POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKOG TRŽIŠTA I BERZANSKOG MENADŽMENTA
 

Finansijsko tržište

 

Finansijska trzistaFinansijsko tržište predstavlja organizovan prostor gde se na odredenom mestu, u odredjenom vremenu i pod jasno definisanim pravilima susrecu ponuda i tražnja, kao osnovni elementi svakog tržišta.
Finansijski sistem jedne zemlje predstavlja skup tržišta, institucija, zakona, propisa i tehnika pomocu kojih se trguje finasijskim instrumentima, odreduje cena finansijskim instrumentima i pružaju druge finasijske usluge.
Finnasijska tržišta obveznica i akcija su bitna kod usmeravanja finansijskih sredstava od onih koji ne zanju da ih produktivno uposle ka onima koji to znaju, što dovodi do više ekonomske efiksnosti. Aktivnosti na ovim tržištima imaju direktan ucinak na bogatstvo pojedinca, preduzeca i ponašanja potrošaca, kao i na ukupan rezultat cele privrede.

1. AKCIJE

Akcije predstavljaju dugorocne hartije od vrednosti kojima se potvrduje da je njihov imalac uneo odgovarajuci ulog u osnovnu glavnicu a.d., kao i da ima odredena prava u tom društvu. Akcije treba da imaocu osiguraju trajan prihod u vidu dividende. One predtstavljaju masovne hartije od vrednosti. Izdaju se u velikom broju, od po nekoliko hiljada primeraka.
Akcije su hartije od vrednosti sa promenljivim prihodom, jer se dividenda isplacuje u zavisnosti od visine ciste dobiti a.d.
Svaka akcija se sastoji iz dva dela, a to su plašt akcije i kuponskog tabak. Prvi deo sadrži osnovne podatke o samoj akciji: oznaku da je ta hartija od vrednosti akcija i koja je vrsta akcije, naziv i sedište akcionarskog društva - emitenta, naziv i sedište kupca ili pak, oznaku na koga akcija glasi, iznos na koji glasi akcija (nominalnu vrednost akcije), broj akcija i ukupan obim emisije, prava iz akcije, mesto i datum izdavanja, oznaku serije i kontrolni broj akcije, redosled emisije, faksimil potpisa ovlašcenog lica i pecat emitenta. Kuponski tabak sadrži osnovne podatke o isplati dividende: redni broj kupona za naplatu dividende, broj akcije po kojoj se dividenda isplacuje, naziv akcionarskog društva – emitenta, godinu u kojoj se dividenda isplacuje, faksimil ovlašcenog lica i pecat emitenta.
Emitent može da, umesto štampanja akcije, izda potvrdu koja bi sadržala iste elemente kao i plašt akcije s tim što ona onda mora biti overena od strane banke kod koje emitent ima otvoren depo racun.

Karakteristike akcija su:

- Akcije izdaju akcionarska društva, i to tek nakon upisa akcionarskog društva u sudski registar. Akcije mogu izdati i preduzeca, banke, organizacije za osiguranje i druge finansijke organizacije.
- Svaka akcija reprezentuje jedan deo kapitala društva, odnosno ulog koji je imalac uneo u osnovnu glavnicu. Akcije ne daje vlasniku da poseduje pravo nad uplacenim sredstvima, vec ta sredstva postaju u casu uplate vlasništvo društva. Dakle, imalac stice odredena prava, ali on može raspolagati slobodno samo sa akcijama.
- Akcije daju akcionaru odredena prava. Bez obzira na vrstu akcije, akcionar uvek ima pravo na dividendu i na deo likvidacione ili stecajne mase, koja preostane kada su podmireni poverioci društva. Ta prava su obligaciono-pravnog karaktera, a ako akcionar ima pravo na upravljanje društvom onda u u pitanju akcije sa pravom ucešca.
- Akcije su nedeljive. Akcionar ne može prava koja proizilaze iz akcije da podeli na dva ili više lica. U slucaju ako postoji više od jednog vlasnika akcije, vlasnici cine u a.d. jednog akcionara. U knjigu akcija se upisuje ime zajednickog punomocnika.

Nominalna vrednost akcije je njena prva procenjena i planirana vrednost sa kojom se akcija prvi put emituje na tržište.
Prometna vrednost akcije može biti razlicita od njene nominalne vrednosti; može biti jednaka, da bude iznad ili ispod nominalne vrednosti akcije. Nominalna vrednost se može menjati kod narednih emisija akcija, što zavisi od prometne vrednosti akcija. O promeni nominalne vrednosti odlucuju preduzece, reprodukciona banka i novcana berza akcija. Nominalna vrednost akcija se utvrduje na osnovu kapitala preduzeca i poredenjem jedinicne vrednosti akcije iste ili slicne delatonosti na domacem ili stranom tržištu. Polazni broj akcija se utvrduje podelom planiranog osnivackog kapitala sa utvrdenom nominalnom vrednosti. Prodaja prve emisije akcija može biti najviše do 50% vrednosti osnivackog kapitala.
Bruto profit preduzeca predstavlja razliku izmedu ukupnog prihoda i troškova, a neto profit se dobija kada se od bruto profita odbiju obaveze prema državi. Krajnji poslovni cilj preduzeca je stvaranje što veceg neto profita po jednom zaposlenom, po jedinici proizvoda, po jedinici snage proizvodne opreme ili po jedinici izgradenog gradevinskog prostora preduzeca
Dividenda je udeo jedne akcije u neto profitu preduzeca. Ona je odredena putem novcane berze akcija, na osnovu bilansa preduzeca, izveštaja reprodukcione banke i ocene boniteta preduzeca. One se isplacuju jedanput godišnje, na osnovu stanja bilansa akcija.

1.1. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH (OBICNIH) AKCIJA

 

Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno uloženim sedstvima u osnovni kapital akcionrskih društva i oznacavaju vlasništvo nad delom .A.D. Akcionari imaju odrdena prava:
1. pravo na upravljanje pošto snose rizik poslovanja, i najviše su zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplacuju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih akcija i obveznika koji dobijaju fiksni prinos u obliku povlašcene dividende, tj. kamate. Vodecu ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija, u praksi se cesto akcionari udržuju štiteci svoje interese.
2. Pravo na dividendu- tj. deo ostvarene dobiti. Isplata dividende nije zagarantovana ako preduzece posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odluci da zadrži celokupni dobitak. Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija.
3. na isplatu dela likvidacione mase- u slucaju likvidacije preduzeca a posle poverioca vlasnika obveznica i povlašcenih akcija, u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju.

Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanje i razvoja preduzeca. Najkvalitetniji izvor pošto je trajno raspoloživ i nikome se ne vraca. Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni kapital u pasivi, cime se povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduženosti, pod uslovom da se ne poveca pozajmljeni kapital.
Veci osnovni kappital znavi i vece garancije kreditorima, dace im pozajmljena sredstva biti vracena makar iz stecajne mase. Prodaja redovnih akcija za gotovinu povecava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski capital u pasivi cime se povecava likvidna imovina i solventnost preduzeca, što traje sve dok se prikupljena novcana sredstva ne ulože u namene zbog kojih je izvršena emisija akcija. Važno je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogucnost za profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i tržisne vrednosti akcija. Motivacija za potencijalne akcionare: dividenda, likvidnost ovih HOV posebno ako se kotiraju na berzi pa se mogu lako prodati, organicena odgovornost za dugove AD samo do iznosa kapitala koji su uložli, AD nastavlja sa radom i osle smrti bilo kog akcionara.


1.2. FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA

 

Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za razliku od redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. Vlasnici prioritetnih imaju prednost pri isplati dividendi. Mogu biti kumulativne prioritetne akcije u slucaju da preduzece neke godine ne isplati dividende iz nekog razloga, kumulaciju kao obavezu preduzeca prematim akcionarima i obezbeduje pravo isplate dividendi preostalog neto dobitka. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo preomenljive dividende, tj. ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka. Daju prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase, ali ne i u odnosu na potraživanja vlasnika obveznica. Slicnosti- Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo naplate odreden prinos u vidu dividende, odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj prihod je ogranicen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na upravljanje preduzecem a mogu ga dobiti ako postoji mogucnost zamene ovih HOV za redovne akcije. Emisija akcija preduzecu donosi novcano primanje ali i odredene troškove a te troškove cine: pocetni Troškovi- koji predhode isplati dividendi kao sto su Troškovi izrade elaborate, štampanja akcija, prognoze, propaganda, provizije posrednika i sl. Što se tice dividende u obracunskom smislu ona nije trošak jer se ne pojavljuje kao rashod pri obracunu fin. Rezultata kao što su kamate ona se isplacuje iz neto dobitka sto za preduzece predstavlja izdatak.

1.3. PODTIPOVI AKCIJA

 

a) debenturne akcije = slicne su dugorocnim neobezbedenim obveznicama. Nose vecu sigurnost, fiksnu kamatu i veca prava u slucaju slabijeg poslovanja
b) - kumulativne preferencijalne akcije = neisplacena dividenda kumulira se tokom vremena i mora se isplatiti pre nego što se isplati dividenda vlasnicima obicnih akcija - nekumulativne = neisplacena dividenda se ne kumulira
c) zamenljive preferencijalne akcije (konvertibilne prioritetne akcije) = pravo konverzije u obicne akcije ili neke druge hartije od vrednosti (obveznice), kao i izmedu razlicitih klasa akcija. Skoro 40% novoemitovanih preferencijalnih akcija sadrži odredbe o pravu zamene za druge HoV. Obicno sadrže varante tj. dugorocne opcije koje daju pravo investitoru da kupi odreden broj obicnih akcija po utvrdenoj ceni u bilo kom momentu pre isteka utvrdenog rok (cena varanta raste kada cena akcija raste).
d) participativne akcije = ucestvovanje u dobiti sa vlasnicima obicnih akcija: prvo dobijaju dividendu po fiksnoj stopi, potom firma isplacuje dividendu vlasnicima obicnih akcija do visine preferencijalne dividende, a preostali višak profita se deli izmedu vlasnika preferencijalnih i vlasnika obicnih akcija.
I obicne i preferencijalne akcije mogu imati više klasa (npr. A i B).

1.4. AKCIONARSKI KAPITAL

 

Osnovni elementi akcionarskog kapitala su:

1. Nominalna vrednost emitovanih akcija
2. Kapitalni višak
3. Akumulisani profit


14.1. Nominalna vrednost

 

Svaka akcija ima neku nominalnu vrednost – vrednost po kojoj se registruje u knjigovodstvu firme. ali, kod akcija nominalna vrednost nije uvek jednaka knjigovodstvenoj (kao što to jeste slucaj kod obveznica!).
Ukupna nominalna vrednost emitovanih akcija se dobija množenjem broja emitovanih akcija i nominalne vrednosti jedne akcije.

Npr. 1€ x 100 000 akcija = 100 000 €

U razvijenim zemljama postoje i slucajevi da preduzece emituje akcije bez nominalne vrednosti (da bi sprecile vlasnike da se isuviše vežu za tu vrednost) - te akcije se u knjigovodstvu evidentiraju po prodajnoj ceni koja se uzima za njihovu nominalnu vrednost. Kvotne akcije glase na odredeni udeo u kapitalu društva.

1.4.2. Kapitalni višak

 

U razvijenim zemljama preduzeca retko prodaju svoje akcije po nominalnoj vrednosti – to rade samo u pocetnim fazama razvoja, a kasnije se trude da ih prodaju po višoj ceni i da ostvare kapitalni višak.
Npr. preduzece iz prethodnog primera emituje još 50 000 akcija ali uspe da ih proda po 10€ svaku.
Kapitalni višak:
1. Nominalna vrednost akcija 1€ 1€ x 150 000 = 150 000 €
2. Kapitalni višak ( 10€ - 1€ = 9 €) 9€ x 50 000 = 450 000 €

Ukupna vrednost akcionarskog kapitala = 600 000 €
Cena jedne akcije 600 000€/150 000 = 4 €

1.4.3. Akumulisani profit

 

Imaju ga preduzeca koja uspešno posluju i to je najjeftiniji nacin finansiranja. To je deo cistog profita koji firma ne isplacuje vlasnicima akcija kroz dividendu.
Ako pretpostavimo da se tokom godina akumulirao jedan milion evra bilans stanja izgleda ovako:
1. Nominalna vrednost akcija 1€ - 1€ x 150 000 = 150 000 €
2. Kapitalni višak (10€ - 1€ = 9 €) - 9€ x 50 000 = 450 000 €
3. Akumulisani profit - 1 000 000 €
Ukupna vrednost akcionarskog kapitala = 1 600 000€
Cena jedne akcije 1 600 000€/150 000 = 10,66€

To znaci da vlasnici gube dividendu ali to obicno donosi akcionarima korist po osnovu kapitalnog viška (postoji vremenski gap!)
Dakle, zbir nominalne vrednosti akcija, kapitalnog viška i akumulisanog profita daju knjigovodstvenu vrednost akcionarskog kapitala. Knjigovodstvena vrednost jedne akcije dobija se kada ovaj iznos podelimo sa brojem emitovanih akcija (u primeru 10,66€).

1.5. REALNA VREDNOST AKCIJE

 

Realna vrednost akcija, koja se još naziva i unutrašnjom vrednošcu akcija, je od izuzetnog znacaja za investitore prilikom donošenja odluka o tome da li i u koje akcije da investiraju. Naime, ukoliko je tržišna vrednost akcije niža od njene prave (realne) vrednosti on ce se odluciti da kupi te akcije. Realna vrednost izracunava se DISKONTOVANJEM.


Gde je:
P – tržišna vrenost akcije
Div – ocekivana dividenda
r - diskontna stopa

Jednostavnije: cena akcije = dividenda/stopa kapitalizacije
Stopa kapitalizacije je diskontna stopa

1.6. CENA AKCIJE

 

Nivo cena akcija na finansijskom tržištu govori o kvalitetu poslovanja, efektivnosti i efikasnom upravljanju firmom.

Tri osnovne kategorije cena:

1. Nominalna vrednost akcija – cena po kojoj se akcije vode u knjigovodstvu firme. Treba zapamtiti da je nominalna vrednost osnov za izracunavanje dividende, kao i osnov za obracun u slucaju likvidacije/stecaja preduzeca. Nominalna vrednost je upisana na plaštu (blanketu akcije).
2. Knjigovodstvena cena = ukupna knjigovodstvena vrednost/broj emitovanih akcija. Knjigovodstvena vrednost akcije predstavlja cistu imovinu društva (trajne izvore sredstava) lociranu na pojedinacnu akciju.
3. Tržišna cena = formira se na sekundarnim tržištima akcija, podložna je cestim fluktuacijama i menja se, u pogledu nekih kompanija i u toku nekoliko minuta (zapamtite da je najbrže FOREX tj. devizno tržište gde su ponekad bitne i sekunde). Trgovanje na berzanskom a narocito OTC tržištu (vanberzansko) ponekad lici na igre na srecu, a ponekad na pravu umetnost... osnovno pitanje je kako predvideti cenu akcija. Tržišna vrednost akcije je rezultat odnosa ponude i tražnje na tržištu kapitala, odnosno to je cena po kojoj se akcije prodaju na sekundarnom tržištu.
S obzirom da delovanje ponude i tražnje i formiranje tržišne cena akcije u krajnjoj liniji svodi tržišnu vrednost na njenu unutrašnju vrednost, valorizaciju akcije posmatramo prvenstveno kao proces odredivanja njene unutrašnje vrednosti.

Tri osnovna modela za utvrdivanje tržišne vrednosti akcija su:

- model diskontovanja dividende,
- model uporedivanja koeficenata P/E,
- model diskontovanja gotovinskog toka.

Razlicite modalitete kretanja dividende po akciji možemo graficki predstaviti

U modelu nultog rasta tržišnu vrednost akcije izracunali bismo kao:

P = D/r
gde je:
P - tržišna vrednost akcije
D - ocekivana dividenda
r - diskontna stopa.

Ako se polazi od pretpostavke da ocekivana dividenda konstantno raste u vremenskom periodu, onda je izracunavanje vrednosti akcije složenije i ostvaruje se primjenom modela konstantnog, odnosno normalnog rasta koji se u literaturi naziva Gordonov model.

Ako bi se ocekivalo da dividenda preduzeca prvih 10 godina natprosecno raste po stopi od 14% godišnje, a nakon toga se ta stopa smanjuje na normalnu koja iznosi 6% godišnje, tržišna vrijednost akcije bi se utvrdila kao:

Jednacina za utvrdivanje cena akcije u uslovima nejednakog rasta ima sledeci oblik:

Gde je:
gs – stopa nadpsrosecnog rasta dividende,
g – stopa normalnog rasta dividende

Komparativni model izracunavanja vrednosti akcije zasniva se na korišcenju koeficijenta P/E (Price / Earnin)
Koeficijent P/E se utvrduje kao odnos izmedu tržišne vrednosti akcije i neto dobitka po akciji.

P/E = tržišna vrijednost akcije / neto dobitak po akciji

Govori o razvojnim mogucnostima firme – kao mera za poredenje sa drugim firmama koje mogu biti slicne ili koje posluju u istoj grani
Dakle, viši P/E govori investitorima o vecim razvojnim mogucnostima firme. Otkriva investitorima koliko novcanih jedinica (npr. dinara) moraju da ulože da bi ostvarili jednu novcanu jedinicu zarade
Medutim, P/E se razlikuju izmedu grana (npr. grane sa visokom tehnologijom imaju viši P/E). Visok P/E ne znaci uvek da je rec o uspešnoj firmi i zato moraju da se koriste i drugi analiticki metodi, narocito finansijska analiza. P/E može biti visok zbog visoke cene akcija (precenjene), kao i zbog razlicitih racunovodstvenih metoda. P/E je u svetu najveci za japanske firme (50-70)
Popularna investiciona strategija je i sledeca: investitor ce se opredeliti za akciju koja ima niži koeficijent P/E ako posmatra akcije iste rizicne klase i istog prinosa, akcija sa nižim P/E je potcenjena.
Model gotovinskog toka se najcešce koristi za vrednovanje ukupnog vlasnickog kapitala preduzeca koja se finansiraju iskljucivo emitovanjem obicnih akcija, drugim rijecima za preduzeca koja ne koriste efekat finansijskog leveridža.
gde je:
V – sadašnja vrednost vlasnickog kapitala ,
P –poslovni dobitak,
r - diskontna stopa,
p - stopa poreza na dobitak preduzeca.

Utvrdivanje cene kapitala pribavljenog emisijom preferencijale akcije, svodi se na pronalaženje one diskontne stope koja ce izjednaciti unutrašnju vrednost preferencijalne akcije sa njenim ocekivanim prinosima u buducnosti, što se može izraziti formulom:

Utvrdivanje cene kapitala pribavljenog emisijom preferencijale akcije sa ukljucivanjem troškova flotacije Pnp – neto priliv gotovine ostvaren prodajom preferencijalnih akcija.

 

1.7. OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA

 

Predstavlja fin. operaciju koja proizvodi suprotne fin. ucinke od emisije akcija. Akcionari vrše povracaj novca koji su uložili u AD. Novi vlasnik ovih akcija je AD, a ove akcije ne daju pravo na upravljanje, pravo na dividendu niti deo likvidacione mase cuvaju se u trezoru AD pa se još io zovu trezorne akcije. Otkupom se smanjuje osnovni kapital preduzeca, cime je izvršena dekapitalizacija a smanjuje se i broj glasova u skupštini akcionara cime se menja upravljacka struktura. Ovaj otkup najcešce dovodi do povecanja zarade po akciji dividende i tržišne vrednosti akcije zbog toga što se smanjuje broj akcija na koje se rasporeduje nepromenjena masa neto dobitka. Motivi: 1. umanjenje osnovnog kapitala preduzeca u nopovoljnim privrednim uslovima preduzece odlaze svoja ulaganja i ne razvija se. 2. stabilizacija dividende i tržišnih cena akcija- u poremecenim privrednim uslovima opada profitna i dividendna stopa pa preduzece nije u mogucnosti da isplacuje dividende, akcionari pocinju da prodaju svoje akcije što dovodi do njihovog pada, pa ih samo preduzece pocinje otkupljivati. 3. eliminisanje viška novca – kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje eliminiše prekomernu solventnost otkupom sopstvenih akcija. 4. sprecavanje preuzimanja nadzora nad AD i upravljanja od strane drugih subjekata kupovinom kontrolnog paketa akcija. 5. restruktuiranje AD- u strukturi vlasništva i upravljanja.


1.8.(FOR YOUR INFORMATION)-
Kako trgovati akcijama na Beogradskoj berzi-

 

Zakljucujete Ugovor o posredovanju sa brokerom, a Broker istovremeno u Centralnom registru otvara trgovacki i vlasnicki racun hartija od vrednosti koji su neophodni za trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi.
Otvarate namenski dinarski racun kod banke koja je clan Centralnog registra i deponujete novac na taj racun.
Potpisujete nalog kupovine, kojim odredujete uslove pod kojima želite da kupite akcije.
U isto vreme brokeru dajete potvrdu banke o stanju na namenskom racunu i ovlašcenje za raspolaganje sredstvima sa racuna.
Broker po vašem nalogu trguje na berzi.
Nakon uspešne transakcije, broker Vam dostavlja potvrdu o realizovanom nalogu kupovine.
Kliring i saldiranje transakcije vrši se od strane Centralnog registra, Vaše banke i uz podršku brokera.


2. OBVEZNICE

 

Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (emitent) obavezuje da ce licu koje je naznaceno na njoj ili donosiocu iste (u zavisnosti da li se radi o obveznici na ime ili donosioca) isplatiti iznos koji je naveden na njoj (nominalnu vrednost obveznice) i platiti kamatu za odredeni vremenski period .
Obvaznica je instrument duga kojim se izdavalac obavezuje da u roku dospeca plati investitoru pozajmljeni iznos sa pripadajaucom kamatom.
Obveznica je svedocanstvo o dugu, koriste se za finasiranje razlicitih ekonomskih poduhvta. Izdavalac obveznica može biti država, jedinice lokalne samouprave i korporacije.

 

2.1. FINASIRANJE EMISIJOM OBVEZNICA

 

Kao funcija preduzeca obuhvata aktivnosti preduzeca koje se odnose na sticanje, finansiranje i upravljanje imovinom, preko upravljanja novcanim tokovima preduzeca.
Polazeci od nacina isplate glavnice i kamate obveznice se mogu podeliti :
Jednokratno isplative (obveznice bez kupona ) obavezuju emitenta da isplati (vrati) pozajmljeni iznos novca investitoru na dan dospeca, ova isplata jednaka je nominalnoj vrednost obveznice uvecanoj za odgovarajuci iznos kamate. Ove obveznice se retko emituju.
Višekratno isplative (sa kuponom) obavezuju emitenta da investorima periodicno isplacuje kamate ( najmanje dva puta godišnje ) do dana dospeca, a nominalnu vrednost obveznica na dan dospeca. Tokom trajanja zajma ne menja se ugovorena kamata ni glavnica. Prednosti: emisija obveznica omogucuje preduzecu da koristi i obrce ukupnu glavnicu pozajmljenog kapitala tokom trajanja zajma. Troškovi kamate emitentu smanjuju dobit ali I novcane izdatke za placanje poreza na dobit što nije slucaj sa dividendama koje se isplacuju iz neto dobitka tj. Posle oporezivanja. Mogu se lakše prikupiti veliki iznosi potrebnog kapitala od velikog broja malih kreditora, nego samo od jednog na primer banke. Za investiture je u tome što im se glavnica vraca jednokratno a ne u delovima pa ne brinu o reinvestiranju, I što obveznice imaju odredeni nivo likvidnosti, mogu se lako i brzo prodati na razvijenom fin. Tržištu.
Nedostaci: isplata kamata je obavezna i nezavisi od gubitka ili dobitka. Konacna isplata glavnice pada odednom na dan dospeca što može dovesti do problema solventnosti. Ili izdvajenjem u poseban fond ili novo zaduživanje. U stanju insolventnosti emitentu za investitora nastaju odredeni problemi oko naplate dospelih kamata i glavnice. Troškovi fin. Emisije obveznica zavise od ugovorene kamatne stope troškova emisije i poreske uštede.

 

2.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE FINANSIRANJA DUGOM

 

Finansiranje dugom je za firmu oblik kreditnog odnosa: kamate se placaju periodicno na osnovu prezentacije kupona.
Obaveza placanja kamate i glavnice su prioritetna obaveza cije neizvršenje vodi u bankrotstvo (u slucaju slabijih poslovnih rezultata postoji mogucnost da firma nije u stanju da izvrši obaveze na vreme)
Obaveza isplate prihoda vlasnicima obveznica bez obzira na poslovne rezultate. Za razliku od toga, kod emisije akcija firme nisu (uvek) obavezne da placaju vlasnicima akcija dividendu
Obveznice nose niži rizik a time i niži prinos u poredenju sa akcionarskim kapitalom (prihod od akcija na ukljucuje samo dividendu, vec kapitalni dobitak koji nataje kao rezultat promene tržišne cene akcija).
Emisija dugorocnih obveznica je jeftiniji nacin finansiranja u poredenju sa dugorocnim obveznicama, a imaoci obveznica nemaju pravo glasa i kontrole nad poslovanjem firme (ovo pravo mogu eventualno da steknu u slucaju da firma ne izvršava svoje obaveze).Obaveze po osnovu duga predstavljaju trošak poslovanja i ne oporezuju se (uglavnom).U slucaju likvidacije/stecaja vlasnici obveznica i drugih instrumenata imaju povlašcen tretman u odnosu na akcionare.


2.3. PODELA OBVEZNICA

 

Osnovna podela: prema tipu emitenata:

- državne obeznice,
- obveznice lokalnih organa vlasti,
- korporativne obveznice,
- hipotekarne obveznice:
- primarne hipotekarne,
- sekundarne hipotekarne

Primarne hipotekarne obveznice = dugurocne obveznice koje su obezbedene realnom imovinom, a koriste se radi izgradnje koercijalnih objkeata i finansiranje kompanija. Glavne vrste su: opšte hipotekarne obveznice, specificne, sertifikati o zalogu opreme. Otplacuju se prihodom od realizacije projekta ili iz poslovnih aktivnosti.
Sekundarne hipotekarne obveznice
a) privatni plasman = direktna kupoprodaja hipotekarnih kredita
b) javna emisija kroz sekjuritizaciju = refinansiranje kroz emisiju hipotekarnih hartija od vrednosti na osnvu pula primarnih instrumenata (hipotekarne založnice - pfandbriefe u Nemackoj, mortgage backed securities USA, UK), hipotekarne uputnice (pass through securities, participation certificate) itd...


Prema obezbjedenju obaveza:

- Osigurane
- Neosigurane


Pream nacinu obracuna kamata:

- obveznice sa promenljivom kamatnom stopom (da bi se korigovao prihod zbog vece inflacije)
- prihodne obveznice – kamata se placa u zavisnosti od prihoda firme i to obicno kada se prede odredeni minimalni iznos
- obveznice sa dve valute (najcešce kamata u jednoj, a glavnica u drugoj valuti)

- konvertibilne obveznice: imaocima daju pravo zamene za neke druge HoV (obicno za preferencijalne ili obicne akcije firme)

- obveznice sa pravom prodaje njihovom emitentu (put opcija) ili sa pravom otkupa od strane emitenta (call opcija). Npr. obveznice se otkupljuju kada je tržišna cena veca od otkupne cene.
- high yield debt – rizicne ali s visokim prinosom


2.4. EMISIJA OBVEZNICA

PRIMARNA EMISIJA OBVEZNICA

 

Prvo emitovanje = prva prodaja

Kada je najbolji trenutak za primarnu emisiju obveznica-
Onda kada su cene postojecih obveznica na visokom nivou i kada je kamatna stopa relativno niska. Poželjno je, takode, da u istom trenutku cene akcija ne budu na visokom novou – ako su cene akcija na visokom nivou preduzece ce se radije opredeliti za emitovanje akcija.
Postoje OBJEKTIVNE GRANICE do kojih firme mogu da koriste finansiranje sredstvima duga (leverage).
Primarna emisija obveznica se odvija na osnovu ugovora koji veoma lici na ugovor na kreditu. U razvijenim zemljama kreditore, kupce obveznica, najcešce predstavlja jedna ili više vecih finansijskih institucija ili banaka (poverenik). Taj ugovor ima obicno nekoliko stotina strana i detaljno ureduje uslove emisije i korišcenja duga. Ukratko, ugovor sadrži sledece odredbe:
1.OPŠTE ODREDBE – definisanje nominalne vrednosti obveznica, broj obveznica, visina kamante stope, nacin placanja kamate, dospece
2. Opis imovine koja služi kao obezbedenje
3. Zaštitne odredbe, kojima se ogranicavaju ili namecu neke aktivnosti emitenta u cilju zaštite interesa poverilaca:
a) negativne zaštitne odredbe: oganicavaju se aktivnosti koje emitent može preduzimati kao npr. ogranicavanje ili zabrana isplate dividenti vlasnicima akcija, zabrana ustanovljavanja zaloge, emisije novih HoV, zabrana prodaje osnovnih sredstava, zabrana merdžera i akvizicija.
b) pozitivne zaštitne odredbe – specificne aktivnosti koje emitent mora da preduzme kao npr. održavanje minimuma obrtnog kapitala, periodicno slanje fin. izveštaja itd.
4. Otplata duga – amortizacija kredita, ustanovljavanje fonda za otplatu duga, eventualno odredbe o reotkupu...

2.4.1. Nacin emitovanja obveznica

 

VISOKO STANDARDIZOVAN POSTUPAK

a) faza donošenja odluke od poslovodnih organa (ili i saglasnost samih akcionara)
b) faza pripreme – registracioni izveštaj – registracija kod nadzornog organa za HoV
c) faza realizacije (ako je izveštaj odobren) u odredenom roku

JAVNA EMISIJA

Prodaja obveznica velikom broju individualnih investitora. Posebno znacajna saradnja sa investicionim bankama koji imaju više uloga: konsultanti, garant, potpisnik i sl. U razvijenim zemljama kod emisije velikih iznosa duga umesto jednog investicionog bankara se obicno pojavljuje sindikat potpisnika. O modelima saradnje sa investicionim bankama više kod emisije akcija.

PRIVATNI PLASMAN

U razvijenim zemljama oko 50% instrumenata duga se emituje na ovaj nacin. Prodaju se manjem, ogranicenom broju investitora, najcešce tzv. profesionalnih investitora (medu njima najznacajniji su institucionalni investitori). Obicno se ne zahteva registracija emisije kod nadležnog organa, ili je pojednostavljena. To utice na smanjenje troškova.

2.4.2. Troškovi emisije

 

Postoji jako veliki broj troškova emisije pocev od registracije, pravnih saveta, provizija investicionih bankara (posebne provizije potpisnicima, dilerima, agentima), troškovi štampanja HoV ili dematerijalizovanog izdanja, troškovi distribucije, marketinga i sl.
Efekat ekonomije obima – troškovi emisije su proporcionalno veci pri emisiji HoV manje vrednosti, tj. smanjuju se sa povecanjem emisije.
Medutim, u razvijenim zemljama troškovi primarne emisije instrumenata duga manji su od troškova primarne emisije akcija (najveci su troškovi emisije obicnih akcija, nešto manje preferencijalnih akcija).
Tako je 90ih trošak emisije u USA za obim emisije od 500 000 do 1 000 000 $ iznosio oko 12% od ukupne emisije obveznica, 14.5% od ukupne emisije preferencijalnih akcija i cak 23.7% od ukupne emisije obicnih akcija (tj. skoro ¼ emisije su samo troškovi emisije akcija).

 

2.5. ODREÐIVANJE CENA OBVEZNICA

 

Nominalna vrednost obveznica jeste omna vrednost koja je naznacena na samoj obveznici i koja ce isplatiti u njenom roku dospeca.

Nominalna vrednost obveznica X broj emitovanih obveznica = iznos duga koji emitent koristi

Knjigovodstvena vrednost obveznice jednaka je njenoj nominalnoj vrednosti I po njoj se obveznica evidentira u knjigovodstvu preduzeca emitenta!
Tržišna vrednost obveznice zavisi od kamatne stope koju ta obveznica donosi kupcu, ostalih investicionih mogucnosti kao i kupcevog uverenja da ce emitent biti u mogucnosti da isplacuje obaveze koje preuzima emitovanjem obveznica (da isplacuje kamate kao i glavnicu).
Teoterski tržišna verdnost obveznica se dobija kao zbir sadašnje vrednosti kamata koje ce se isplacivati kupcu do roka dospeca obveznice i sadašnje vrednosti glavnice koja ce se isplatiti po isteku perioda na koji je obveznica emitovana. Iskazano u vidu formule:

Gde je:
P – tržišna vrednost obveznica,
I – kamata koja se isplacuje godišnje – vrednost kamatnog kupona,
N – nominlna vrednost obveznica.
r– preovladujuca tržišna kamatna stopa –tržišna stopa kapitalizacije,
n – broj godina do odspeca obveznice.

Tržišna vrednost obveznica se dobija kao zbir sadašnje vrednosti kamata koje ce se isplacivati kupcu do roka formula je drugacija ukoliko se kamata placa više puta u toku godine.
Tržišna vrednost je procenat nominalne vrednosti obveznice. Npr. ako je nominalna vrednost obveznice 1 000 $, a u finansijskim izveštajim sa berze piše da je cena obveznice 98 – stvarna vrednost je 98% nominalne vrednosti, tj. 980 $.
Tržišna cena se formira na sekundarnom tržištu obveznica.
Tržišna cena se odreduje prema sadašnjoj vrednosti buducih prinosa obveznica – diskontovanje buducih prinosa (za diskontnu stopu se najcešce uzima kamatna stopa). Diskontovanje se vrši u zavisnosti od tipa obveznice (sa diskontom, sa kuponom).
Do raskoraka izmedu nominalne i tržišne vrednosti dolazi upravo zbog ponude i tražnje na sekundarnom tržištu.
Važan je i odnos izmedu kamatne stope i vrednosti obveznica: zapamtite, cena obveznica i visina kamatne stope obrnuto su srazmerne!
Ova tematika predmet je posebne discipline Corporate Finance, Investments... i obiluje velikim jednacinama... Zato cemo samo istaci jednu „alatku“ investicione strategije:

Prinos po dospecu – Ytm (yield to maturity)

U analizi vrednosti obveznica koristimo nekoliko kamatnih stopa: stopa kupona ili nominalna kamatna stopa (kolona 2 – Coupon rate). Pred toga Yield (kolona 7) = stopa tekuceg prinosa kao odnos nominalne kamatne stope i tekuce kupovne cene.
Prinos po dospecu je tržišna kamatna stopa, prihod koji ce vlasnici obveznica ostvariti od momenta kupovine obveznice po tržišnoj ceni pa do momenta njenog dospeca. Drugim recima, diskontna stopa kojom se izjednacavaju sadašnje vrednosti ocekivanih buducih prihoda od obveznica sa tekucom tržišnom cenom.
Ytm pokazuje KOLIKO INVESTITOR MOŽE DA ZARADI DRŽANJEM OBVEZNICE, od momenta kupovine po tržišnoj ceni, do momenta dospeca.
Ako je nominalna vrednost obveznice veca od tržišne vrednosti – obveznice se prodaju uz diskont. Obrnuto, ako je tržišna cena veca od nominalne vrednosti – obveznice se prodaju uz premiju.
Savremena finansijska teorija poznaje mnogo teorema o kretanjima cena obveznica....
Standard za merenje kvaliteta obveznica je i rejting. Vodece rejting kompanije su Standard & Poor, Moody’s i Fitch. Imaju razlicita ali u suštini slicna rangiranja obveznica prema sledecim kvalitetima: vrlo visok kvalitet (AAA, AA, Aa), visok kvalitet (A BB, Baa, Ba), špekulativne (BB B Ba B CCC Caa), vrlo slabe (CC C CA) i default (D).
Ispod BBB i Baa = junk obveznice.
Rejting se koristi i za druge finansijske instrumente, menadžment rizika pa cak i rejting zemalja (možda cemo na nekom od casova govoriti i o mehanizmu kreditnog rejtinga).

Tabela : Odredivanje investicionog ranga


2.6. FYI (FOR YOUR INFORMATION)-
Kako investirati u državne obveznice Republike Srbije-

 

Procedura za trgovinu obveznicama Republike Srbije (posredstvom brokerskih kuca)
- Zakljucujete ugovor o posredovanju sa Brokerom, istovremeno Vam otvaraju vlasnicki racun za hartije od vrednosti kod Centralnog registra.
- Potom, otvarate namenski devizni racun za trgovanje obveznicama kod banke i deponujete novac.
- Predajete potvrdu banke o stanju na namenskom deviznom racunu i potpisujete nalog kupovine. - Broker po vašem nalogu trguje na berzi.
- Centralni registar dostavlja potvrdu odobrenja vlasnickog racuna kupca brokeru, broker Vam dostavlja izveštaj o transakciji, a Vi možete dobiti izvod sa svog racuna pri Centralnom registru.

LITERATURA


1. B. Vasiljevic: Osnovi finansijskih tržišta, Beograd, 2002.
2. Ž. Jeremic: Finanijska tržišta, Beograd, 2003.
3. B. Ljutic: Bankarskoi berzansko poslovanje: investicije, institucije, regulative,
MBA Press, 2004.
4. Internet

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD