Kamata kao cena novca
Kamata
kao termin,vezuje se za strukturiranje kredita,pa samim tim podrazumeva
se sporazumno utvrdjivanje uslova pod kojim se zakljucuje kreditni ugovor
izmedju banke kao kreditora I kompanije/gradjanina kao duznika.Konkretni
uslovi pod kojima je kredit zakljucen treba da zadovoljavaju I odrzavaju
potrebe I interese obe ugovorena strane.U elemente strukturiranja kredita
ulaze pre svega rocnost kredita,visina kamatne stope,pokrice,zastitne
klauzule.
Kod kredita ,u vezi sa problemom rocnosti treba napomenuti da je vracanje
kredita zajedno sa kamatama razlicito kod kratkorocnih I dugorocnih kredita.Kod
kratkorocnih kredita se vracanje sredstava po pravilu vrsi odjednom zajedno
sa odgovarajucom kamatom.Kod dugorocnih kredita se vracanje sredstava
vrsi u ratama prema planu koji ukljucuje odgovarajucu I unapred dogovorenu
kamatu.
Kamata,tj.kamatna stopa koje banke primenjuju na kredite odnosno na depozite
u osnovi se formiraju na finansijskom trzistu.Nominalna kamatna stopa
sadrzi dve osnovne komponente:
-realnu kamatnu stopu i
-stopu inflacije
Banke prilikom formiranja kamatnih stopa na zajmove uracunavaju I dodatnu
marzu koja predstavlja individualizaciju stepena rizika za konkretne duznike.Ova
poslednja komponenta kreditne kamatne stope sluzi I za formiranje rezervi
iz kojih se pokrivaju gubici po zajmovima.Ukoliko je kod konkretnog kreditni
rizik veci,mora se zaracunati povecani dohodak u okviru kamatne stope
za pokrivanje povecanog rizika. Na prvoklasne duznike primenjuje se najniza
kamatna stopa koja se obicno naziva primarnom kamatnom stopom.Ona sadrzi
ponderisanu cenu izvora sredstava,troskove administracije kredita I prihvatljivu
stopu profita banke.na ovu primarnu kamatnu stopu zaracunava se dodatak
koji pokriva stepen kreditnog rizika za razne konkretne trazioce kredita.
Glavna opcija u politici kamatnih stopa banaka sastoji se u izboru izmedju
fiksnih I fleksibilnih (varijabilnih) kamatnih stopa.Fiksne kamatne stope
predstavljaju tradicionalnu politiku kamatnih stopa banaka koja je bila
siroko primenjivana u uslovima stabilnosti nacionalnih valuta.Sada se
fiksne kamatne stope uglavnom koriste kod kratkorocnih kredita,dok se
kod dugorocnih kredita pretezno koriste fleksibilne kamatne stope.
Postoji povecana osetljivost kako banaka tako I duznika na kamatni rizik
koji je povezan sa promenama kamatnih stopa.Svi ti razlozi deluju u pravcu
sve veceg prihvatanja fleksibilnih (plivajucih) kamatnih stopa.
Za banke se ovde postavlja pitanje :
-prvo pitanje se odnosi na izbor referentne kamatne stope
-drugo pitanje u vezi sa kamatnom politikom banaka jeste frekvencija
odredjivanja kamatnih stopa
Referentna kamatna stopa sluzi zkao osnova za formiranje individualiziranih
kreditnih kamatnih stopa na razne zajmove,imajuci u vidu individualizaciju
kreditnog rizika.U tom smislu kreira se bazicna kamatna stopa kao generalna
cena finansijskih resura banaka.Najpoznatija takva stopa je LIBOR (London
Interbank Offerend rate) koja se najvise koristi kao cena sredstava za
banke u zemljama koje imaju otvorena finansijska trzista.Postoji mogucnost
koriscenja I drugih referentnih odnosno bazicnih kamatnih stopa,npr.visina
kamatne stope na drzavne blagajnicke zapise ili visina kamatne stope na
medjubankarskom trzistu primarnog novca.
U vezi sa kamatnom politikom banaka vezuje se pitanje frekvencije ponovnog
odredjivanja kamatnih stopa polazeci od referentne kamatne stope.promena
refwerentne kamatne stope ima razlicite efekte na formiranje nivoa fleksibilnih
kamatnih stopa.stabilnost finansijskih odnosa po kreditnim aranzmanima
izmedju duznika I banke vodila bi u pravcyu duzih rokovarekalkulacije
kamatnih stopa.
Postoji potencijalna opasnost za duznike da prihvatanje koncepta fleksibilne
kamatne stope moze da znaci suvise veliki porast kamatnih stopa u vezi
sa kretanjem stope inflacije.Preterano visoka kamatna stopa deluje u pravcu
ugrozavanja profitabilnosti poslovanja preduzeca duznika.
Postoji mogucnost da se u kreditnim aranzmanima odrede okviri u kojima
jew dozvoljeno formiranje fleksibilnih kamatnih stopa.Na primer,ukoliko
inicijalna kamatna stopa iznosi 10% godisnje,ona moze da bude ogranicena
na maksimum od 13% I na minimum od 7%.
Ukoliko banke primenjuju fiksne kamatne stope na dugorocne kredite,kao
I fiksne kamatne stope na depozite kao izvore svog potencijala,postoji
opasnost da banke izgube profitabilnost,ukoliko dodje do veceg porasta
kamatnih stopa na finansijskom trzistu.Ta potencijalna opasnost ukoliko
se ne primenjuje system fleksibilnih kamatnih stopa moze da bude pokrivena
putem hedzinga(na depozite) operacija na trzistu fjucersa (na zajmove-kredite).
Kada bi vazio mehanizam fleksibilnih kamatnih stopa,prinos na stare obveznice
bio bi automatski povecan sa 10% na 115,tj.sa 100 na 110$ godisnje.ali
posto je kuponska ugovorna kamatna stopa fiksirana na 10% trzisno uskladjivanje
moze se izvrsiti samo putem promene trzisne cene obveznice.
Trzisna kamatna stopa tezi da raste u periodu rastuce inflacije I da
pada kada se ocekuje smanje stope inflacije.To je poznati Fiserov efekat
koji kaze da se ocekivana stopa inflacije ugradjuje u nominalnu kamatnu
stopu.
Fiserova formula glasi:
nominalna kamatna stopa = ocekivana realna kamatna stopa
+
ocekivana stopa inflacije
+
ocekivana realna kamatna stopa
x
ocekivana stopa inflacije
Formiranje nominalne kamatne stope izrazava kao zbir prihvatljive realne
kamatne stope I ocekivane stope inflacije.Ako se prihvati ocean da ocekivana
realna kamatna stopa tezi da bude stabilna u toku vremena,onda je glavni
dinamicki factor,koji utice na promenu nominalne kamatne stope,vezan za
inflaciona ocekivanja.Na primer,ukoliko prihvatljiva realna kamatna stopa
iznosi 3% godisnje,a ocekivana stopa inflacije 4% godisnje,nominalna kamatna
stopa formira se na nivou od oko 7% godisnje.Promena inflacionih ocekivanja
bitno utice na formiranje nominalnih kamatnih stopa na finansijskom trzistu.
Kamatna stopa kod investicionih kredita zavisi od opsteg nivoa kamatnih
stopa na finansijskom trzistu,od iznosa I rocnosti zajma kao I od stepena
kreditne sposobnosti duznika.Visina finansijskog leveridza-odnosa izmedju
zaduzenja I active kompanije-takodje utice na visinu kamatne stope.Kod
vecih investicionih zajmova primenjuju se po pravilu varijabilne kamatne
stope koje su vezane za neku izabranu bazicnu kamatnu stopu uz odgovarajuci
dodatak koji zavisi od individualiziranog rizika koji nosi doticni investicioni
kredit.
Za potrebe kratkorocne analize finansijskog trzista kao I pokretanja
procesa portfolio prilagodjavanja,u razvijenim zemljama se veoma mnogo
koristi analiza krive prinosa(vield curve).Ova kriva pokazuje odnose izmedju
visine kamatne stope I rocnosti obveznica na finansijskom trzistu u odredjenom
momentu.
Postoje tri osnovne konfiguracije krive prinosa:
-kriva prinosa sa ulaznim nagibom(upward-sloping yield curve) koja
indicira da je kamatna stopa na dugorocne obveznice visa nego na kratkorocne
papire
-kriva prinosa sa silaznim nagibom (downward-sloping yield curve),koja
indicira da je kamatna stopa na dugorocne obveznice niza nego na kratkorocne
papire
-horizontalna kriva prinosa(horizontal or flat yield curve)koja indicira
da su kamatne stope na dugorocne I kratkorocne obveznice izjednacene.
Finansijski eksperti nastoje da iz tekuce konfiguracije krive prinosa
sagledaju kretanja trzisnih kamatnih stopa u naposredno predstojecem periodu
kao I divergencije u kretanju kratkorocnih I dugorocnih kamatnih stopa.Kriva
prinosa ima po pravilu ulazan nagib kada se ocekuje porast trzisnih kamatnih
stopa,sto znaci da se ocekuje da ce dugorocna kamatna stopa biti visa
od kratkorocnih kamatnih stopa.
Postoje tri osnovne teorije koje objasnjavaju promene u rocnoj strukturi
kamatnih stopa:
-teorija ocekivanja
-teorija segmentiranih trzista
-kompozitna teorija
Teorija ocekivanja
Teorija ocekivanja(expectations theory) polazi od predpostavke da su svi
segmenti finansijskog trzista medjusobno cvrsto povezani putem cenovnog
mehanizma.Investitori nastoje da izvrse plasmane iskljucivo na bazi najvise
kamatne stope na finansijskom trzistu polazeci od kriterijuma maksimizacije
svoga profita.
Oblik krive prinosa je funkcija predvidjanja(ocekivanja)buducih prinosa
od strane investitora.rastuca kriva prinosa je indikacija dase ocekuje
porast kratkorocnih kamatnih stopa iznad tekuceg nivoa u narednom periodu.Opadajuca
kriva prinosa ukazuje da investitori ocekuju da ce u narednom periodu
doci do snizenja kratkorocnih kamatnih stopa.
Teorija ocekivanja naglasava da se kratkorocne I dugorocne kamatne stope
krecu uvek zajedno,pri cemu su kratkorocne kamatne stope osnovica I za
formiranje odredjene konfiguracije u rocnoj strukturi.
Svaki porast kratkorocnih kamatnih stopa deluje na povecanje dugorocnih
kamatnih stopa,bez obzira u kom vremenskom periodu dolazi do ocekivanog
povecanja kratkorocnih kamatnih stopa.
Teorija segmentiranih trzista
Teorija segmentiranih trzista(segmented-market theory) bitno se razlikuje
od teorije ocekivanja time sto predpostavlja da finansijsko trziste nije
cvrsto integrisano na bazi kamatnih stop avec da je segmentirano.To znaci
da se finansijsko trziste sastoji od nekoliko subtrzista na kojima dominiraju
obveznice odredjenih rocnosti.
Nedostatak teorije fragmentiranih trzista sastoji se u tome sto ova teorija
nije u stanju da objasni empirijsku cinjenicu zasto kamatne stope teze
da se krecu zajedno.
Kompozitorna teorija ili teorija preferencijalnih plasmana
Kompoziciona teorija ili teorija preferencijalnih plasmana(preferred habitat
theory)povezuje u jedinstvenu celinu koncepte ocekivanja,premije likvidnosti
I trzisne segmentacije.Teorija preferencijalnih plasmana ukazuje da je
kamatna stopa na dugorocne obveznice jednaka prosecnim kamatnim stopama
na kratkorocne obvezniceu vremenskom roku trajanja dugorocne obveznice
plus rocna premija koja se formira na bazi odnosa ponude I traznje I traznje
za tom obveznicom.time je kompozitna teorija uspostavila ravnotezu izmedju
prethodne dve teorije.Sa jedne strane naglasena je veza izmedju kratkorocnih
I dugorocnih kamatnih stopa I time veza izmedju svih segmenata finansijskog
trzista.Sa druge stranae,putem rocne premije ugradjen je korektivni mehanizam
koji pokazuje uticaj neravnoteze na pojedinim segmentima finansijskog
trzista na formiranje strukture kamatnih stopa.
U celini se moze oceniti da teorija ocekivanja ukazuje na fundamentalne
veze izmedju raznih segmenata finansijskog trzista koje se ostvaruju preko
slozenog trzisnog mehanizma kamatnih stopa.
Ova teorija naglasava bitne veze koje se formiraju kroz slozenu strukturu
kamatnih stopa koje drze u ravnotezi ukupnu finansijsku strukturu.
Literatura:
-“Finansijska trzista I berzanski menadzment”
Prof.dr Velimir Pavlovic VPS 2006.
-”Bankarstvo”
Prof. dr Milutin Cirovic,Beograd 2001.
-“Formiranje cena u trzisnoj ekonomiji”
Prof.dr Radosav Marinkovic,Kragujevac 1998.
-www.carnet.hr(www.google.com)
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
"Besplatni
Seminarski Radovi"
SEMINARSKI
RAD
|