarski sector emituje novac on moze I da ga regulise tj, da odreduje kolicinu novca u opticaju.
U sastav novcane mase ulaze sva finansijska potrazivanja nebankarskog sektora prema sektoru banaka.Ta potrazivanja mozemo podeliti na:

1.transakcije sredstava
2.investiciona sredstva

Koncept novcane mase zasniva se na najznacajnijoj predpostavci da mora postojati ravnoteza kolicine novca u opticaju I vrednosti roba u prometu.

4. NOVCANA MASA I LIKVIDNOST MAKROSISTEMA

U monetarnoj literature pocetkom 70-tih godina prisutne su vrlo intezivne diskusije oko bitnih pitanja koji su najrealniji indikatori likvidnosti makrosistema.Prvo je došlo do osporavanja novcane mase kao najboljeg indikatora likvidnosti.Postavljena je teza da je umesto novcane mase, znatno pogodan indicator ukupne likvidnosti sadrzan u ekspanziji kredita koje banke odobravaju privrednim preduzetnicima , kao I onaj ohblik kreditiranja putem kojeg preduzeca izmiruju svoje obaveze isporukama roba,poznat kao model medukreditiranja.
U zemljama u kojima je razvijeno finansijsko trziste umesto obima kredita, sve cešce se uzima cena kredita kao parameter likvidnosti makro sistema.Neki teoreticari smatraju da kamatna stopa nije savršen parametar jer ona ne zavisi samo od ponude I kredita, vec I od procenjene stope inflacije u narednom periodu.Fridman je dokazao da ako neka zemlja void na dugi rok preteranu politiku monetarne ekspanzije na kratki rok dolazi do snizenja kamatnih stopa.
Prvu I osnovnu empirijsku definiciju novca dali su Fridman I Majzelman.Njihov postupak se se sastoji u definisanju novcane mase komparacijom tri definicije novca:

M1=gotovina+deposit po videnju
M2=M1+štedni depoziti kod banaka
M3=m2+štedni depoziti kod nebankarskih posrednikad

Na bazi empirijskih istrazivanja oni tvrde da je M2 naj pogodnija definicija novca.
Prema koncepciji MMF-a novcanu masu cine:

NOVAC = gotov novac + ziralni novac + obaveze po videnju
KVAZI NOVAC = investicioni depoziti + štedni depoziti
OGRNICENI DEPOZITI = blok.sred. za investicije + rez.fond.preduzeca
DRZAVNI DEPOZITI = kontraparat fondovi + sredstva u obracunu

Prema tome problematika nov.mase je slozena i u svim zemljama razlicita.

5. KREIRANJE NOVCA I KREDITA OD STRANE POSLOVNIH BANAKA

Postoje dva pristupa globalnom izucavanju monetarne problematike.Jedno je kada novac posmatramo kao tok, to je problematika novcanih tokova.Drugo je kada novac analiziramo kao kolicinu, to je problematika monetarnih agregata.
Banke su organizator I nosilac platnog prometa.One mogu izvrciti emisiju kreiranja novca.Mehanizam emisije se moze analizirati kao kretanje novca od straneposlovnih banakam poznato pod nazivom kreditna multuplikacija sa jedne strane I kao mehanizam emisije novca od strane Centralne banke poznato kao emisija primarnog novca.
Osnovna dokumentacija koja nam sluzi u analizi kreditne multiplikacije su bilansi banaka. Kreditna multiplikacija predstavlja lancano stvaranje kredita I depozita.Poslovne banke primaju depozite iz kojih odobravaju kredite.Depoziti se u bilansima banaka vode u pasivi, a plasman kredita se odvija preko active bilansa banaka.
Proces kreditne multiplikacije mozemo posmatrati na nivou jedne poslovne banke I na nivou sistema poslovnih banaka.
Mikrokreditna multiplikacija u jednoj banci pocinje od stanja tzv.pocetne ravnoteze.To znaci da banka ima kreditne plasmane tacno u visini kreditnih potencijala.U takvoj ravnoteznoj situaciji banka nemoze da odobrava dalje kredite niti vrši bilokakvu ekspanziju.Samo novi priliv sredstava banci moze da obezbedi novo povecanje plasmana.Novi priliv za bankumoze da se javi po osnovu dobijanja kredita od Centralne banke ili od drugih banaka u zemlji ili inostranstvu, ali I po osnovu platnoprometnih transakcija bancinih komitenata.
Makromultiplikacija se u prinipu odvija kao I mikrokreditna multiplikacija. Sve banke teze takode da dodu do jedne solidne ravnoteze.Prelivanje sredstava izmedu banaka ne utice na ukupna sredstva kojima raspolaze citav istem banaka.Inicijativni impuls nastaje po osnovu emisije Centralne banke, kredita iz inostranstva, promenom stope obavezne reserve, u smislu smanjenja stope,pretvaranja gotovog novca stanovništva u depozite kod banaka.Programiranim rezervama daje se mogucnost Centralnoj banci da interveniše I poveca stopu a time utuce na kreditnu multiplikaciju.

ZAKLJUCAK

Jedan od zadataka profesionalnog ekonomiste je da ekonomsku teoriju, njene modele I metode shvati, intepretira I prenosi kako bi se u praksi povecao broj onih koji ce moci samostalno da rezonuju I donose odluke.Oblast monetarno-kreditne teorijekao integralni deo ekonomske nauke, predstavlja poteškocu za mlade ekonomiste-pocetnike, ali ako citalac shvati da svaka teorija ima konacno da sluzi u praksi, onda, kako je to govorio Kenues, svaka nova knjiga iz ekonomske teorije nalazi opravdanje vec u pokušaju da na svoj nacin, ili ili u drugacijem rasporedu izlozi odreden predmet.
Fiksiranje odredenih cinjenica je podloga da bi smo savladali klasicno ucenje o novcu, a to ce biti osnova za izucavanje njegove dinamike, jer su monetarno-kreditne teorije mahom dinamicne.

LITERATURA:

1. Prof.dr. Miloš Simovic – MONETARNE I JAVNE
FINANSIJE,Priština, 2000.god.
2.Prof.dr. Milutin Cirovic – NOVAC I KREDIT, Beograd,
1975.god.
3. D.Velizaric – SISTEM KASENOG PLANIRANJA U FNRJ,
Beograd 1975.god.
3. Prof.dr.Milutin Cirovic – MONETARNO KREDITNI
SISTEM,Beograd,1982.god.
4. Goljanin M. – JUGOSLOVENSKO BANKARSTVO ,
Beograd,1981.god.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

"Besplatni Seminarski Radovi"

SEMINARSKI RAD